Филм: Роби Колтрејн - глумац који је био и комичан и озбиљан, али увек упечатљив

Роби Колтрејн, који је преминуо у 72. години, постао је међународна звезда као див Хагрид у филмовима о Харију Потеру.

Али његова репутација у Великој Британији већ је била запечаћена, најистакнутије улогом форензичког психолога Фица у серији Психолошки приступ (Cracker) - једног од бројних упечатљивих ликова већих од живота које је учинио својим.

Калио се у стенд-ап комедији пре него што је прешао на филм и телевизију, осећајући се једнако опуштено и у комичним и у драмским улогама.

Касније се побунио против свог средњекласног образовања, а његова борба са зависношћу од алкохола била је темељно медијски пропраћена.

Рођен је као Ентони Роберт Мекмилан у Радерглену надомак Глазгова 30. марта 1950. године.

Оба родитеља била су калвинисти.

Мајка му је била наставница, док је отац, лекар, хонорарно радио као полицијски хирург.

Колтрејн је касније тврдио да му је отац био толико заузет да је једва проговорио са сином до његове шесте године.

Умро је од рака плућа док је Колтрејн још био тинејџер.

Мајка га је увела у књижевност и музику, а он се сећао како је лежао под клавиром док је она свирала.

Послат је у приватну школу Гленалмонд у Пертширу, понекад звану Шкотски Итон, где је почео да се буни против ауторитета.

„Практично нисам прихватао хијерархију", касније је изјавио за Гардијан.

„Шеткали сте се у школском дворишту са рукама у џеповима. То баш и није добро, зар не?

„Али имао сам среће зато што сам био крупан, снажан дечак. Ту се практично ради о преживљавању најјачих, а ја сам био један од најјачих, тако да нисам имао шта да се жалим."

Уметничко образовање

То искуство касније га је навело да се залаже за укидање свих приватних школа и да негује љубав према левичарским идејама, стекавши надимак Црвени Роби.

Запрећено му је избацивањем из школе након што је обесио управникову одору у сахат-кули, али се довољно потрудио да стекне пристојно образовање, а његов стас му је обезбедио место у школском рагби тиму.

Кад је завршио школу, уписао се у Глазговску уметничку школу, где су му се подсмевали за отмени нагласак који је мукотрпно усвајао у Гленалмонду, тако да се брзо вратио на родни глазговски акценат.

Одлучио се да студира сликарство.

Иако је брзо схватио да никад неће бити бриљантан сликар, истрајао је све до дипломе.

„Био је то језив осећај. На платну се нису јављале никакве идеје."

До тада је већ одлучио да жели да се бави филмом.

Његов документарац, Ментално здравље младих, Шкотски образовни савет прогласио је 1973. филмом године.

Био је љубитељ џеза и изабрао је уметничко име Колтрејн у част Џона Колтрејна, славног саксофонисте.

Озбиљне улоге

Почео је да се дружи са глумцима у Глазгову, прихватајући хонорарне послове док се појављивао на Единбуршком фестивалу и радио са многим малим позоришним трупама.

Играо је мале улоге у филмовима, као што је појављивање у Флашу Гордону и црној комедији Линдсија Андерсона Болница Британија.

Појавио се у телевизијској серији The Comic Strip Presents, која је лансирала каријере низа комичарских звезда, међу којима Рика Мејол, Адријан Едмондсон и Џенифер Сондерс.

До пробоја као озбиљног глумца вероватно је дошло кад је добио улогу у филму Нила Џордана из 1986. Мона Лиза поред Боба Хоскинса.

Наредних неколико година, његова каријера клатила се између комедија и озбиљнијих улога.

Ту су били Tutti Frutti, филм у ком је играо главни вокал Мажестикса, шкотског рокенрол бенда, и урнебесна изведба Семјуела Џонсона у Црној гуји.

Играо је и Фалстафа у филмској верзији Хенрија Петог Кенета Бране.

Филмски неуспеси

Али ван сцене, ствари су се отимале контроли.

