Животна средина, енергија и Украјина: Русија сагорева огромне количине гаса, стручњаци збуњени

Док цене енергената у Европи вртоглаво расту, Русија сагорева велике количине природног гаса, према анализи достављеној ББЦ-ју.

Стручњаци кажу да би се тај гас раније извозио у Немачку.

Кажу да фабрика у близини границе са Финском сагорева гас у вредности од 10 милиона долара сваког дана.

Научници су забринути због великих количина угљен-диоксида и чађи које ствара, што би могло да утиче на топљење арктичког леда.

Анализа компаније Ристад Енерџи показује да се око 4,34 милиона кубних метара гаса сагорева сваког дана.

Долази из нове фабрике течног природног гаса (ЛНГ) у Портоваји, северозападно од Санкт Петербурга.

Први знаци да нешто није у реду пријавили су становници пограничне области у Финској који су раније овог лета уочили велики пламен на хоризонту.

Портоваја се налази у близини компресорске станице на почетку гасовода Северни ток 1 који преноси гас под морем до Немачке.

Снабдевање гасоводом је ограничено од средине јула, а Руси кажу да су посреди технички проблеми.

Немачка тврди да је то био искључиво политички потез Русије због санкција уведених после инвазије на Украјину.

Али од јуна, истраживачи су приметили значајно повећање топлоте која излази из објекта - за коју се сматра да је последица сагоревања природног гаса.

Иако је сагоревање гаса уобичајено у постројењима за прераду, што се обично ради из техничких или безбедносних разлога, размере овог сагоревања збуњују стручњаке.

„Никада нисам видела да ЛНГ постројење тако букти", рекла је др Џесика Макарти, стручњак за сателитске податке са Универзитета Мајами у Охају.

„Овај огроман пламен је примећен још у јуну и још букти. Ненормално је висок."

Марк Дејвис је извршни директор компаније Каптерио (Capterio), компаније која је укључена у проналажење решења за спаљивање гаса.

Он каже да паљење није случајно и да је вероватније да је одлука намерно донета из оперативних разлога.

„Оператери често веома оклевају да затворе објекте из страха да би њихово поновно покретање могло да буде технички тешко или скупо, а вероватно је то случај и овде", рекао је он за ББЦ.

Други верују да би могло бити техничких изазова у суочавању са великим количинама гаса који испоручивани кроз гасовод Северни ток.

Руска енергетска компанија Гаспром је можда намеравала да искористи тај гас за производњу ЛНГ-а у новој фабрици, али је можда имала проблема са руковањем њиме и најбезбеднија опција је да га запали.

Могуће је и да је резултат трговинског ембарга Европе Русији као одговор на инвазију на Украјине.

„Ова врста дуготрајног спаљивања може да значи да им недостаје нека опрема", каже Еса Вакилаинен, професорка енергетског инжењерства са финског ЛУТ универзитета.

„Због трговинског ембарга нису у могућности да направе висококвалитетне вентиле потребне за прераду нафте и гаса. Тако да су можда неки вентили покварени и не могу да их замене", додаје.

Гаспром, руски енергетски гигант под контролом државе који је власник постројења, није одговорио на захтеве за коментар о паљењу.

Финансијски и еколошки трошкови расту свакодневно када пламен и даље гори, кажу научници.

„Док су тачни разлози паљења непознати, количине, емисије и локација пламена су видљиви подсетник на доминацију Русије на европским енергетским тржиштима", рекла је Синдре Кнутсон из Ристад Енерџија.

„Не може бити јаснијег сигнала - Русија може сутра да снизи цене енергената. То је гас који би се иначе извозио преко Северног тока 1 или алтернативама".

Цене енергије широм света нагло су порасле пошто су укинута ковид ограничења, а привреде почеле да се опорављају и враћају у нормалне токове.

У многим секторима порасла су потраживања за енергентима, што је довело до невиђеног притиска на добављаче.

Цене су поново порасле у фебруару ове године, почетком руске инвазије на Украјину.

После најаве Гаспрома да гасовод Северни ток престаје да ради три дана - од 31. августа до 2. септембра - због ремонта, цена гаса у Европи премашила је 3.000 долара за хиљаду кубних метара.

Владе земаља чланица Европске уније траже начине да увозе мање енергената из Русије, која је раније испоручивала 40 одсто свих потребних количина гаса у ЕУ.

Цене алтернативних извора гаса су због тога порасле, а неке земље ЕУ, попут Немачке и Шпаније, сада уводе мере за уштеду енергије.

Еколошки утицаји спаљивања забрињавају научнике.

Према истраживачима, спаљивање је далеко боље од једноставног испуштања метана који је кључни састојак гаса и веома је моћно средство за загревање климе.

Русија има рекорд у сагоревању гаса - према Светској банци, она је земља број један када је у питању обим спаљивања гаса.

Али осим што се из овог пламена свакодневно испушта око 9.000 тона еквивалента ЦО2, сагоревање изазива и друге значајне проблеме.

Црни угљеник је назив за чађаве честице које настају непотпуним сагоревањем горива попут природног гаса.

„Посебно забрињавајући пожар на арктичким географским ширинама је транспорт емитованог црног угљеника ка северу где се таложи на снегу и леду и значајно убрзава отапање", рекао је професор Метју Џонсон са Универзитета Карлетон у Канади.

„Према неким проценама, овакав начин сагоревања гаса је доминантан извор таложења црног угљеника на Арктику и свако повећање пламена у овом региону је посебно непожељно".

Пратите Мета на Твитеру @mattmcgrathbbc

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]