Србија, деца и интернет: Може ли држава да забрани дарк веб

За потребе завршног рада и теме којом је изабрала да се бави на факултету, Милица* је загазила у мрачне, али прегледне воде дарк веба.

Истраживала је оно по чему је овај кутак интернета познат - трговину дрогом, оружјем и педофилију.

„Слушала сам разне приче, али нисам очекивала да ће заиста бити тако.

„Уз техничке вештине и знања где да тражиш, већина не толико озбиљних ствари је била 'на извол'те'", каже 27-годишња Новосађанка за ББЦ на српском.

Овај део интернета, чије име у преводу са енглеског језика значи „тамна мрежа" и до ког не може да се дође класичним претраживачима, једни виде као платформу за криминалне активности, али га други сматрају бастионом слободе.

На њему се окупљају активисти, као и корисници интернета у ауторитарним режимима где постоји цензура.

Иако дарк веб постоји још од 2000, српске власти су о њему почеле да причају после трагедије у Београду када је 13-годишњак у школи „Владислав Рибникар" убио деветоро ученика и чувара и ранио још шесторо ђака и наставницу историје.

Неколико сати после масовне пуцњаве, Александар Вучић, председник Србије, предложио је десет мера којим би се спречиле будуће трагедије.

Једна од њих је и да Влада Србије забрани приступ дарк вебу и другим местима, „где малолетници могу да виде како се врши убиство или набавља дрога".

Владимир Радуновић, стручњак за сајбер безбедност, објашњава да дарк веб служи да буде невидљив, али да није и неминовно злонамеран.

„Проблем је што најпознатији и највећи део њега чине црна тржишта, на шта људи најчешће мисле када кажу дарк веб", наводи Радуновић за ББЦ на српском.

Интернет на другачији начин

Обичним, и већини познатим претраживачима као што су Гугл хром, Сафари, Мозила фајерфокс и Бинг, корисници могу само да „загребу" површину онога што постоји на интернету.

Радуновић објашњава да се видљиви и невидљиви интернет разликују првенствено у техничком погледу.

„Ту се мисли на протоколе којима се приступа интернету, начин на који функционишу и пут до проналажења онлајн садржаја.

„То су и даље сервери који стоје у неким државама и раде исто што и наши приватни или сервери Фејсбука", наводи.

Додаје да се њима не приступа на исти начин и да не можемо да их гугламо, односно укуцамо адресу и дођемо до њих.

„Користе се претраживачи или апликације намењене за то, а најпознатији је Тор.

„Систем је направљен тако да сте анонимни и да сакријете траг", објашњава стручњак за сајбер безбедност.

С обзиром на техничку подлогу овог дела интернета, Радуновић каже „да је могуће, држава би га блокирала".

„Али ми немамо ниједан случај да је нека држава то урадила.

„Теоретски би одређени протоколи могли да се изолују, али то би морало да се уради на нивоу телекомуникационих оператера и да се уведе нека врста цензуре свима у држави", наводи.

Додаје да то захтева одређену технику, опрему и правне и политичке одлуке.

И после свега, те забране се опет могу заобићи, наводи Радуновић.

„Обично су они људи који хоће да дођу на дарк веб, из било којих разлога, врло вешти да то и ураде, сакрију трагове и заобиђу све легалне токове", каже.

Истиче да држава може да спречи 'обичну рају' да оде на дарк веб, али да ће она свакако ретко и да залута тамо.

„Јако је тешко те који хоће, криминалце, спречити да оду тамо.

„Технички није могуће да препреке не заобиђе онај ко хоће", наводи.

Шта је дарк веб:

Цензура и преседан

Друга страна медаље на дарк вебу је његов значај који има у појединим деловима света.

Он помаже људима који живе под цензуром интернета, где је забрањено причати или читати о нечему.

У оваквим земљама, дарк веб омогућава људима да разговарају.

Користе га и новинари који желе да сакрију изворе, узбуњивачи или људи који немају приступ одређеним друштвеним мрежама у њиховој држави.

Неке медијске куће, па и ББЦ, имају дарк веб сајтове на Тору, преко којих објављују информације на местима где је интернет цензурисан.

„Ово је у складу са мисијом ББЦ-ја да омогући приступ поузданим вестима публици широм света", наводи ББЦ.

Државе попут Кине, Ирана и Вијетнама су међу онима које су покушале да блокирају приступ сајту ББЦ Њуз.

Тако је и Роџер Динглдин, изумитељ претраживача Тор, навео да овај алат не врши злочине, него их врше људи.

