Русија, вакцинација и корона вирус: Делотворност вакцине Спутњик је 81 одсто, тврде научници из Санкт Петербурга

Аутор фотографије, SOPA Images/Tass
- Аутор, Ана Пушкарскаја, Алексеј Иљин
- Функција, ББЦ руски сервис
Делотворност руске вакцине Спутњик V против компликација које доводе до болничког лечења је 81 одсто, показује прва независна студија ефикасности вакцинације коју су спровели стручњаци из Санкт Петербурга.
Научници кажу да само око 3,4 одсто оних који су примили обе дозе вакцине заврши у болници.
Према налазима истраживања научника са Европског универзитета, Медицинског института Сергеј Берјозин, Првог медицинског универзитета у Санкт Петербургу и Таруске болнице - шансе за тежак облик корона вируса код пацијената који су примили две дозе Спутњика смањене су за пет пута.
ББЦ руски сервис имао је увид у истраживање пре објављивања.
Како су аутори студије појаснили, она чека оцену стручњака из иностранства.
Аутори истичу да је ово прва темељна студија делотворности вакцине против корона вируса у Русији и једна од првих у свету која даје информације о томе какав заштитни ефекат пружа вакцина када је у питању оштећење плућа.
„Вакцинација штити пацијента са симптомима корона вируса од хоспитализације 81 одсто, током трећег таласа пандемије и такозваног Делта соја у Санкт Петербургу", наводи се у истраживању.
За истраживање су коришћени подаци 13.894 пацијената, од којих је 1.291 пацијент примио обе дозе.
Као резултат тога, 1.274 вакцинисаних пацијената послато је на кућно лечење, а само 17 (3,4 одсто) је хоспитализовано - показују налази истраживања.
Научници су открили да је вакцинација најделотворнија код жена (84 одсто), док је проценат ефикасности код мушкараца 76 одсто.
Такође, делотворност вакцинације је увећана код пацијената старијих од 50 година (82 одсто), док је код оних између 18-49 година ефикасност 63 одсто.
„Приметан је велик пораст вероватноће хоспитализације што је невакцинисани пацијент старији, док у групи вакцинисаних пацијената вероватноћа хоспитализације не варира у односу на године", истичу научници.

Аутор фотографије, EPA
Како је истраживање спроведено?
Студија је обављена уз помоћ базе података пацијената из две ковид амбуланте Медицинског института Сергеј Берјозин.
„Пацијенти са симптомима инфекције корона вирусом и позитивним тестом доводе се у нашу клинику, после чега се одлучује да ли ће бити задржани у болници или послати на кућно лечење", каже Михаил Черкашин, коаутор студије и заменик главног директора за медицинска питања Медицинског института Сергеј Березин.
Додаје да су у јулу, када је почела масовна вакцинација, имали идеју да са Европским универзитетом спроведу истраживање о делотворности вакцине у пракси.
Објашњава да велика већина вакцинисаних има само благе симптоме инфекције и да се у ретким случајевима дијагностикује се упала плућа, али да тешки облик упале плућа није забележен ни код једног од вакцинисаних пацијената.
У истраживању се наводи да међу пацијентима, којима је упала захватила више од 75 одсто плућа, није било оних који су примили две дозе вакцине.

Аутор фотографије, Peter Kovalev/TASS
Према речима Аркадија Столпнера, председника одбора Медицинског института Сергеј Берјозин, истраживање је показало да руска вакцина штити подједнако добро од хоспитализације и тешког облика инфекције Делта сојем као америчка вакцина Фејзер и вакцине других произвођача.
Спутњиком вакцинисано 96 одсто становника Санкт Петербурга
У истраживању се наводи да су учесници истраживања пријавили број доза и датуме вакцинације, али научници нису прикупљали информације о врстама вакцина.
Истовремено, према званичним статистикама, до 27. јула 2021. године 96 одсто становника Санкт Петербурга који су примили најмање једну дозу вакцинисано је Спутњиком V, 1,7 одсто је примило вакцину ЕпиВакКорона и 2,2 одсто је примило КовиВак.
Истраживање других врста руских вакцина, према речима Михаила Черкашина, тренутно је прилично тешко спровести, будући да је у Санкт Петербургу изузетно мало становника примило ЕпиВакКорона и КовиВак вакцине.
„Ових вакцина практично нема - има их врло мало, а примило их је само неколико одсто становника Санкт Петербурга.
„Потребно је још времена, као и већа количина ових вакцина, како би се више пацијената вакцинисало њима и делотворност могла израчунати", каже Черкашин.

