Избори у Белорусији: Како је Телеграмов канал Некста успео да заобиђе блокаду информација

Данима су људи у Белорусији имали врло мало информација о немирима на њиховим улицама, док се државна телевизија није превише трудила да извештава о њима, а други сајтови и друштвене мреже били су офлајн.

Али један извор информација који је привукао пратиоце у земљи од 9,5 милиона становника је канал по имену Некста популарне апликације за поруке Телеграм. Он је успео да заобиђе многе забране.

У среду су опозициони сајтови поново били онлајн, али претходно је три ноћи владала тишина.

Како је Некста стекла публику

„Седимо у бункеру", описао је ситуацију један човек из Белорусије.

За то време, постављане су стотине порука за 1,5 милиона људи који прате канал Некста.

Може се видети како полицијски камионет за разбијање демонстрација улеће у масу, полиција је снимљена како туче демонстранта који лежи на земљи, бацане су запаљиве бомбе - ове вести биле су видљиве и нецензурисане.

Телеграмова платформа за слање порука била је само спорадично доступна преко вај-фаја, али њен оснивач Павел Дуров каже да је омогућила „оруђе за борбу против цензуре".

„Гашење интернета била је огромна грешка власти", рекао је за ББЦ на руском Некстин одговорни уредник Роман Протасевич.

„Телеграм је привукао скоро све Белорусе који масовно излазе на улице у покушају да доведу до промена у земљи".

Будући да се скоро сви лидери опозиције налазе ван земље, канал је одиграо кључну улогу у координацији протеста.

Али етаблиранији опозициони медији неповерљиви су према таквим активистичким изворима информација чије је поруке тешко потврдити.

ББЦ тим у Минску снимио је насилне сцене у понедељак увече

Некста је објавила позиве за помоћ, мапе на којима се види где се налази полиција, као и адресе на којима демонстранти могу да се сакрију, али и контакте адвоката и активиста за заштиту људских права.

Она је и саветовала претплатнике како да заобиђу блокаду интернета користећи проксије и друга средства.

Уочи треће ноћи протеста, издала је детаљна упутства демонстрантима како да се понашају на улицама.

Шта је Некста?

Она нема сајт и има само мали, четворочлани уреднички тим у Варшави, али зато има канале на Јутјубу и Телеграму и публику жељну информација.

Њен одговорни уредник каже да су они „пионири сајбер-новинарства", у ком је видео и фото садржај „што је могуће краћи, информативнији и илустративнији".

Основао ју је пре пет година као музички канал на Јутјубу тинејџер Степан Путило, познат као Степан Светлов, а њен назив на белоруском значи „неко".

Први постављени видео била је саркастична обрада песме, која се подсмева кампањи из 2015. године пред реизбор председника Александра Лукашенка.

А онда се пребацила на садржај о корупцији, крађи и званичницима који возе у пијаном стању, обећавајући „искрене информације о стварности у Белорусији".

„Био је то мој хоби. Снимао сам смешне видее за рођендане своје родбине. Потом сам одлучио да сакупим сво смеће Лукашенкове Белорусије", рекао је Путило за сајт о људским правима Повеља 97.

Телеграмов канал Некста Лајв појавио се 2018, а наредне године је документарац о аутократском вођи Белорусије привукао скоро три милиона прегледа на Јутјубу.

„Филм детаљно говори о томе како је Лукашнеко украо нашу земљу, снове, слободу, будућност и 25 година живота", каже Степан Путило.

Белоруски суд прогласио је тај филм „екстремистичким".

Али Нектстин канал на Телеграму постао је запажен, а избори 2020. године су му донели нову и већу публику.

„Коме 2020. године треба сајт који било који званичник из министарства информација може да блокира само једним кликом?", питају се његови оснивачи.

Некстине објаве на Телеграму привукле су стотине хиљада прегледа, више него сајтови као што су Tut.by, који су подложни цензури.

Какав материјал поставља?

Узимајући садржај који углавном генеришу корисници, Некста користи анонимни материјал из читаве Белорусије.

Платформа је безбедна, каже Протасевич, који тврди да се приче који они објављују никад не би емитовале на државној телевизији.

Као и Степан Путило, он живи у Пољској, где је затражио политички азил. Упркос томе што води канал изван Белорусије, инсистира на томе да се постови проверавају ради чињеничне веродостојности и не види проблем у томе да из Варшаве подржава протесте.

За свега неколико сати, Некстина публика је у изборној ноћи нарасла за 100.000 људи а онда после две ноћи протеста достигла скоро милион.

Иако канал углавном користи информације које шаљу корисници, Протасевич одбацује критике новинара у Белорусији који тврде да су чињене грешке и истичу да Некста наизглед има способност да координише протесте.

Неколико сати након што је Некста јавила да је демонстрант Јевгениј Заичкин преминуо у раним сатима у понедељак, Заичкин је за новинску агенцију Ројтерс изјавио да је преживео брутално премлаћивање од стране полиције.

Ана Калтигина, са опозиционог сајта Tut.by, сматра да Некста обезвређује рад медија објављујући непотврђене информације и заговарајући револуцију на Телеграмовом каналу.

„Кад радите у Пољској, тешко је проверити чињенице из порука које потичу из Белорусије", рекла је она за сајт Ехо Москва.

Главни уредник Нексте каже да је њему важно само крвопролиће на улицама.

„Да ли осећам одговорност за оно што објављујемо? Само у погледу тога да ли ће људе приближити победи и крају диктатуре".

Ко је финансира?

Ту влада извесна конфузија. Канал нема рекламе, а знају се имена само Степана Путила и Романа Протасевича.

Путило је у прошлости изјављивао да новац потиче од следбеника као и једне раније универзитетске стипендије.

Међутим, његов колега је за ББЦ рекао да имају само огласе, али не и донације.

Белоруски сајт за петиције недавно је позвао на државно финансирање Нексте тврдећи да од ње има много више користи него од државне телевизије.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]