Борио се са зависношћу од алкохола, а његови пријатељи су се бринули да је развио аутодеструктивне нагоне.

„Пиће је моја Ахилова пета. Могу да попијем хектолитре пива и да се не осетим нимало пијаним", изјавио је.

Његова дуга повремена веза са уметницом Робин Пејн, коју је упознао још у уметничкој школи, такође се у ово време окончала, након што је она сматрала да више не може да изађе на крај са његовим начином живота.

Неуспех два филма, Калуђерице у бекству и Папа мора умрети, навели су га да се окрене од комедије.

Урадио је то у великом стилу са серијом Психолошки приступ (Cracker), која је први пут емитована на ИТВ-ју 1993. године.

Творац серије, Џими Мекговерн, желео је глумца Роберта Линдсија за улогу, али је овај био везан другим пројектима.

Улога кривичног психолога доктора Едварда „Фица" Фицџералда била је као створена за Колтрејна.

Његов лик је, попут Колтрејна, био завистан од алкохола, саркастичан, повремено је користио опсцен речник и био је поприлично маничан.

Серија је била огроман хит, а Колтрејнова изведба му је обезбедила три награде Бафта заредом.

Мафијашки газда

Његов приватни живот такође је почео да постиже извесну стабилност.

Упознао је осамнаестогодишњу студенткињу Рону Гемел и повукао се на забиту фарму близу Лох Ломонда, где су одгајали двоје деце.

Венчали су се 1999. године.

„Не можете живети животом егзистенцијалног јунака и бити добар отац", изјавио је Колтрејн.

Успео је и да доведе под контролу пијанчење, које је допринело његовој гојазности.

Играо је 1995. године Валентина Дмитровича Зуковског, руског мафијашког газду у филму о Џејмсу Бонду Златно око, а исту улогу поновио је четири године касније у Свет није довољан.

Кад су 2000. године почели да се бирају глумци за први филм о Харију Потеру, Џ.К. Роулинг је инсистирала да Колтрејн добије улогу Хагрида, генијалног али донекле индискретног дива.

„Роби је напросто савршен за Хагрида, зато што је Хагрид веома симпатичан лик, прилично допадљив, прилично комичан", рекла је ауторка.

„Али он мора да има - и ви то морате да осетите - извесну чврстину испод свега тога, а мислим да Роби то савршено дочарава."

Колтрејн је био номинован за награду Бафта за Харија Потера и Камен мудрости, и наставио је да игра исту улогу у свим осталим наставцима.

Озбиљна одговорност

Његов брак са Роном распао се за време снимања трећег филма о Харију Потеру.

Раскид је лоше утицао на њега и вратили су се његови проблеми са алкохолом, депресијом и гојазношћу, натеравши га да потражи професионалну помоћ.

Хагрид га је прославио широм света и претворио га у неку врсту узора за млађе обожаваоце филмова.

„Деца вам приђу и кажу: 'Хоћете ли ми се потписати у књигу?' са тим њиховим великим срнећим очима. И то вам је озбиљна одговорност."

Појавио се 2012. године у филму Мајка Њуела Велика очекивања као господин Џегерс, адвокат који се стара о Пиповим пословима.

Гајио је и страст за класичним аутомобилима, возећи свој јагуар XK150 по Великој Британији у ТВ серији Британија споредних путева Робија Колтрејна.

Још једном је био номинован за Бафту за једну од последњих великих улога, ролу телевизијског водитеља оптуженог за силовање у Националном благу Канала 4.

А разнежио се кад се поново сусрео са колегама глумцима из Харија Потера за телевизијски специјал ове франшизе о њиховом поновном сусрету, емитованом ове године.

Сада је то његова лабудова песма на екранима.

„Наслеђе ових филмова је да ће генерација моје деце да их приказује њиховојј деци", рекао је он.

„И зато лако може да се деси да их гледате и за 50 година. Мене, нажалост, тада неће бити. Али Хагрида, зато, хоће."

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]