Корона вирус: Како су брзи тестови променили пандемију

Прошле недеље је 38-годишња Хејлинг Хекни распаковала последњи тест латералног протока који је имала у кухињском креденцу.

„Осећала сам се уморно, али реално увек се осећам уморно", каже она.

„Видела сам се са најбољом пријатељицом за Божић, а њен син је био позитиван на тесту, па сам помислила да није згорег да проверим."

Као и многи други људи широм Велике Британије, она се изненадила кад је почела да се помаља бледа црта на белом штапићу за тестирање.

Касније исте вечери почели су њени симптоми - блага главобоља и цурење носа.

Хејлинг држи салон за маникир у Њутон Ајклифу, у округу Дарам.

Имала је читав списак муштерија које јој долазе на третман после Нове године и морала је брзо да им закаже за нове термине.

„Тестирам се двапут недељно зато што у склопу посла виђам много људи", каже она.

„Само сам имала среће што сам сазнала толико брзо."

Читава поента масовног тестирања као што је ово јесте да се прекину ланци преношења болести - да задржи Хејлинг подаље од њених муштерија у време кад је можда заразна, али нема видљивих симптома.

„Озбиљна сам кад кажем да су они убедљиво најкориснија алатка у смањењу преношења вируса", каже Ајрин Питерсен, професорка епидемиологије са Универзитетског колеџа у Лондону.

Идеја за тестирање ових размера на ковид међу свим становницима први пут је обелодањена у процурелим документима у јесен 2020. године.

План је био да се користе милиони јефтиних, једнократних тестова латералног протока који могу да вам дају резултат за 15 минута, уместо осетљивији ПЦР тестови који морају да се шаљу на обраду у лабораторије.

Али Операција Муншот - како ју је назвала британска влада - имала је неславан почетак.

Наиме, дигла се галама око наводне цене од 100 милијарде фунти, док су неки од раних резултата на великом пробном узорку у Ливерпулу поставили питање тачности самих тестова.

Кад је покренуто коришћење брзих тестова двапут недељно у средњим школама у пролеће 2021, владала је забринутост да би великом броју ђака било нетачно саопштено да имају вирус - тзв. „лажни позитиван тест" - и да би они били послати кући.

Неки научници су рекли да би школски програм од тога могао да има „више штете него користи", а у процурелим мејловима тврдило се да би све то могло да се смањи.

Али подаци сада указују на то да је највећи део те забринутости био неоснован.

Од марта, у Енглеској је на тесту латералног протока код куће било тестирано позитивно 183.939 ђака, а потом је њихов узорак послат у лабораторију на додатну ПЦР анализу.

Укупно 89 одсто тих брисева вратило се са истим позитивним резултатом.

Проценат лажних позитивних резултата повећава се кад се смањи раширеност болести у друштву.

Али недељни проценат тих позитивних тестова латералног протока које је касније потврдио ПЦР никад није пао испод 50 одсто, а налазио се стално изнад 84 одсто од почетка школске године у септембру.

Ниједан медицински тест - чак ни они спроведени у лабораторији - не може да буде 100 одсто тачан.

Неки одласци у школу су били непотребно прекинути, али - свеукупно гледано - ти резултати из стварног света били су бољи него што су се испрва неки прибојавали.

Александар Едвардс, ванредни професор из биомедицинске технологије са Универзитета у Редингу, каже да је „брзо постало јасно" да ако се тестови користе како се саветује, „не добијате велики број лажних позитивних резултата".

Јефтино извлачење?

Постепено су ти исти тестови латералног протока постали саставни део свакодневног живота.

Испрва су се спроводили у здравственим установама, на радним местима и спортским догађајима.

Потом је у априлу програм проширен на читаво становништво.

Кутије са седам тестова могле су бесплатно да се испоруче на кућу или да се покупе у апотеци.

Али лажни позитивни резултати нису једина могућа негативна страна масовних тестирања ових размера.

Неки научници су забринути зато што је јавност често сувише безбрижна кад њихов тест латералног протока испадне негативан.

„То апсолутно није јефтино извлачење и морате да наставите да се придржавате мера предострожности као што су ношење маски и физичко дистанцирања", каже професорка Шила Берд из Биостатитичке јединице са Универзитета у Кембриџу.

„То помаже да се открију неки прави позитивни резултати, али свакако не и сви."

На друштвеним мрежама током Божића није било тешко пронаћи објаве људи који су говорили да су били негативни на више брзих тестова урађених код куће - чак и са симптомима ковида - само да би добили позитиван резултат на ПЦР тесту обрађеном у лабораторији.

Анализа прибора за тест латаралног протока у Ливерпулу показала је да он открива свега око половине људи без симптома који су - истог дана - били позитивни на ПЦР тесту.

