Америка, Русија и Украјина: Зашто су Бајденове опаске о Путину „ван сценарија“ толико опасне

Протекле недеље амерички председник Џозеф Бајден изнео је низ опаски „ван сценарија" које су подигле температуру америчко-руских односа до тачке кључања.

Међутим, његова импровизована реплика на крају говора који је назван „кључним" у Пољској у суботу - у којој је напросто позвао на свргавање Владимира Путина са власти - вероватно је имала најтеже последице.

У говору пред пољским званичницима владе и великодостојницима одржаном у Краљевском замку у Варшави, амерички председник још једном је упозорио свет да се налази на прекретници у сукобу између демократија и аутократија.

Он се зарекао да ће НАТО бранити „сваки центиметар" територије земаља чланица алијансе.

Исто тако је обећао наставак пружања подршке Украјини, мада је напоменуо да се америчка војска неће сукобити са руским снагама у овој земљи.

Био је то чврст, али одмерен говор - савршено у складу с оним што амерички званичници, од државног секретара Ентонија Блинкена па наниже, говоре већ месецима.

А онда је, непосредно пре захвалница и опроштаја, Бајден додао о руском колеги: „За име Бога, овај човек не сме да остане на власти."

После тога је уследио ватромет.

„Овај говор - и његови делови који се тичу Русије - просто је запањујући, да се изразим пристојно", изјавио је руски портпарол Дмитриј Песков.

„Он не разуме да се свет на своди на Сједињене Америчке Држава и већи део Европе."

А онда су Сједињене Америчке Државе повукле своје речи.

„Председникова поента била је да Путину не сме бити дозвољено да примењује силу над суседима у региону", рекао је званичних Бајденове администрације говорећи о позадини председникове изјаве.

„Он није говорио о Путиновој власти у Русији нити о промени режима."

Брзина којом су САД објавиле „појашњење" - а које је касније поновио Блинкен - говори само да су САД и те како свесне опасности које проистичу из Бајденових речи.

Раније током дана, амерички председник је назвао Путина „касапином".

Прошле недеље је деловао као да је пожурио испред дипломатских процеса сопствене администрације оптуживши руског лидера за ратне злочине.

У оба случаја, Бајденове изјаве довеле су до осуде и упозорења Москве да су америчко-руски дипломатски односи нарушени до тачке пуцања.

Постоји јасна граница између осуде лидера неке земље - понекад узавреле дипломатске реторике - и позива на његову смену.

То је граница коју су Американци и Совјети увек поштовали, чак и на врхунцу Хладног рата.

То је граница коју је Бајден очигледно прекршио.

„Промена режима" је пракса за коју се моћне земље оптужују да је намећу слабијима - а не нешто што је једна нуклеарно наоружана земља захтева од друге.

У недељу су чак и неки амерички савезници покушали да се дистанцирају од Бајденових опаски.

Француски председник Емануел Макрон упозорио је да амерички председник угрожава преговоре о прекиду ватре између Русије и Украјине.

„Желимо да зауставимо рат који је Русија покренула у Украјини без додатне ескалације", рекао је он.

„А ако то желимо да постигнемо, не смемо додатно да ескалирамо ситуацију - ни речима ни делима."

У Вашингтону су конгресне вође такође изразиле забринутост.

Републиканац из Ајдаха Џим Риш, виши представник републиканаца у сенатском одбору за иностране односе, назвао је Бајденове изјаве „стравичним гафом".

„Ох, мој боже, волео бих да га приморају да се држи сценарија."

„Сваки пут када кажете или чак, као што је он урадио, сугеришете да је наша политика промена режима, то изазива огромне проблеме.

„Ова администрација је урадила све што је могла да заустави даљу ескалацију. А нема много тога више што можете да урадите да дође до ескалације него да позовете на промену режима."

Историјат коментара „из главе"

Бајден има славну склоност ка опаскама „из главе" које могу да га увале у велике невоље.

Оне су нашкодиле председничким кандидатурама у прошлости и повремено излуђивале званичнике администрације Барака Обаме док је Бајден био потпредседник.

Те реплике, међутим, нису сасвим случајне.

Оне могу да открију шта по неком питању говори Бајденово срце, иако би његова глава - и глава оних око њега - више волела да је држао језик за зубима.

То је, с времена на време, права политичка предност, пише Том Николс из Атлантика, зато што Бајдену омогућава да се на аутентична начин повеже са емоцијама америчког народа.

Али, у овом актуелном тренутку дипломатске кризе - кад његов лош избор речи може да доведе до озбиљних последица - оне су и слабост.

„Тешко је окривити Бајдена зато што није контролисао славну нарав и занео се након разговора са људима који су пропатили због Путиновог варварства", пише Николс.

„Али речи сваког светског лидера у овом тренутку су веома важне, а ниједне више него председника Сједињених Америчких Држава."

Бајден можда верује да су односи Америке и Русије толико нарушени да се неће поправити док је Путин на власти.

Али експлицитно то и рећи, међутим, могло би непосредни циљ Америке - окончање рата у Украјини уз очување територијалног интегритета земље - само додатно да отежа.

Рат у Украјини до сада се није кретао у правцу који је Путин замислио.

Његова војска се заглавила у оштрим сукобима, а број жртава само расте.

Његова привреда се нашла под великим притиском санкција.

Русија је све изолованија од остатка света.

Ситуација има потенцијал да доведе до дееаскалације на коју позивају САД и њени савезници - али би могла и да наведе Путина на очајничкије потезе.

А ако руски лидер буде веровао да је његова власт угрожена, и ако буде веровао да Америке не крије да је управо то циљ њених напора, правац у ком би криза могла даље да пође вероватно неће бити мир.

Погледајте видео: Месец дана руске инвазије - како сада изгледају Кијев, Маријупољ и други градови у Украјини

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]