Друштвене мреже: Телеграм, „дарк веб у вашем џепу“

Пре око девет месеци, док сам радио истраживање за један чланак, додали су ме у Телграмов канал који се бавио продајом дроге.

Потом су ме додали у још један, посвећен хаковању, а онда и у канал за украдене кредитне картице.

Схватио сам да су моја подешавања на Телеграму омогућила људима да ме додају у властите канале, а да не морам да одобравам ништа, док се линкови и спамови шире овом бескрајном криминалном мрежом.

И зато нисам дирао подешавања да бих видео шта ће се десити и у року од неколико месеци био сам додат у 82 различите групе.

Променио сам подешавања да бих то коначно зауставио, али сада сваки пут кад се улогујем стигне ми хиљаде нових порука из десетина активних илегалних група.

Хапшење милијардера и извршног директора Телеграма у Француској покренуло је расправу о модерацији на овој апликацији.

Павел Дуров је оптужен под сумњом да је био саучесник у омогућавању да илегалне трансакције, трговина дрогом, преваре и дељење слика сексуалног злостављања деце цветају на овом сајту.

Нема никакве сумње да се криминалитет дешава и на другим друштвеним мрежама, али мој експеримент указује на шири проблем због ког су многи из служби за спровођење реда и закона забринути већ годинама.

Ево увида у неке групе у које сам био додат.

Мој Телеграм је постао обједињена продавница за било коју илегалну робу, а да нисам активно ишао у потрагу ни за каквим новим продавцима.

Све слике су биле објављене у овим групама, а изменили смо само имена канала да их не бисмо рекламирали.

Није ни чудо да неки људи, као што је подкастер о сајбер-безбедности Патрик Греј, већ месецима описују Телеграм као „дарк веб у вашем џепу".

Говорећи о шокантном хапшењу Дурова, Греј је рекао у подкасту Ризични посао да је Телеграм већ дуго времена сигурно уточиште за криминал.

„Говоримо о материјалу сексуалног злостављања деце, продаји дроге, апсолутном нивоу криминалитета са дарк веба поводом ког они ништа не предузимају", каже он.

Дарк веб је део интернета коме лако може да се приступи уз специјалистички софтвер и знање.

Од покретања пијаце Силк Роуд 2011. године, непрестано је активна покретна трака страница које продају илегалну робу и услуге.

Криминалци воле дарк веб због анонимности коју пружа корисницима - интернет саобраћај се пребацује око света кријући локације људи, тако да је утврђивање ко стоји иза одређених корисничких имена изузетно захтеван посао.

Али чини се да су криминалци заволели и Телеграм.

Истраживачи из компаније за сајбер-безбедност Интел471 кажу да је „пре Телеграма ова активност била углавном присутна на онлајн тржиштима које су водили скривени дарк веб сервиси", али за мање, мање вичне сајбер-криминалце, „Телеграм је постао једна од најпопуларнијих онлајн дестинација".

Хакерска група Оилин, која је држала болнице британске Националне здравствене службе (НХС) као таоце раније овог лета, упадљиво је одабрала да објави украдене податке о налазима крви на сопственом каналу на Телеграму пре него на интернет страници на дарк вебу.

Дипфејк сервис који је правио лажне слике голотиње ученица у Шпанији и Јужној Кореји такође води потпуну услугу, у шта спада и плаћање, преко Телеграма.

Нема никакве сумње да се део овог криминалитета дешава и на другим платформама као што је поменуто раније.

Неки од криминалних канала на Телеграму којима сам био додат чини се да су присутни и на Снепчету, на пример, а дилери дроге могу да се пронађу и на Инстаграму, где се погодбе несумњиво закључују у приватним четовима.

Али дилери дроге често могу да се виде како рекламирају канале на Телеграму на тим другим сајтовима да би привукли људе тој платформи.

У јануару је државна полиција у Летонији основала посебну јединицу специјализовану за надзор чет апликација за трговину дрогом и комуникацију, а званичници су навели Телеграм као посебан разлог за забринутост.

Сексуално злостављање деце

Телеграм каже да је његово управљање „у оквирима индустрије", али ове недеље смо видели доказе за управо супротно, повезане са облашћу криминалитета која је много мање видљива (и коју нисам претраживао) - материјал сексуалног злостављања деце.

