Корона вирус и вакцинација: Да ли трећа доза даје праву заштиту и да ли је морално нудити их сада

Страх од Делта соја навео је неке земље да појачају имунизацију људи који су већ до сада два пута вакцинисани против корона вируса.

Али са ограниченим научним доказима који би поткрепили потребу и ефикасност „бустера" - то се показало као веома поларизујућа тема, у тренутку кад већи део света нема довољно вакцина.

„Планирамо да разделимо вишак појасева за спасавање људима који већ имају појасеве, док друге остављамо да се удаве", сликовито је изјавио је епидемиолог Светске здравствене организације (СЗО) Мајк Рајан, поредивши пандемију Ковида-19 са бродом који тоне.

Ова глобална здравствена агенција има моралну поенту и позива владе да обуставе давање бустера све док већи део светског становништва не буде заштићен вакцинама.

Али шта кажу научни докази?

Који су аргументи у корист бустера и против њих?

Да ли је сад прави тренутак да се дају бустери - или је боље да још сачекамо?

Које земље већ нуде треће дозе?

Упркос молбама СЗО-а, неколико земаља већ је започело да даје бустер инјекције неким групама људи.

САД нуде бустере сваком без обзира на његову старост или здравствено стање, осам месеци после добијања друге дозе Модерне или Фајзера.

У Дубаију, бустери су такође доступни свима после шест месеци од друге дозе, док се људи у ризичним групама квалификују после свега три месеца.

Треће дозе дају се у Израелу сваком старијем од 40 година ко је примио другу дозу најмање пет месеци раније.

Чиле, Уругвај и Камбоџа нуде бустер дозе људима који су имунизовани вакцинама Синовака и Синофарма, почев од старијих људи и ризичних група.

На сличан начин, Тајланд и Индонезија нуде трећу дозу неке друге вакцине здравственим радницима имунизованим Синоваком, упркос ниском нивоу укупне покривености вакцинацијом (8 одсто и 12 одсто).

У Србији је такође у току давање треће дозе.

Француска и Немачка ће почети да дају бустер дозе у септембру, док Велика Британија тек треба да донесе ту одлуку.

Бразил, Јужна Кореја и Индија налазе се међу земљама које размишљају о покретању програма давања бустер вакцина, иако у тим земљама још нису саопштени такви планови.

Вакцине и Делта сој

Иза тих програма крије се страх од Делта соја корона вируса, који делује двапут заразније од претходних варијанти, према америчком Центру за контролу и превенцију болести (ЦДЦ).

У смерницама, ЦДЦ каже да „појединац заражен Делта варијантом, међу којима и људе који су вакцинисани са две дозе, може да је пренесе другој особи."

Међутим, додаје се, чини се да су вакцинисани људи заразни један краћи период - због чега је амерички председник Џозеф Бајден позвао људе да се вакцинишу, рекавши да је то „најбољи начин да заштитимо себе од нових варијанти".

Али Оксана Пајзик, виша научна сарадница из Школе за фармацију УЦЛ-а, каже да одлука да се крене са бустер инјекцијама тако рано „није научно поткрепљена".

„Бустери су рефлексна реакција на Делта сој и политика 'за сваки случај'", каже она за ББЦ.

Не постоје докази који поткрепљују потребу или чак ефикасност бустер доза, каже докторка Пајзик.

„Тренутно има врло мало података о опадању имунитета, али у овом раном стадијуму подаци указују на опадање заштите од благих инфекција, а не од тешке болести", каже она.

Погледајте видео: Мали водич кроз Делта сој

„Неки људи имају природни појачивач имунитета"

Истраживачи који се баве делотворношћу вакцина против корона вируса у Великој Британији сугеришу да заштита коју пружају две дозе Фајзера и АстраЗенеке почињу да слабе у року од шест месеци.

Међутим, кажу да вакцине и даље нуде висок ниво заштите од вируса, између осталих и варијанте Делта.

Према студији Зои Ковид, заштита после две дозе Фајзера смањује се са 88 одсто у једном месецу на 74 одсто после пет до шест месеци.

За АстраЗенеку, пад је био са 77 на 67 одсто за четири до пет месеци.

Професор Адам Фин, члан групе која саветује владу о вакцинацији, каже да се „очекује слабљење заштите".

„Вакцине и даље пружају висок ниво заштите већини становништва, посебно против Делта соја, па је и даље потребно да вакцинишемо што више људи", каже он.

Али како британска влада и даље разматра коју политику треба усвојити у вези са додатним дозама, професор Спектор каже да она није свима потребна.

„Многи људи су можда имали природни појачивач јер су већ били заражени и прележали ковид, па ће ефективно имати три вакцине.

„Дакле, мислим да целом ствари треба много пажљивије управљати него само дати је свима, што би било огромно трошење и етички сумњиво с обзиром на ресурсе које имамо."

Морална дилема

Две студије у Израелу сугерисале су да трећа доза Фајзера значајно повећава заштиту од заразе и озбиљне болести код људи старијих од 60 година.

Друге студије Фајзера и Модерне дошле су до истог закључка.

Али докторка Пајзик каже да повећавање заштите једне групе људи док се одлаже вакцинација друге није мудра стратегија.

То је зато што такозване варијанте које изазивају забринутост, као што је Делта сој, могу да се појаве кад је покривеност вакцинацијом ниска, а степен преношења у заједници висок.

„Шанса за појављивање варијанте која је јача и отпорна на вакцине повећава се што дуже одлажемо вакцинисање читавог света", каже она.

Кад би све земље са високим стандардом одлучиле да дају бустер вакцине својим становницима старијим од 50 година, додаје докторка Пајзик, то би захтевало додатних милијарду доза.

За то време, вакцинација тек треба да започне у Бурундију и Еритреји, а само 0,01 одсто одраслих у Демократској Републици Конго вакцинисано је с обе дозе.

У Танзанији, пропорција је 0,37 одсто, а у Нигерији 0,69 одсто.

У Египту и Вијетнаму, проценат је око два одсто.

Покривеност вакцинацијом у Африци и даље је испод 2,5 одсто свих одраслих људи.

„У трци између вакцине и варијанти, бустери више одговорају вирусу и у кратком, средњем и у дугом временском периоду", каже докторка Пајзик.

Слојевита заштита

Најскорији подаци о способности Делта соја да зарази вакцинисане и да га они пренесу сугерише да масовна имунизација можда неће бити довољна да би се зауздао вирус.

Уместо да се ослонимо искључиво на вакцине, кажу научници, да бисмо се изборили са Делтом морамо и даље да се придржавамо заштитних мера - које нуде додатни слој заштите против вируса.

„Мислим да свако мора да носи маске у јавним затвореним просторима, зато што оне примарно штите друге, а не вас", каже Кристина Пејгел, стручњакиња са УЦЛ-а за моделовање која је такође део групе научника за независне савете о ковиду.

„Мислим и да вакцинисани људи не треба да буде изузети од заштитних мера, пошто има све више доказа да могу прилично лако да заразе друге Делтом."

Докторка Пајзик каже: „Бустери ће на крају можда бити неопходни, али ме постојећи подаци нису убедили да треба да се преусмере залихе које би могле да оду земљама са ниским примањима."

За то време, истиче она, „постоји веома реална и непосредна потреба за првим дозама за већину света."

„Бирамо најспорији и најскупљи пут изласка из пандемије тако што мислимо само на себе."

Можда ће вас занимати и видео: Зашто не могу да се пореде вакцине против корона вируса

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]