Украјина и Русија: Како рат прети да оконча сарадњу Москве и Запада у свемиру

Рат у Украјини прети да оконча вишедеценијску сарадњу Русије и Запада на пројектима истраживања свемира.

Последице се већ осећај у лансирањима међупланетарних сонди и сателита, али ништа не симболише овај раскол боље од Међународне свемирске станице (МСС).

Станица је намерно изграђена од независних америчких и руских модула - што значи да су били потребни једни другима да би станица расла - и од 2000. године вођена је уз помоћ позамашних донација и из САД-а и из Русије.

Али она је постала предмет рата речима на друштвеним мрежама са шефом Руске свемирске агенције (Роскосмос) Дмитријем Рогозином у главној улози.

У низу објава од 25. фебруара, Рогозин је изнео сијасет тврдњи, од којих је најдраматичнија да би санкције против Русије могле да доведу до пада МСС-а на Земљу.

Свађа око МСС-а

Русија контролише кључне аспекте система пропулзије станице, међу којима и онај који спречава да конструкција буде увучена у атмосферу наше планете.

Рогозин (такође бивши потпредседник руске владе) додатно је инсинуирао да би руски космонаути могли да напусте МСС и оставе за собом америчког астронаута Марка Ванде Хаја, који је у станици провео скоро читаву годину - наиме, готово свим летовима од и до станице управљају руске ракете.

Роскосмос се, међутим, оградио од Рогозинових изјава.

„Роскосмос никад није пружио повода за сумњу у његову поузданост као партнера", изјавила је агенција у саопштењу од 15. марта.

Четири дана касније, на станицу су стигла тројица руских космонаута.

Што се тиче Ванде Хаја, Американац ће устопирати вожњу назад са двојицом његових руских колега који се враћају кући 30. марта.

Актуелни споразум око МЦЦ-а гарантује функционисање до 2024. године, али Америка тражи продужење до 2030.

Русија - или тачније Рогозин - сугерисала је у децембру прошле године да је не занима да остане партнер после 2024. године.

Раскинута партнерства

Неколико споразума Москве и њених еквивалената као што су Европска свемирска агенција (ЕСА) замрзнуто је или отказано од почетка рата, најистакнутије од њих лансирање европског ровера на Марс, који је требало да полети уз помоћ руске ракете.

Пројекат је ЕСА сада отказала на неодређено.

„Као међувладина организација са задатком развијања и спровођења свемирских програма у потпуном складу са европским вредностима, дубоко осуђујемо људске жртве и трагичне последице агресије према Украјини", навела је ЕСА у саопштењу од 17. марта.

„Иако признаје утицај који ће то имати на научно истраживање свемира, ЕСА у потпуности подржава санкције које су Русији увеле њене земље чланице."

Русија је одговорила повукавши се из споразума са ЕСА-ом око заједничких операција лансирања из Космодрома Куру у Француској Гвајани.

Партнерство је од 2011. године резултирало слањем 26 европских сателита у орбиту путем руских ракета Сојуз- једно од тих лансирања прошлог децембра носило је легендарни свемирски телескоп Џејмс Веб.

И на крају, Роскосмос је 26. фебруара саопштио да окончава учешће НАСА-е у мисији Венера Д, која подразумева лансирање орбитера и слетача на Венеру 2029. године.

„Нека лете на својим метлама"

Москва је исто тако саопштила да ће престати да шаље ракетне моторе америчким компанијама.

„Нека лете на својим метлама", изјавио је Рогозин државном руском информативном каналу Русија 24 почетком овог месеца.

У најскоријем јавном саопштењу поводом украјинске кризе, америчка свемирска агенција НАСА ублажила је важност Рогозиновог става.

„Други људи који раде у руском цивилном свемирског програму су професионалци. Они ни за секунд нису прекинули сарадњу са нама, америчким астронаутима и америчком контролом мисије", изјавио је 18. марта администратор НАСА-е Бил Нелсон за Асошијејтед прес.