Али ти ПЦР тестови могу да детектују стари генетски материјал из вируса који је остао у телу чак и након заразног периода.

Професорка Питерсен каже да су брзи тестови латералног протока много бољи у препознавању случајева који би највероватније пренели ковид на неког другог.

Студија чију су рецензију урадили стручњаци спроведена у октобру показала је да су они 80 одсто ефикасни у откривању било ког нивоа активне ковид инфекције а да су чак бољи у откривању најзаразнијих појединаца.

Колико добро тестови латералног протока заправо функционишу против омикрона није још најјасније.

Експерименти су показали да су главни брендови који се користе у Великој Британији успешно открили свих 15 узорака заражених новом варијантом.

Али мала студија заснована на различитим приборима коришћеним у САД, довела је до нове забринутости - откривши да неки случајеви омикрона могу да буду заразни неколико дана пре него што их открију брзи тестови уз помоћ бриса из носа.

Научници кажу да је лекција - ако је то могуће - да тестирате пре него што изађете међу људе и да негативни тест латералног протока доживите као солидну смерницу уместо као нешто што може потпуно да искључи инфекцију ковида.

Да ли је вредело?

Здравствене власти су издвојиле буџет од 4,7 милијарди фунти ове фискалне године за масовно тестирање у Енглеској, од чега већина одлази добављачима прибора за тестирање - од којих се већина производи у Кини.

Да ли је сав тај новац вредан тога нешто је око чега ће се ломити копља међу епидемиолозима вероватно још много година.

Раздвојити ефекте брзог тестирања од свих других анти-ковид мера - од ношења маски до само-изолације - екстремно је тешко и отворено за разна тумачења.

Недавна анализа првог ливерпулског пробног тестирања, чију стручну рецензију још нису урадили други научници, показала је да је рано спровођење масовног тестирања у граду било повезано са падом од 32 одсто болничких лечења од ковида и да је у значајној мери смањило притисак на здравство.

Део тог првог пробног програма сада је постао политика владе - на пример, коришћење дневних брзих тестова као алтернатива карантину за неке људе.

Неки научници би волели да виде да министри оду још даље и да користе тестове латералног протока као потпуну замену за скупе ПЦР лабораторијске тестове - и за људе са и за људе без симптома ковида.

„ПЦР програм је огромно траћење ресурса. Он још постоји зато што је то била једина ствар коју смо имали у почетку.

Биће боље избацити га пре него касније", каже професорка Ирена Питерсен са УЦЛ-а.

Други сматрају да је, кад прође талас омикрона, време да се потпуно укине програм масовног тестирања.

Надим Захави, министар образовања, за ББЦ је рекао да тренутно не постоје планови да се од људи тражи да плаћају за тестове латералног протока, услед спекулација да би ова бесплатна услуга могла да буде укинута ако заражавање омикроном опадне.

Он је рекао да ће овог месеца постати доступно додатних 425 милиона тестова, а после тога се очекују нове пошиљке.

Алисон Полок, професорка јавног здравља са Универзитета у Њукаслу, каже да тестови треба да постану део клиничке дијагнозе или усмерени на места као што су домови за старање о немоћнима и болнице, где људи раде са угроженим групама.

„Трошкови масовног тестирања су огромни", каже она.

„Најбољи савет је, ако имате симптоме, да просто останете код куће док вам не буде боље и на тај начин избегнете ширење ковида, грипа и велике групе других виралних инфекција.

„Сви тестови имају неку негативну страну.

Тестови с једне стране могу да пруже лажну сигурност, али с друге стране могу да доведу до лажних узбуна и непотребне изолације."

Да ли ће тестирање остати за стално?

Шта год да се деси са пандемијом, међутим, научници мисле да је масовно тестирање можда отворило врата за друге ефикасније начине откривања болести у блиској будућности.

У производњу улази нова генерација тестова латералног протока - прављених тако да истовремено откривају не само ковид већ и разне друге облике инфлуенце и других виралних болести.

Неки научници мисле да бисмо сви ускоро могли да у ормарићима за лекове држимо залихе брзих тестова или „виралних топломера" који би нам помогли да много брже постављамо дијагнозу болести.

„Имамо лекове који могу да смање тежину инфлуенце, на пример, али они морају да се узму веома брзо после заражавања", каже професор Алекс Едвардс.

„Можда ћете моћи да имате и систем у ком ће угрожена особа моћи да се тестира и одмах добије лекове.

„Било би сјајно кад бисмо могли да видимо један такав позитиван исход од ове веома негативне пандемије."

Погледајте видео - шта је закочило вакцинацију широм света

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]