Русија и Украјина: Да ли је Кремљ само привремено заврнуо гас Европи

Русија је свела испоруке гаса Европи на историјски минимум: Гаспром је затворио главну руту, гасовод Северни ток ка Немачкој који се простире на дну Балтичког мора.

Тврде да је то због десетодневних радова на одржавању, али Европа ипак страхује да је то заувек и припрема се за најгоре.

У Немачкој већ штеде топлу воду и смањују осветљење, док се читава Европа припрема да уведе посебне мере, но овога пута на нивоу Уније, а не на нивоу појединачних држава.

План ће бити објављен током ове недеље.

„Ситуација је крајње озбиљна и могуће је да ће се криза додатно продубити.

„Није искључено да ће Русија наставити да смањује испоруке гаса", признао је мало пре почетка радова на одржавању гасовода европски комесар Кадри Симсон.

Још пре три године, Гаспром је испоручивао у Европу до 500 милиона кубних метара гаса дневно.

У мају ове године - тек 250, на почетку јула 140, при чему је за време радова на одржавању Турског тока, чији су капацитети мањи, извоз опао до скоро 100 милиона кубних метара дневно.

У наредних 10 дана се гарантује тек 75 милиона кубних метара гаса дневно.

„Потребно је да се припремимо за нова ометања увоза гаса, па чак и за потпуни прекид са руске стране", упозорила је Европски парламент прошле недеље Урсула Фон дер Лејен, председница Европске комисије.

„Без заједничког плана о посебним мерама 27 земаља ЕУ неће моћи да спасу 450 милиона грађана и другу по величини економију света од опште кризе.

„Време за појединачно деловање је прошло. Стога ће Европска комисија (која је практично влада ЕУ) већ при крају ове недеље представити на увид властима посебни план борбе против енергетске кризе", изјавила је Фон дер Лејен.

Детаљи плана још увек нису познати, али две главне поставке јесу.

Прва је солидарност при расподели постојећих резерви и тренутних испорука, како би сви били равноправни у овој кризи, богате земље помогле сиромашним и како оне које поседују гас не би исти чувале уколико се у другим земљама резерве сасвим исцрпе.

Друга је солидарно смањење потражње, засновано на договору о томе на чему штедети и кога првог искључити уколико не буде довољно гаса за све.

Путин прети енергетском катастрофом

Руски монополисти заврћу славину већ годину дана, почев од прошлог лета.

Смањење снабдевања је протекле зиме резултирало несташицом у Европи и рекордним скоком цена, испрва гаса, а потом и свега осталог.

А то се догодило још пре напада на Украјину.

Од почетка инвазије, Кремљ је одабрао гас за главно оруђе енергетског рата против ЕУ, зато што Европа не може у потпуности да одустане од руског гаса.

Последњих неколико година, ЕУ је свесно повећавала потражњу, у нади да ће заменити „прљави" угаљ и у Немачкој непопуларну нуклеарну енергију чистијим горивом, зарад борбе против климатских промена.

Гасна омча Кремља око врата ЕУ довела је до колапса европског гасног тржишта на којем су цене биле повећане осам пута од почетка прошле године.

Једина права алтернатива руском природном земном гасу је течни природни гас (ТПГ) који се траснпортује танкерима преко мора.

Главни снабдевачи су САД и Катар, али је понуда ограничена.

Према проценама Блумберг Интелиџенса, Европа може удвостручити увоз ТПГ-а до 2026. и покрити 40 одсто сопствених потреба, што ипак неће бити довољно.

„Потенцијал за замену руског гаса течним је практично исцрпљен", сагласни су аналитичари истраживачког центра Бругел.

„Само смањење потрошње гаса ће омогућити ЕУ да се носи са даљим смањењем снабдевања из Русије".

Они верују да, уколико би се у наредних 10 месеци смањила потражња за 15 одсто у односу на просек од 2019. до 2021, Европа би могла и без Гаспрома.

Притом, неке државе (углавном на западу и југу) неће морати уопште да штеде, док ће друге (углавном на истоку и северу) бити принуђене да некако смање потражњу за гасом за чак 50 одсто.

