Корона вирус и вакцине: Колико је ефикасна трећа доза

До прекретнице је дошло у 6:30 једног уторка ујутро.

Било је то 9. децембра 2020, кад су 91-годишња Маргарет Кинан и 81-годишњи Вилијам Шекспир - који је одушевио свет зато што је пореклом из Ворикшира, баш као и велики бард - постали први људи на свету који су добили прву дозу вакцине против Ковида-19 мимо клиничких тестирања.

Читавом просторијом се проломио аплауз.

Тај дан је назван „В-дан" и свуда је владало усхићење.

Један британски лист прославио је догађај довитљивим насловом „Укроћена грипа" - док су слике изразито харизматичног раног примаоца, који се више бринуо због „прилично тешког ручка" него због игле, постале виралне на Твитеру.

Ни издалека се није видео крај пандемије, али ово је био први корак ка изласку из ње.

Девет месеци касније, у септембру, широм света је било дато око 5,7 милијарди доза разних вакцина - са делимично заштићених макар 41,8 одсто глобалне популације.

Али списак непознаница наставио је да расте сваки дан.

„Једна језива ствар у вези с овом пандемијом је што се људи љуте на нас научнике", каже Дени Алтман, професор имунологије са Универзитетског колеџа у Лондону, „зато што мењамо мишљење, зато што је све ово једна велика покретна мета."

Сада када је постало јасно да ће светом највероватније харати Ковид-19 - и његове многе варијанте наследници - још много година у будућности, следеће велико питање је да ли су две дозе било које вакцине довољне.

Алтман објашњава да је не тако давно - у априлу и мају - писао чланке и давао интервјуе о томе како већина вакцинисаних има имунитет који је толико делотворан да нема потребе да се брину око бустер доза.

„Израз који сам употребио је 'осигурана резерва'". каже Алтман.

„Да имамо много осигуране резерве и чак и ако се појаве варијанте које, на пример, 10 пута смањују ефикасност ваше вакцине, зато што имате 1.000 пута више антитела, то вам неће нашкодити."

Снажна реакција антитела испрва се одражавала и у њиховој ефикасности - иако је Светска здравствена организација (СЗО) одобравала сваку вакцину са ефикасношћу изнад 50 одсто, у реалности су оне биле много јаче.

А онда је почео да хара Делта сој - и иако већина људи и даље у себи има висок ниво антитела, заражавање вакцинисаних није тако ретка појава.

„Видимо да долази до заражавања вакцинисаних чак и у случају пристојног нивоа неутралишућих антитела", каже он.

Али колика је вероватноћа да ћемо почети да виђамо повећани број смртних случајева?

Колико су уопште ефикасне бустер дозе - и који је најбољи начин да се оне дају?

Од радикално другачијих имунитета код различитих људи до - мале - хипотетичке могућности да трећа доза неких вакцина заправо може да смањи имунитет који смо већ били стекли.

Постоје бројни научни разлози због којих су програми давања бустер доза веома различит подухват од првобитног програма вакцинације.

„Испрва су то били веома прости концепти - да ли да се тестирамо или да се не тестирамо? Имамо ли антитела или немамо?" каже Алтман.

„Сада је све то много сложеније."

Шта се дешава у Србији и на Балкану?

Имунизација трећом дозом у Србији почела је у августу, а даје се најугроженијим категоријама и онима који су другу дозу добили пре шест месеци.

Према препоруци Института Батут, бустер доза вакцине примењује се код свих који су примили две дозе вакцине и то:

после најмање пет месеци од давања друге дозе, код људи који су претходно примили две дозе вакцине Фајзер Бионтек (mRNK) или Спутњик и АстраЗенека (векторске вакцине);

после најмање четири месеца од давања друге дозе, код људи који су претходно примиле две дозе Синофарма (инактивисане вакцине);

након најмање пет месеци од давања додатне, треће дозе, код људи са урођеним или стеченим ослабљеним имунитетом.