„Има лоших људи који користе интернет и они раде лоше ствари, али они то не чине због Тора.

„Није се појавила нова група лоших људи на свету само зато што је настао Тор", наводи.

Радуновић каже да уколико држава жели да забрани неки сервис попут ТикТока, Твитера или дарк веба, то не може да учини само за део садржаја.

„То је питање правног и вредносног оквира до кога, на пример, Европска унија (ЕУ) доста држи јер филтрирање сервиса представља цензуру и садржаја који није нелегалан или проблематичан.

„Не смете на том нивоу да решавате проблеме цензуром", наводи.

Поготово што би, додаје, цензурисање дарк веба подразумевало одређену врсту опреме која има могућност да улази дубље у интернет пакете корисника и зна које протоколе они користе.

„То је формално против вредносног система Европе и западног света, попут слобода у ЕУ, а ми смо тренутно у процесу прикључења овој заједници.

„Врло тешко да бисмо ми и политички то смели да урадимо на такав начин, то би био преседан", објашњава.

Додаје да ауторитарни режими често прибегавају томе па неке земље потпуно блокирају Фејсбук и друге платформе, али 'филтрирање садржаја' је врло ретка пракса у демократском свету, чак и када се говори о озбиљним стварима као што је злоупотреба деце.

„Полиција из различитих земаља спроводи заједничке акције да се утврде починитељи.

„Амерички Федерални истражни биро (ФБИ) се озбиљно бави тиме", истиче.

Додаје да српско Посебно тужилаштво за високотехнолошки криминал има добру сарадњу са овом америчком службом и да на „разне начине успевају да долијају криминалцима".

Тако је, према писању Политике, ФБИ обавестио српске органе о малолетнику из Бачке Тополе, који је ишао у гимназију у Суботици, да је наводно планирао масакр у вртићу.

И пре него што је ухапшен, малолетник је привукао пажњу ФБИ-ја претражујући како се праве бомбе, пише Политика.

Полиција сарађује и у сузбијању озбиљних црних тржишта дрогом и оружјем на дарк вебу, каже.

„Дарк веб је проблем, рецимо, за тероризам.

„Терористи су у неколико случајева набављали тамо оружје јер могу да сакрију трагове, али то је организована група и нико тамо није залутао", наводи.

'Мораш да знаш где да тражиш'

Иако је приступила дарк вебу, Милица ипак није у потпуности урадила факултетску обавезу онако како је замислила.

„Када сам ушла на дарк веб, у почетку нисам видела ништа посебно, само обичан претраживач.

„Успела сам да дођем до страница где се продају дрога и оружје, али даље од тога се нисам померила", каже Милица.

Додаје да 'мораш да знаш где да тражиш' да би дошао до страшнијих ствари као што су илегална порнографија или злостављање деце.

„Све док од некога не добијеш позив за одређену 'собу' у којој се деле такви садржаји, ништа од тога не можеш да видиш на дарк вебу", наводи.

Радуновић објашњава да странице на дарк вебу нису индексиране Гуглом, односно нису унете у базу видљивог интернета.

„Али имате претраживаче на дарк нету за овакве странице и све функционише исто.

„Међутим, негде не можете да уђете и у томе је штос", наводи.

Додаје да озбиљне криминалне групе и кругови који деле снимке злостављања деце имају велике нивое заштите како их не би пронашла полиција, те се тамо доспева „на позив".

Шта је Тор?

Милица је имала потешкоћа да уђе на дарк веб иако каже да добро барата компјутером.

„Уз малу помоћ пријатеља који се бави информационим технологијама - успела сам", наводи.

Приступ јој је омогућио Тор, а ово име представља акроним од назива The Onion Router (Рутер лука).

Баш као што је ово поврће вишеслојно, тако и претраживач има више слојева енкрипције.

Енкрипција је начин шифровања рачунарских података тако да их могу читати само људи за које желите да их погледају.

Она је основни елемент и онлајн куповине и банкарства, а мејлови и поруке су нечитке уколико их неко пресретне.

Тор је развила Истраживачка лабораторија америчке морнарице и наставља да добија средства од америчког Стејт департмента.

Тор успева да сакрије локацију и идентитет корисника, шаљући податке заобилазном рутом, користећи неколико „чворова" - што у овом контексту значи коришћење других рачунара и компјутерских сервера као тачке повезивања.

Енкрипција која се наноси на свакој тачки на овом путу онемогућује да се особа повеже са одређеном активношћу.

Из угла вебсајта до ког стигне крајњи захтев изгледа као да саобраћај долази од последњег компјутера у ланцу - познатом као „излазни чвор" - а не од особе која је све покренула.

