Израел и Палестинци: Јерусалим на ивици док напетости расту за верске празнике

Последњи пут је у исто време пао Рамазан за муслимане, Пасха за Јевреје и Ускрс за хришћане пре три деценије.

Преклапање верских празника значи и долазак хиљада израелских и палестинских верника, као и страних ходочасника, у јерусалимски Стари град.

Али су исто тако нарасле напетости око оспораваних светих места.

Има видљиво много више израелских полицајаца у окупираном Источном Јерусалиму, а они су у високој приправности после најсмртоносније серије напада у Израелу много година уназад.

„За нас муслимане, од кључне је важности да се молимо у џамији Ал Акса током Рамазана."

„То је духовно време и увек му се обрадујем", каже Зиад, који носи простирку за молитву преко рамена док одлази на трећу најсветију локацију у Исламу.

„Али ове године ћу довести унуке да седе у комплексу", признаје овај службеник, који се током Рамазана држи свакодневног поста од зоре до сумрака. „Мало се плашим."

Хришћанска туристичка водичица из Источног Јерусалима Далија Хабаш каже да јој полицијске блокаде увек отежавају за Ускрс посету старијој родбини у Старом граду, а опет осећа потребу да иде.

„Кад сте палестинска хришћанка, слављење празника у Јерусалиму је нешто посебно.

Не само да је то место где је Исус распет, сахрањен и васкрсао, већ је суштина и у дружењу са другим хришћанима и Палестинцима и заједничко славље", коментарише она.

Она описује радост док пева и шета са људима који носе палмине листове са Маслинове горе на Палмину недељу (Цветница) и током ритуала Сабт Ал Нур (Светла субота) у Храму Васкрсења Христовог.

„Неколико секунди пошто се огласе звона и узвик: 'Устао је', свуд по Старом граду крећу да се пале свеће", каже Далија.

„Нема ничег сличног на целом свету."

Код Зида плача, најсветијег места на ком је Јеврејима дозвољено да се моле, бити присутан у Јерусалиму има дубоки значај у време Пасхе.

За ритуалним оброком седером, препричавају се приче о Изласку и ослобођењу Израелита од ропства у старом Египту.

Последње речи које се традиционално изговарају су: „Догодине у Јерусалиму", одражавајући жељу Јевреја да се врате у библијску постојбину.

„То је духовно место. Верујем да ако дођем овде, моје молитве ће бити услишене", каже Керен Тројнер, која сада живи у Канади, али је рођена у Израелу.

„Обожавам осећање заједништва, што видим како људи око мене плачу и скидају терет са душе."

„Безбедносна ситуација није прва ствар која ми падне на памет", додаје Керен.

„Не ходам около у страху. Можете само да верујете да ће вас Бог заштитити."

Ронит, израелска војникиња, радује се прослави Пасхе заједно са породицом, али је и те како свесна онога што овај пут види као „неизвесност".

„Брине ме безбедносна ситуација, али верујем у наше безбедносне службе" каже она.

Израелско-палестинско насиље раније је избијало у време кад се празници поклопе, а националистички Јевреји желе да посете Храмовну гору - комплекс Харам Ал Шариф, где се налази џамија Ал Акса.

Јевреји овај комплекс славе као локацију два библијска храма и он је најсветије место у Јудаизму.

У мају прошле године, Хамас - екстремистичка група која влада појасом Газе, испалила је ракете ка Јерусалиму после сукоба који је избио код џамије Ал Акса, покренувши тако разорни једанаестодневни рат.

Последњих недеља одржани су сусрети на високих израелских и палестинских званичника како би се обезбедио мир и слобода верских обреда пред овогодишње прославе три аврамске религије.

У њима је учествовао чак и краљ Абдулах од Јордана, чија је породица чувар исламских и хришћанских светих места у Јерусалиму скоро 100 година.

Међутим, њихови споразуми нису успели да зауставе четири шокантна напада у Израелу почињена у последње три недеље, а у којима је страдало 14 људи.

Два су извели израелски Арапи и повезани су са групом Исламска држава.

Друга два биле су пуцњаве палестинских екстремиста из области Џенин на окупираној Западној обали.

Све њихове смртоносне акције поздравили су Хамас и друге екстремистичке групе.

„Не плашим се да кажем јавно: 'Не желимо још један рат'", каже Невин Салех, мајка четворо деце, док нервозно прати догађаје из Газе.

Описује како су она и њена породица управо реновирали кућу пошто је била оштећена у израелском ваздушном нападу пре 10 месеци.

„Украсили смо кућу да бисмо дочекали рамазан", каже она.

„Сваког дана ме моје ћерке питају да ли ћемо прославити Рамазански бајрам, [празник који обележава крај светог месеца].

Прошле године сам им купила нову одећу, али, нажалост, никад нису добиле прилику да је обуку."

Ове недеље је израелски војни званичник рекао новинарима:

„Желимо да ово време празника прође на безбедан, сигуран начин", додавши да је ситуација „компликована".

Он је рекао да безбедносне снаге покушавају да избалансирају цивилне мере, као што је допуштање Палестинцима са дозволама да уђу у Јерусалим да би се молили, са противтерористичким операцијама.

Израелска војска појачала је рације и хапшења широм Западне обале, што је довело до озбиљних сукоба.

У последњем таласу насиља убијено је најмање 20 Палестинаца - укључујући нападаче и оне за које се тврди да су планирали нападе.

У Џенину, који је био у жижи акција израелских војника, бес расте.

„Јесте, ситуација је лоша, нарочито у месецу Рамазана, али бићемо уједињени против свакодневних упада и хладнокрвних погубљења", каже пркосно Џихад Ал Зохри.

„Ако нам они буду наметнути, борићемо се часно и умрети достојанствено."

За многе Палестинце и Израелце, као и много пута у прошлости, радост верских празника нарушавају подсетници на њихов непрекинути сукоб.

Додатно извештавање: Рушди Абуалуф, у Гази

Пратите нас на Фејсбуку,Твитер и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]