Оставља се могућност да људи сами изаберу врсту вакцине која ће бити примењена као бустер доза.

Према званичним подацима, у Србији је до средине новембра трећом дозом вакцинисано 1.215.919 људи, прву дозу добило је 3.212.804, а ревакцинисано је 3.052.529.

Трећа доза у Хрватској је одобрена крајем октобра пре свега за људе са нарушеним имунитетом, а онда и за остале пунолетне становнике и то шест месеци после друге дозе.

Претходно су надлежни у Црној Гори, почетком месеца, издали препоруку за трећу дозу свим пунолетним становницима код којих је прошло пет месеци од ревакцинације.

Средином октобра вакцинација трећом дозом старијих од 12 година са ослабљеним имуним системом почела је и у Босни и Херцеговини.

У Северној Македонији су надлежни препоручили трећу дозу свим становницима старијим од 18 до 60 година.

Вакцинисање трећом дозом словеначки епидемиолози су прво препоручивали старијима од 65 година, а почетком новембра су границу спустили на 50 година, али могу је добити и старији од 18.

За оне који су добили векторску вакцину треће дозе се препоручује после најмање два месеца онима који су били имунизовани векторским цепивима.

За оне који су добили мРНK вакцину, трећа доза је препоручена после шест месеци од ревакцинације.

Четврти талас

Узмите на пример Израел - земљу која је вакцинисала становништво толико масовно и рано да ју је главни научни директор у Фајзеру недавно назвао „неком врстом лабораторије".

До средине марта - док се остатак света борио да дође до првих доза - с обе дозе је било вакцинисано већ више од 50 одсто становништва читаве земље.

У мају је ова земља имала једну од најнижих стопа заражавања у читавом свету.

Ствари су изгледале толико добро да је месец дана касније влада почела драстично да укида заштитне мере.

Више није постојало никакво ограничење за масовност окупљања.

Ресторани и друге културне установе отворили су се и за вакцинисане и за невакцинисане грађане.

Људи више нису морали да носе маске напољу.

Али на хоризонту се помаљао нови крупан проблем - стизао је Делта сој.

Ушуњао се преко границе негде почетком јула - први случај забележен је 7. јула - и ускоро су случајеви почели да расту алармантном брзином.

За свега неколико недеља, бројали су се у стотинама. Касније истог месеца, достизали су неколико хиљада.

У време кад је средином септембра јеврејска већина у земљи почела да се припрема за верски празник Јом Кипур, било је најмање 10.000 случајева сваки дан - по глави становника, било је то више него било где другде.

Испочетка су највеће заслуге за овај убрзани пад биле приписиване новој варијанти.

Потом су се појавили подаци који су набрали чела експерата широм света.

Кад је тим израелских истраживача проучио инфекције међу вакцинисанима у земљи, открио је да је, иако су имали значајно мање шансе да развију тежи облик Ковида-19 од невакцинисаних појединаца, њихов имунитет временом ослабио.

На пример, они који су примили другу дозу у јануару били су 1,7 пута склонији да развију теже облике Ковида-19 од оних који су примили обе вакцина само два месеца касније.

„Срећом па то нису били подаци о умрлима, просто зато што ако сте вакцинисали читаву популацију, имате много, много мање смрти. Суштина је, дакле, у заштити од симптоматске болести", каже Алтман.

„Али има много симптоматских случајева а криве, статистичке вредности и томе слично били су веома изражени."

Данас је четврти талас увелико захватио већи део света.

У септембру је вирус био скочио до рекордних висина у Шкотској, Јапану и на Филипинима, док су многе европске државе поново почеле да доживљавају пораст броја случајева.

А докази да би слабљење имунитета могло да постане глобални проблем само се гомилају.

Једна студија у Великој Британији показала је да су после месец дана две дозе Фајзерове вакцине ефикасне 88 одсто, за разлику од 74 одсто после пет или шест месеци.