Погледајте видео: Како вакцине функционишу

Крајем јуна медији су известили да залихе вакцина ЕпиВакКорона и КовиВак нестају у Санкт Петербургу, а пацијенти који желе да се вакцинишу њима уписују се на листе чекања.
Потражња за овим вакцинама значајно премашује понуду и у другим градовима Русије, иако научни докази о делотворности било које од њих још нису представљени.
У мају је руско Министарство здравља регистровало још једну вакцину против корона вируса која долази у једној дози - Спутњик Лајт, а коришћена је за имунизацију миграната и ревакцинацију оних који су вакцинисани пре више од шест месеци.
Према препорукама Министарства здравља, поновну вакцинацију требало би спровести шест месеци после примања прве две дозе.
Михаил Черкашин каже да још не постоје јасни научни докази да је потребно ревакцинисати се сваких шест месеци, али додаје да је ова пракса уведена не само у Русији, већ и у другим земљама, попут Сједињених Америчких Држава и Велике Британије.
„Ниво антитела почиње да опада у року од три месеца (после вакцинације) - то је сасвим природно, то је биолошки механизам имунолошког система.
„Главна сврха вакцине је у формирању ћелијског имунитета.
„Раније се претпостављало да имунитет на Ковид-19 траје годину дана, али узимајући у обзир нове сојеве овај период може бити мањи", наводи он.
Ко је и где истраживао Спутњик?
Претходно у Русији нису спровођене независне студије ефикасности Спутњика V.
Медицинска установа Гамалеј, која је развила ову вакцину, објавио резултате њиховог истраживања у јулу.
У фебруару су у стручном медицинском часопису Лансет (The Lancet) објављени резултати треће фазе клиничких испитивања вакцине Спутњик V, на основу података које су дали произвођачи вакцина.
У студији у којој је учествовало више од 20.000 добровољаца, тврдило се да руски лек не изазива озбиљне нуспојаве и формира стабилан имунолошки систем.
Аргентинско Министарство здравља објавило је 25. јуна њихово истраживање у ком се тврди да би увођење само једне дозе Спутњика могло смањити смртност од корона вируса за 70 до 80 одсто међу пацијентима старијим од 60 година.

Аутор фотографије, Getty Images
Прошле недеље је у Сан Марину објављено још једно истраживање о делотворности Спутњика.
Према заједничком истраживању власти Сан Марина и Националног института за заразне болести Лазаро Спаланзани у Риму, 99 одсто учесника развило је антитела на корона вирус након друге дозе Спутњика.
Професор на Институту за науку и технологију Сколково Дмитриј Кулиш каже да је истраживање вакцина веома сложен процес.
„Зато клиничка испитивања много коштају - потребно је надгледати људе, пратити како су лечени и вакцинисани - то је изузетно тешко.
„Стога свако независно истраживање изазива огромне сумње или чак подсмехе међу стручњацима у овом пољу", рекао је он у интервјуу за ББЦ.
Према речима стручњака, сваки начин пребројавања вакцинисаних пацијената увек изазива питања.
„Одмах се поставља питање колико су ове статистике поуздане, ко их је проверио, ко их је доставио.
„Затим морамо да надгледамо све те људе.
„Питање је: ко то ради, којим методама, по којим критеријумима, да ли надгледамо пацијенте у болницама или оне са ПЦР тестовима, и шта тачно надгледамо?", каже Кулиш.

Погледајте видео: Како вакцинисати 7,7 милијарди људи

Медицински институт Сергеј Берјозин (МИБС) приватни је медицински центар. Основали су га 2003. лекари Сергеј Берјозин и Аркадиј Столпнер. Центар је специјализован за високотехнолошке методе дијагностике и лечења рака.
У Санкт Петербургу има онколошку клинику опремљену гама ножем и сајбер ножем за извођење радиохирургије. Институт је 2017. године отворио први центар за протонску терапију у Руској Федерацији у Санкт Петербургу.
Током пандемије, Медицински институт је отворио две ковид амбуланте у Санкт Петербургу - пацијенти са симптомима Ковид-19 подвргавају се компјутеризованој томографији плућа у малим дозама и, у зависности од стања и показатеља, нивоа кисеоника у крви, степена оштећења плућа - хоспитализовани су или пуштени на кућно лечење.
Од краја априла 2020, прегледано је скоро 140.000 пацијената.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]