И заиста, Американци и Руси су сарађивали на свемирским мисија деценијама, упркос Хладном рату.

Након свемирске трке педесетих и шездесетих, коју је симболички добио Вашингтон слетањима на месец 1969. године, представници две земље буквално су се руковали у свемиру 1975. године, у склопу заједничке мисије Аполо-Сојуз.

Руско дељење вожње

Партнерство је постало изразито корисно за НАСА-у после пензионисања програма спејс шатл: између 2011. и 2020. године, руске ракете биле су једини начин за Американце и многе друге стране астронауте да стигну у свемир.

И иако је Спејс Икс, компанија у власништву америчког милијардера Илона Маска, почела 2020. године да превози астронауте до Међународне свемирске станице, то заправо није променило ту ситуацију.

Многе америчке операције и даље зависе од руских ракетних мотора - иако НАСА тренутно гради нову ракету, Вулкан, која ће користити моторе направљене у америчкој компанији Блу ориџин.

Напетост између Русије и њених западних партнера почела је да се јавља још пре инвазије на Украјину.

Доктор Бледин Боув, експерт за свемирску политику при британском Универзитету у Лестеру, објашњава да су односи почели да се кваре после руске анексије Крима 2014. године.

„То је била промена правца, зато што је тада Русија почела да ради ствари које су претходно биле незамисливе за европске државе", каже доктор Боув.

Иако експерта не изненађује одмазда Москве, он истиче да Русија може више тога да изгуби на дуже стазе кад је у питању свемирска политика.

„Русија је већ неко време свемирска сила у опадању, јер није успела да модернизује кључне делове властите свемирске индустрије", истиче доктор Боув.

„Она зависи од увоза компјутерске технологије не само са Запада, већ и из Јужне Кореје, Јапана и са Тајвана."

Партнерство са Кином

Сад кад је руска привреда погођена до сада невиђеним санкцијама, свемирски програм ће највероватније претрпети велику штету.

Лансирање ракета је драгоцен извор готовине за Роскосмос - једно једино путовање руским летом са људском посадом коштало је НАСА-у 2020. године више од 90 милиона долара.

Свемирски аналитичари верују да ће слом настао због украјинског сукоба појачати жељу Москве да потражи свемирска партнерства на истоку: Русија је већ 2021. године најавила низ планова за заједничке мисије са Кином, међу којима је и изградња базе на Месецу.

Последњих неколико година, Кина је постајала све јача свемирска сила са амбицијом да парира САД-у и Европи - Пекинг, на пример, очекује да ће добити властиту свемирску станицу Тиангонг, потпуно оперативну до краја ове године.

Кина није део конзорцијума земаља Међународне свемирске станице и званично јој је забрањено да шаље астронауте тамо после 2011. године, када је амерички Конгрес усвојио закон забранивши амерички контакт са Кинеским свемирским програмом - што је била одлука мотивисана „забринутошћу за националну безбедност".

Али утицај мноштва санкција уведених руској привреди могао би да ограничи улогу Москве у том партнерству.

„Кина има много масивнији свемирски програм од Русије", каже професор Џон Логдсон, амерички стручњак за свемирску политику.

„Русији је потребна Кина, а не обратно"

Буџет НАСА-е за 2022. годину, на пример, износи 24 милијарде долара, скоро десет пута више од Роскосмосовог, према цифрама које је објавио руски парламент у октобру прошле године.

Кинески свемирски буџет, који није доступан јавности, процењен је 2020. године на око девет милијарди долара.

Тај инвестициони јаз, сматра Логдсон, могао би да диктира будућност у којој је Русија сведена на мањинску улогу у истраживању свемира.

„Руски свемирски програм је већ неко време у губитничком положају", каже овај професор.

„Врло је вероватно да ће постати изолован уколико га Кина заиста не прими под своје."

Погледајте видео о лету Јурија Гагарина у свемир

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]