За исто то време, Астразенекина вакцина опада у ефикасности са 77 на 67 одсто.

Ово истраживање потврдила је анализа коју су спровели Модерна и Фајзер, а које још нису добиле званичну потврду у стручним круговима.

Модерна је открила да су случајеви међу до краја вакцинисанима скочили са 88 њих међу 11.431 људи који су примили другу дозу између децембра и марта на 162 њих међу 16.747 људи вакцинисаних пет месеци раније - скок од око 36 одсто.

За то време, Фајзер је обелоданио да њихова вакцина после четири месеца опада са 96 на 83,7 одсто ефикасности у спречавању симптома.

Баш као и заштита која се стиче преко заражавања природним путем, чини се да имунитет стечен вакцинама постепено слаби - мада још није јасно да ли је то уопште важно (више о овоме касније).

Још једна гунгула око вакцина

И ту сада на сцену ступају програми давања бустер вакцина, који се убрзано покрећу широм планете.

У Израелу је трећа доза већ стара вест - одобрена је за старије од 60 година крајем јула, а влада ју је постепено одобравала за све више и више људи.

Додатна доза тренутно је доступна за свакога старијег од 12 година, док год је прошло најмање пет месеци откако је вакцинисан другом дозом.

Списак земаља које следе њихов пример сваким даном је све већи.

Велика Британија је у септембру најавила програм давања бустер дозе за грађане старије од 50 година и за оне са значајно ослабљеним имуним системом, баш као и Сингапур (за имунокомпромитоване грађане старије од 60 година).

У САД, од 13. августа је дато стотине хиљада додатних доза угроженим грађанима, а Бајденова администрација планира да их обезбеди за све одрасле Американце кад прође шест месеци од њихове друге дозе.

Неке од других земаља са програмима бустер дозе су Италија, Кина и Русија.

Али да ли је то заиста неопходно?

„Ово је подсетник", један лекар је упозорио на Твитеру, „ако имате код куће изразито угрожене особе које су вакцинисане почетком 2021. године, да ваља бити посебно опрезан у њиховом присуству."

Потом је објаснио да су претходне недеље лечили неколико старијих и имунокомпромитованих људи који су били вакцинисани са две дозе.

Неки од њих су се тешко разболели.

То је забрињавајућа опсервација, али шира слика можда није толико поражавајућа као што звучи.

У САД, број болничких лечења у септембру је премашио цифру од 100.000 случајева први пут од јануара - и иако је било 29 пута више невакцинисаних него вакцинисаних случајева, неизбежно су се и неки имунизовани људи тешко разболели због пуке масовности случајева.

Није још јасно да ли је заиста постојала већа вероватноћа да у болници заврше они који су вакцинисани раније него касније, као у Израелу - међутим, чак и да јесте, постоји велики број могућих објашњења поред слабљења имунитета.

На пример, већина земаља је вакцинисала прво своје најугроженије грађане.

Међутим, оно што јесте очигледно је да су вакцине и даље веома ефикасне у заштити људи од умирања, невезано за то кад сте вакцинисани - а помаже што је ризик да вакцинисани људи умру од Ковида-19 од самог почетка био изузетно мали.

У Великој Британији, било је свега 256 смртних исхода повезаних са вирусом међу потпуно вакцинисанима између јануара и јула 2021. године, међу више од 51.000 случајева.

Ове „смрти међу вакцинисанима" убедљиво су биле најбројније међу најугроженијим групама, као што су старији с ослабљеним имуним системом.

Управо би ту програм давања бустер вакцина могао да буде најкориснији.

Студија на примаоцима пресађених органа - који обично морају да узимају лекове да би сузбили имуне системе и спречили их да нападну нове огране - показала је да су неки вакцинисани пацијенти имали забрињавајуће низак ниво антитела, који можда није био довољан да их заштити од Ковида-19.

