Русија и Украјина: Путинова анексија неће успети, тврде Украјинцу на источном фронту

Иако руски председник Владимир Путин најављује припајање делова суверене украјинске територије, упућује претње нуклеарним оружјем и мобилише стотине хиљада резервиста, одговор украјинских снага на источном фронту остаје непромењен - бориће се за последњи педаљ земље.

Путујемо на положаје на првој линији фронта у граду Бахмуту, у Доњецку - једној од четири области за које председник Путин сада незаконито тврди да припадају њему.

Наше путовање траје у етапама.

Успоравамо да бисмо прешли реку Бахмутовку, убрзавамо да бисмо прешли преко разроване земље, затим кривудамо кроз опасну завесу исечених далековода.

Последњих неколико метара, трчимо.

Све то време гранатирање не престаје - део познатог звучног пејзажа рата.

Али кад стигнемо до трупа на првој линији фронта, у згради оштећеној у борбама, чујемо нешто друго - пушкарање из лаког оружја.

Две стране су толико близу да могу да гађају једна другу пушкама.

Руси су око четиристо метара испред нас и дају све до себе да нам приђу још ближе.

Упозорени смо да постоји руски снајпериста у позадини.

На његовом положају под земљом, где му друштво прави наранџаста мачка, командир јединице је натмурен и отворен.

„Прилично је тешко овде сада", каже Александар (31).

„Стресно је. Сви су под притиском. Непријатељ је веома близу, али ми се не дамо и пружамо отпор."

Он одбацује скорашње референдуме председника Путина као „самообману" и каже да Украјинцима нико неће наређивати на нишану руске пушке.

„По мом мишљењу, ти референдуми неће променити ништа. Борићемо се против Путинове војске и натерати их да се повуку са наше земље", каже он.

Александар добро познаје цену рата - и не само из вођења властитих битака.

„Мој брат је погинуо", каже ми он.

„Али не знам где и када се то догодило, зато што га је регрутовала друга канцеларија из друге области.

„Погинуо је као и неколицина мојих другова, официра са којима сам био заједно на обуци. Сазнао сам да су и они страдали. И тако сам изгубио и породицу и пријатеље."

Али он није изгубио вољу за борбом.

Није ни двадесетпетогодишњи Роман, који управља кључним оружјем у овом рату - дроном.

Роман се налази на спрату у бомбардованој соби, прекривеној рушевинама и разбијеним стаклом, где бораве још две мачке.

Скринсејвер на његовом телефону је слика његовог петомесечног сина Кирила, рођеног откако је избио рат.

Видео је своје дете само једном.

„Видео сам га на сликама и на снимку, нисам уживо", каже он.

„Тешко је, али је тешко замислити и шта би Руси могли да ураде мојој породици ако стигну до њих."

„Не желим да ураде оно што су урадили у Бучи. Живео сам у Кијеву и савршено разумем како се жене осећају. Ако будемо били слаби, доћи ће по наше породице."

Овде влада забринутост због мобилизације у Русији.

Наредних месеци Кремљ ће слати много више војника у борбу.

Не зна се колико ће добро они бити обучени или опремљени, али Украјинци се брину због квантитета, не квалитета.

Већ су бројчано надјачани. У бици за Бахмут, суочили су се са наизлед бескрајном навалом нових руских бораца.

У августу је било пет таласа напада заредом, према Ирини, портпаролки војске.

„Само надиру и не престају. Не реагују на отварање ватре или на гранатирање.

„Неки од људи које смо заробили били су из Вагнера [руске плаћеничке групе]. Они су имали боље наоружање", каже Ирина.

Овдашње трупе верују да Руси врше притисак у Бахмуту због недавних понижавајућих пораза на североистоку и југу, где је Украјина повратила око 6.000 квадратних километара територије.

За сада, Бахмут је кост у грлу председника Путина.

То је препрека у његовом покушају да прогута читаву област богату минералима познату као Донбас - коју чине Доњецк и Луганск.

Не успевши да до краја заузме Донбас, он је анектирао обе области.

И док покушава да покори Бахмут - некада дом 70.000 људи - град је остао без живота.

У центру града видимо велику стамбену зграду чије је средиште издубљено у ваздушном нападу пре три месеца.

Многи прозори су прекривени даскама.

Изгледа напуштено, али мој колега чује женски глас који допире из унутрашњости зграде.

Дозивамо и Људмила се појављује иза најлонске завесе која прекрива њен прозор на другом спрату.

Испрва је тешко чути је од потмуле буке ракетне ватре.

„Веома је тешко", виче нам она.

„Бомбардују нас. Јуче је страдао човек од гранате у унутрашњем дворишту. Није остао скоро више нико у згради."

„Свуда цури вода. Све је поплављено. Сви зидови су попуцали. Веома је тешко. Али макар добијамо хуманитарну помоћ. Свака три дана, доносе нам хлеб."

Седокоса пензионерка живи у разрушеној згради заједно са мужем и шачицом других.

„Немамо куда да одемо", каже нам она. „Немамо новца, а ја сам у инвалидским колицима."

Комшија нам каже да је зграда погођена пет пута.

Људмила је била у кухињи кад ју је пројектил ударио 1. јула.

„Стигао је из ведра неба", каже она. „Сам Бог ме је спасао."

Али може ли град бити спасен?

За сада, прва линија фронта се држи.

Украјинске снаге заустављају руски продор.

Али овде чак ни мртви нису безбедни.

На зеленом ободу града, налази се старо гробље, право на путањи долазећих граната.

Хрпе свеже земље прекривају нове хумке - у којима су људи убијени последњих месеци, откако је град постао бојно поље.

Док се ковчег спушта у земљу - под будним оком шачице ожалошћених - тишину прекидају звуци гранатирања.

Први хитац одлази у даљину, али неколико тренутака касније долазећа граната удара у брдо преко пута гробља.

Следи нови удар, још ближе. Време је да се пође.

Док трчимо ка ободу Бахмута, експлодира пут испред нас, на око 100 до 200 метара од нас.

Правимо оштри заокрет улево и следимо другу пут одатле.

Многе битке се још воде у Украјини.

Председник Путин је удвостручио напоре - а стиже зима.

Ово је опасна нова фаза најскоријег рата у Европи.

Упитана шта мисли колико ће дуго још трајати сукоб, портпаролка војске је одговорила: „Још дуго, дуго времена."

Погледајте видео

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]