Ова неравнотежа и условљава заједнички европски приступ проблему, пишу стручњаци Бругела.

Русија оправдава смањење испорука техничким узроцима.

Кремљ пориче учешће у кризи и сматра да је она последица реформи енергетског тржишта ЕУ и западних санкција Русији.

Гаспром сматра да санкције ометају планирани ремонт турбина за компресорску станицу гасовода, те је зато снабдевање умањено.

Такође, санкције усмерене против монетарног система довеле су до тога да Кремљ обавеже Европљане на плаћање гаса путем руских банака и текућих рачуна у рубљама.

Оним земљама које су то одбиле, као што су Пољска, Финска и Бугарска, онемогућене су даље испоруке.

Крајем прошле недеље председник Руске Федерације, Владимир Путин, запретио je да ће ситуација бити само лошија, све до „катастрофе".

„Даља примена санкција може довести до још теже ситуације, без преувеличавања можемо рећи чак до катастрофалних последица по светско енергетско тржиште", изјавио је он.

Хладни базени и мрачне улице

Европљани не сумњају да се Путин не шали.

И припремају се за најгоре.

Они не верују да су испоруке смањене из техничких разлога зато што Гаспром може да повећа испоруке кроз Украјину, али то не чини.

То се могло видети недавно, када је крајем јуна Гаспром зауставио ради планираног одржавања један од три гасовода ка Европи - јужни, који пролази кроз Турску.

Тада нису биле повећане испоруке ни на Северном току, ни кроз Украјину.

Европа је уздахнула - и почела да се припрема за потпуну гасну блокаду.

Таква блокада била би обележена кризом, рестрикцијама електричне енергије и рецесијом европске привреде, која се тек опоравила од пада током епидемије ковида 19, зато што се тренутним обимом испорука гаса не могу попунити подземна складишта до октобра или новембра када почиње зимска грејна сезона.

Тренутно су складишта попуњена 61 одсто, што је мало више него прошле године, када је Гаспром одлучио да своја европска складишта држи празним.

Уколико мерила не допузе до 80 одсто, цене ће порасти до прекомерних нивоа и потражња ће се урушити сама од себе.

Другим речима, људи ће престати да се греју, фабрике ће стати, власти ће бити принуђене да национализују снабдевање енергентима на рачун порезних обвезника, увести рестрикције струје и квоте на снабдевање осветљењем и грејањем.

За апокалипсу су први почели да се припремају организовани и разборити Немци који трећину гаса набављају из Русије.

Немачка је једина земља ЕУ која је прогласила други ниво енергетске опасности.

Следећи и последњи, трећи, ниво је енергетско ванредно стање у којем државна електромрежа добија овлашћење да ограничава и искључује потрошаче.

Не чекајући на то, Немци штеде унапред.

Немачка штампа је пуна извештаја о рестрикцијама.

У Берлину и Минхену вода у јавним базенима на отвореном је сада два степена хладнија него раније, у Келну пригушују улично осветљење на 70 одсто после 11 увече, а највећи станодавац у земљи Воновиа је упозорила станаре да ће од сада ноћу грејати највише до 17 степени Целзијуса.

Уколико Русија у потпуности искључи гас, пад економске активности у Немачкој може достићи 13 одсто, закључују економисти Прогноса, којима је задатак да ситуацију анализирају дало баварско удружење произвођача фбв.

Урачунавши и посреднике и добављаче, они су проценили губитак од скоро 200 милијарди евра само у другој половини 2022.

Штета неће бити нанета само водећој аутомобилској индустрији, већ и производњи стакла, керамике и хране, а такође и производњи челика и текстила.

Могуће је да ће више од пет милиона људи изгубити посао.

„Начинили смо страшну грешку када смо довели Немачку у овакву зависност од једне земље у области енергената.

„Та земља је Русија", изјавио је овог викенда у интервјуу за Блумберг министар привреде Немачке Роберт Хабек, представник партије Зелених у коалиционој влади Олафа Шолца.

„Деценијама смо увећавали зависност од руског гаса, а сада покушавамо да је се решимо за свега неколико месеци", описао је он размер задатка.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]