Дакле, још нема никаквих доказа да слабљење имунитета доводи до већег броја смрти код здравих људи.

Ипак, у неким деловима света могло додатно да оптерети здравствене службе ако се више људи тешко разболи.

Марија Елена Ботаци, професорка педијатрије, вирусологије и микробиологије на Медицинском колеџу Бејлор у Тексасу, сматра да актуелна стопа болничких лечења пружа јачи аргумент за повећавање стопе укупне вакцинације него давање трећих доза.

„Мислим да је право питање, у контексту чињенице да је у неким деловима света још увек потребна прва и друга доза", каже она.

Који су, дакле, докази да бустер дозе функционишу?

Поново ће нам помоћи ако погледамо Израел, који је експериментисао са бустер дозама много пре остатка света.

Једна студија на до краја вакцинисаним људима старијим од 60 година показала је да су они који су добили бустер дозу пет месеци после друге дозе имали много јачи имунитет.

Били су више него 11 пута мање склони заражавању и 19 пута мање склони развијању тешког облика болести од оних који нису примили трећу дозу.

Исто тако, Фајзерови подаци показују да бустер доза може да поврати ефикасност њихове вакцине на 95 одсто.

А пристижу и други докази из читавог света.

У скорашњем тестирању бустер доза код пацијената са пресађеним органима, међународни тим научника открио је да давање додатне дозе Модернине вакцине доводи до значајног скока код неколико маркера имунитета, за разлику од оних који су добили плацебо.

„Колико ја знам, то је једино рандомизовано контролисано испитивање које се бавило трећом дозом", каже Атул Хумар, виши научник са Истраживачког института Опште болнице у Торонту.

„И показао је веома убедљиву корист од ње."

Иако студија није пратила исходе болести пацијената, 60 одсто оних који су примили трећу дозу достигли су праг заштитног нивоа неутралишућих антитела, напрема свега 25 одсто њих у плацебо групи.

Још један наговештај имунолошке користи од трећег излагања шиљастом протеину Ковида-19 долази из Индије.

Тамо је студија на вакцинисаним здравственим радницима - која тек треба да буде званично потврђена у стручним круговима - недавно открила да нивои антитела значајно опадају после четири месеца, уколико људи нису били заражени вирусом природном путем.

Истраживачи сугеришу да је то могло да послужи као нека врста бустера (мада се то, наравно, не препоручује).

Још компликованија слика

Међутим, ако је слабљење имунитета крупни глобални проблем који бустер дозе могу да помогну да се реши, остало је још много ствари које тек треба да се разјасне.

Штавише, што више посматрате детаље, још компликованије све постаје.

На пример, како би требало да изгледа програм давања бустера?

У Израелу, где су код већине људи прве две вакцине биле Фајзерове, то је вакцина која се до сада користила и за бустер дозе.

Влада Велике Британије такође тренутно планира да користи искључиво Фајзерову вакцину за то - међутим, већина становништва примила је прву и другу дозу Астразенекине вакцине.

За прву и другу дозу, студије сугеришу да мешање различитих технологија вакцина против Ковида-19 може да пружи јачи имунитет од исте вакцине добијене двапут.

Међутим, иако је Велика Британија започела тестирање на мешању бустер вакцинa још у мају, још увек нема података који би потврдили да то функционише или да је to добра идеја.

„Поново, то је исто као и са многим другим стварима - знате онај израз, трудимо се да направимо авион док летимо њим, и то што брже можемо", каже Алтман.

Алтман тврди да бустер доза са мРНК вакцинама као што су Фајзер и Модерна - која прокријумчаре мРНК са инструкцијама како претворити шиљасти протеин Ковида-19 у ћелије, показавши им шта треба да траже - добро функционише.

Међутим, благо је забринут колико је паметно примити бустер дозу друге врсте - конкретно, вакцине виралног вектора.

Вакцине као што су Астразенекине ослањају се на то да ће вирус - у овом случају аденовирус шимпанзе - у наша тела прокријумчарити код шиљастог протеина Ковида-19.