У среду је ББЦ сазнао да иако Телеграм одговара на захтеве полиције и добротворних организација за уклањање тог садржаја, он не учествује у програмима чији је циљ проактивно спречавање ширења слика и видеа сексуалног злостављања деце.

Ова апликација није чланица ни Националног центра за несталу и искоришћавану децу нити Фондације надзора интернета - од којих оба сарађују са великим друштвеним мрежама на проналаску, пријављивању и уклањању таквог материјала.

Чињеница да не раде довољно на надзору материјала са сексуалним злостављањем деце једна је од главних оптужби француских тужилаца.

„У срцу овог случаја je одсуство модерације и сарадње платформе, посебно у борби против злочина над децом", написао је на Линкдину Жан-Мишел Берниго, генерални секретар француске агенције за заштиту деце Офмин.

Телеграм је за ББЦ рекао да на властитом сајту не тражи проактивно илегалне активности, међу којима је и сексуално злостављање деце.

Он је тврдио да су само у августу предузете недефинисане мере против 45,000 група.

Прес служба није одговорила на додатна питања о овоме нити било чему другом из овог чланка.

Несарадња са полицијом

Модерација је само део проблема на Телеграму.

Његов приступ полицијским захтевима да уклони илегални садржај и проследи доказе још је један разлог за критике.

„Телеграм је на сасвим другом нивоу: он је кључно чвориште за Исис више од деценије. Он толерише материјал сексуалног злостављања деце.

„Годинама игнорише разумне активности служби за спровођење реда и закона. То није 'лака' модерација садржаја, то је један потпуно другачији приступ", написао је Брајан Фишман, суоснивач Синдера, софтвер платформе за поверење и безбедност.

Неки би могли да кажу да својства приватности на Телеграму значе да компанија не поседује много података о овој активности коју би могла да пријави полицији.

Такав је случај са ултра-приватним апликацијама као што су Сигнал и Воцап.

Телеграм нуди корисницима сличне нивое приватности ако се одлуче да направе „Тајни чет" који користи потпуну исту енкрипцију као и те апликације.

То значи да су активности унутар разговора потпуно приватне и да чак ни сам Телеграм не може да види њихов садржај.

Међутим, ова функција није унапред зацртана на Телеграму, а чини се да већина активности на апликацији, међу којима и они илегални канали којима сам био додат, нису подешени као „тајни".

Телеграм је могао да прочита све те садржаје и проследи их полицији да је хтео, али он у својим одредбама и условима наводи да то не ради.

„Сви четови и групе на Телеграму су приватни међу њиховим учесницима. Не одговарамо на захтеве у вези са њима", гласе одредбе и услови ове компаније.

Телеграмов хладни приступ спровођењу реда и закона нешто је о чему су ми често говорили незадовољни полицајци на ободима новинарских догађаја.

Француске власти наводиле су у саопштењима о оптужбама на рачун Дурова да је полиција тамо и у Белгији у прошлости имала „готово потпуно одсуство одговора Телеграма на правне захтеве".

Власти у другим земљама, као што је Немачка, биле су гласне поводом одсуства сарадње апликације у вези са уклањањем илегалног садржаја.

Слобода говора

Упркос свим критикама на рачун Телеграмовог приступа модерацији, има и неких који су забринути да је хапшење Дурова забрињавајући развој догађаја.

Организација за заштиту дигиталних права „Приступ сада" (Access Now) каже да прати дешавања са великом забринутошћу.

Активисти који се залажу за отворени интернет рекли су да Телеграм „није узор корпоративне одговорности" и да је група критиковала апликацију много пута у прошлости, наводи се у саопштењу.

Међутим, „Приступ сада" упозорава да би „привођење особља платформи које људи користе да би остваривали права на слободу говора и мирно окупљање, без видног поштовања принципа људских права, могло за последицу да има претерану цензуру и да би додатно могло да сузи грађанске просторе".

Сам Телеграм је више пута рекао да је „апсурдно тврдити да су платформа или њен власник одговорни за злоупотребу те платформе".

Илон Маск, колега милијардер и власник Икса (бившег Твитера), осудио је хапшење и описао га као напад на слободу говора.

Он позива на пуштање Дурова на слободу.

Баш као и неки криминалци из Телеграмових група чији сам сада члан, са сликама FreeDurov које се нашироко објављују и на енглеском и на руском.

Погледајте шта је „дарк веб"

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]