Радуновић то објашњава на примеру десет коверти.

„Ако бих покушао да одем на неки сајт, упаковао бих поруку да тамо идем у десет коверти.

„На свакој ће писати само адреса следећег одредишта", наводи.

Каже да то иде по разним компјутерима у мрежи, а не кроз један центар.

„Може да прође кроз ваш рачунар или неки други, насумично је.

„Сваки компјутер до ког стигне тај коверат само види где да шаље следећи и не зна одакле му је стигла пошта, које је коначно одредиште и шта је унутра", наводи.

Додаје да је, стога, то страшно тешко испратити.

„ФБИ је дошао до неких метода да се инфилтрира у ову мрежу рачунара и тако имају већу вероватноћу да саставе одређене коцкице веће приче.

„Али у највећем броју случајева је немогуће идентификовати или јако тешко, особе које манипулишу дарк вебом", каже.

Истиче да осим ФБИ-ја, Интерпола и већих служби, друге немају капацитете то да раде.

Међу њима су и српске.

„Немамо капацитете, техничку опремљеност и обавештајне податке", наводи.

Истиче да су оптужени за криминалне радње по дарк веб форумима често држављани Русије, Украјине и источне Европе.

„Сервери који физички држе те садржаје су често у Европи и Америци зато што су тамо слободе такве да се не улази у сервер без озбиљних доказа да се ту налази нешто што је нелегално", објашњава.

Додаје да су сервери често у Холандији и балтичким државама.

Шта све може да се нађе на дарк вебу?

Неке од ствари које се лакше проналазе су разне базе података, банкарски рачуни заштићени шифрама и садржај новинских сајтова који захтевају претплату.

Ту су и фалсификовани документи попут пасоша.

Радуновић каже да се од криминалних ствари могу наћи и подаци украдених платних картица.

„Њих неко може да купи и искористи за онлајн шопинг на туђи рачун.

„У последње време је популарно и то како се краду и цуре многи приватни подаци који се могу користи за све и свашта", објашњава.

Један од примера је склапање лажних профила и идентитета који касније могу да се користе за сајбер нападе или препродају.

Настанком криптовалута појавили су се и озбиљнији прекршаји.

Криптовалута је облик дигиталне имовине - валута, алтернативних валута и виртуелних валута, која се користи као средство размене и не надгледа га централна финансијска институција, наводи Британика.

Радуновић каже да се тако дрога може наручивати по истом принципу и корисничком искуству као са, на пример, Алиекспреса, Амазона или Ибеја.

„Обично се плаћа криптовалутама којима се тешко улази у траг и онда се шаље на разне начине, често и обичном поштом.

„Има и оружја, али оно је мало теже за пренос", наводи.

Додаје да је у понуди и сајбер оружје, односно алати за хаковање.

„Без икаквог знања о хаковању, можете купити сервисе којим бисте спровели напад, а да имате корисничку подршку као у банци", наводи.

Ти маркет изгледају као обичне онлајн продавнице.

„То је као кад отворите Алиекспрес, само што је излистана, на пример, дрога, уместо кинеске робе.

„Направите налог, платите, и тако је мање-више за све остало", објашњава.

Скоро сваки четврти испитаник из Северне Америке је 2021. године пријавио да купује дрогу са дарк веба, а сваки шести у Европи и Океанији.

У Русији је тај број 86 одсто, у Финској и Шведској више од 40 одсто, а више од 30 одсто у Енглеској, Шкотској и Пољској, показује Светски извештај о дрогама који израђују Уједињене нације.

Полицијске службе из великог броја земаља су успеле да ухапсе 150 осумњичених у „највећој операцији те врсте" приликом рушења сајта Дарк маркет у јануару 2021.

Хапшења су се догодила у САД, Немачкој, Великој Британији и на другим местима.

Први велики дарк веб маркет за продају дроге и један од најпознатијих, Силк роуд, постојао је од 2011. до 2013.

Његов оснивач, Американац Рос Улбрихт, служи две доживотне затворске казне без могућности помиловања.

Али Милица каже да дарк веб није толико страшан, бар за оне који не знају шта траже.

„Нисам видела ништа шокантно зато што нисам имала конкретне информације куда да се крећем.

„Опасније снимке сам виђала по обичним друштвеним мрежама као што је ТикТок", наводи.

Ипак, додаје да дарк вебу више никад није приступила.

*Милица није право име саговорнице. Она је желела да остане анонимна и њен идентитет је познат редакцији.

Зашто се дилери дроге са дарк веба не плаше полиције:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]