А постоји теоријска могућност да би поновно вишеструко заражавање (деактивираним) вирусом могло да буде лоша идеја.

„Никад то још нисмо радили… прилично су велике шансе да ћете усмерити инхибицијска антитела против саме вакцине и онемогућити њено дејство", каже Алтман.

Он објашњава да га занима је ли британски саветодавни одбор за вакцине - ЈЦВИ - узео ово у обзир.

Друго питање је да ли би имунитет који стекнемо од бустер дозе могао да траје дуже ако би она била дата с ажурираном верзијом вакцине - као што су оне које могу да препознају варијанте попут Делта соја.

„Знате, још једном, могли бисте да напишете читав докторат на ову тему", каже Алтман.

„Тамо напољу је сложен свет, имате различите људе и различите обрасце њиховог заштитног имунитета."

За почетак, сви смо ми људи који се деле на оне који су били заражени и оне који нису - а наши путеви се одатле све више разилазе, што израду вакцина чини још компликованијом.

Алтман објашњава да би једна особа која хода улицом могла да буде неко ко је био заражен првобитном варијантом Ковида-19, а потом добио две дозе Фајзерове вакцине.

После сепоново заразио Делта сојем.

За то време, нека друга особа могла је да добије неку другу вакцину и буде заражена неком другом варијантом - као што је Алфа сој први пут идентификован у Кенту.

„Како онда да нагађам коју секвенцу шиљатстог протеина или мутације да убацим у своју вакцину да бих направио нешто што ће бити корисно у наредних годину или две?", каже Алтман.

„То није нимало једноставно као рећи: 'Која је последња варијанта за коју сте чули, ајде њу да убацимо' - то уопште више није тако просто."

У идеалном свету, Алтман би волео да владе узму ову променљиву имунитета популације у обзир - и да можда тестирају нивое антитела код људи како би виделе да ли им уопште треба трећа доза или не.

Међу другим важним питањима је колико велика трећа доза треба да буде.

Велика Британија планира да експериментише са давањем људима мање вакцине за бустер, како би више доза остало доступно за земље у развоју.

Важно питање је и колико дуго после друге дозе она треба да се да.

На пример, иако је Израел то радио са размаком од пет месеци, САД планира да чека осам месеци између њих.

Будућност са бустерима

Међутим, можда најважније питање од свих јесте колико дуго ће трајати новоуспостављени имунитет од бустер дозе - и овде макар постоји велико подозрење према ономе што нас чека.

„Мислим да то не знамо", каже Хумар.

„Али мислим да је то једна веома реална могућност. Тако то почиње да изгледа, нарочито зато што виђамо да број антитела опада и да се смањује ефикасност против различитих варијанти."

Алтман може да замисли да се програми давања бустера претворе у годишње догађаје, мада није сигуран да ће научни докази то поткрепити.

„Мислим да ће то бити менаџерско-логистичка одлука, а не имунолошка одлука", каже он, објаснивши да изгледа мало вероватно да ће имунитет популације - са свим антителима и Т ћелијама које он са собом носи - бити довољно низак да то оправда.

„Али могу лако да замислим да планери из Министарства здравља кажу: 'Е, па најлакша ствар би била да се то ради у исто време сваке јесени.

И зато направимо још доза за цео свет и урадимо то'", каже Алтман.

Изгледа да је Израел већ близу таквог сценарија.

Тек што су најавили да ће обезбедити трећу дозу свим одраслим грађанима, „шеф за вирус" у овој земљи Салман Зарка је сугерисао да би они требало да почну да се припремају за четврту дозу.

Зарка је изјавио за Тајмс оф Израел: „Ово је наш живот од сада, у таласима."

*Зарија Гарвет је новинарка ББЦ Будућности и твитује на @ZariaGorvett

Погледајте видео: Како настаје колективни имунитет

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected].