Африка, Либерија и сиромаштво: „Добро је бити поштен" - тинејџер вратио новац власнику и то му је променило живот

Прича о томе шта се десило Либеријцу Емануелу Тулоу могла би да се назове модерном бајком.

Овај 19-годишњак, обучен у школску униформу - небескоплаву кошуљу и тегет бермуде - штрчи у одељењу пуном ученика који су најмање шест година млађи од њега.

Али поновни полазак у школу учинио га је срећним.

Прошле године се мучио да заради за живот као таксиста на мотору када је спазио 50.000 долара - у америчким и либеријским новчаницама - умотаних у пластичну кесу поред пута.

Могао је лако да узме новац који би му променио живот.

Али дао га је тетки на чување и када је чуо правог власника на националном радију како моли за помоћ у проналажењу новца, Емануел се јавио.

Неки су га исмевали због поштења, говорећи да ће умрети сиромашан, али његов чин му се исплатио - обезбеђено му је образовање у Институту Рикс, једној од најпрестижнијих школа у Либерији.

Либеријски председник Жорж Веа му је дао 10.000 долара, а власник локалног медија такође га је новчано наградио.

А власник новца који је пронађен донирао је робу у вредности од 1.500 долара.

Поврх свега тога, а можда и најважније, реаговао је колеџ у САД, нудећи му пуну стипендију када заврши средње образовање.

„Уживање у академској дисциплини"

Сада је усредређен на образовање у Риксу, интернату који је основан пре 135 година за елиту либеријског друштва која потиче од ослобођених робова, оснивача земље.

Његове двоспратне зграде налазе се у прелепом кампусу само шест километара од обале Атлантика.

„Уживам у школи, не због имена Рикса и онога шта представља, већ због академских и моралних дисциплина", рекао је Емануел, смејући се и играјући се крагном кошуље док је причао.

Попут многе либеријске деца из сиромашних крајева, и он је напустио школу када је имао девет година како би зарадио новац да помогне породици.

Било је то убрзо пошто му се отац утопио, па је Емануел отишао да живи код тетке.

Само неколико година касније постао је таксиста на мотору.

После толико дугог периода без образовања, потребна му је додатна подршка у школи.

Када се Емануел први пут придружио одељењу шестог разреда, „осећао се помало инфериорно; није могао да одговара у учионици, али смо из дана у дан радили на његовом самопоуздању", објаснио је један од његових наставника Тамба Бангбеор за ББЦ.

Она каже да је Емануел дошао са скромним знањем, али је добио додатне часове, што му је помогло.

Сада је пред њим шест година средње школе, а када дипломира имаће 25 година.

Али не смета му разлика у годинама са друговима из разреда и за њих каже да су му пријатељи.

Емануел каже у да ужива у животу у ученичком дому.

„То је начин да једног дана научите да живите сами", додаје.

Гледајући у будућност, жеља му да студира рачуноводство на универзитету „да бих се припремио да помогнем у правилном коришћењу новца земље".

Његова разборитост и поштење виђени су као примери које треба следити у земљи у којој су оптужбе за корупцију распрострањене и где се званичници често оптужују за крађу државних средстава.

„Добро је бити поштен"

Осврнувши се на то како су га неки људи исмевали због враћања новца, он признаје да је могао да га искористи да побољша властиту материјалну ситуацију, „али ми то никада не би пружило прилику коју сада имам".

Емануел је захвалио Богу „што га је наградио".

Захвалан је и родитељима јер су га, каже, „научили да буде поштен".

„И моја порука свим младим људима је: добро је бити поштен - не узимајте оно што вам не припада".

Наставници у Риксу цене што је Емануел код њих.

„Не само што смо као школа имали користи од његовог поштења, он је и други голман у школском фудбалском тиму", рекао је Бангбеор о овом момку, великом навијачу лондонског Челсија.

Емануелови другови из разреда срећни су што је код њих.

Бетлен Кели, једанаестогодишњакиња, назвала га је „великим пријатељем са којим волимо да делимо. Тих је и не прича много. Одан је, пун поштовања и искрен је".

Кејлеб Купер (12), воли Емануела због његовог понашања.

„Он не краде од пријатеља", каже Кејлеб, осмехујући се.

„Ако Емануел пронађе нешто што му не припада, он то одмах пријави наставнику. Ако наставник није ту, он то ставља на њихов сто", рекао је овај дечак.

Доскорашње Емануелове колеге, мото-таксисти, задовољни су што он сада има нову прилику у животу.

Један од њих, Лоренс Флеминг (30) рекао је за ББЦ да је напустио школу у деветом разреду као тинејџер и да је помно пратио Емануелову причу.

„Добра је ствар што се Емануел вратио у школу, хвала Богу на томе", рекао је он, стојећи поред свог мотоцикла кинеске производње на прометној раскрсници у граду Бруервилу, западно од престонице Монровије.

Има савет за Емануела.

„Нека остане у школи због његове будућности и будућности његове деце. Сада има прилику коју неки од нас немају".

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]