Корона вирус и вакцинација: „Скептицизам зачињен страхом” - зашто Бугарска и Румунија имају најнижу стопу имунизације у ЕУ

Петак је вече, а 26-годишњи Урош Василев шета улицама центра Софије дуж гломазних, али ниских зграда комунистичке архитектуре и пословних објеката у стаклу које вриште на новоградњу.

Овај момак из Србије већ неколико година живи и ради у главном граду Бугарске, а на путу је да се нађе са пријатељима са којима иде у излазак.

„Стижемо до бара и сазнајемо да је улаз забрањен свима који немају негативан антигенски тест или потврду о вакцинацији", препричава Урош догађај од викенда за ББЦ на српском.

Пошто немају сви из друштва потврде, крећу ка једном од пунктова за тестирање и вакцинацију, који су недавно отворени на неколико локација у Софији.

Затичу „огроман ред".

„Ту је било много тинејџера који би радије чекали него ишли кући и чујем доста коментара типа: 'Изгледа да ћемо морати да се вакцинишемо, ово чекање нема смисла'", каже Урош који је већ примио две дозе.

Тако изгледа најновији покушај власти у Бугарској да подигну стопу вакцинације у земљи са најгором статистиком у Европској унији (ЕУ), где је обе дозе примило само 20 одсто од 6,9 милиона становника.

Зато је Бугарска заједно са Румунијом, која има мање од 30 одсто вакцинисаних међу 19,2 милиона грађана, у значајном заостатку за темпом вакцинације на нивоу ЕУ, где је обе дозе примило више од 70 одсто становника.

Осим пандемије, источне чланице ЕУ ове јесени потреса и политичка криза - Бугарска је на прагу трећих парламентарних избора у само годину дана зато што партије већ двапут нису успеле да се договоре око расподеле власти, док је румунска Влада у турбулентном процесу формирања.

„Народ нема поверења ни у институције, ни у здравствени систем", каже румунски новинар Драгош Патрару за ББЦ на српском.

У Румунији је до сада заражено 1,48 милиона људи, а преминуло више од 42.000.

Бугарска је од почетка пандемије регистровала више од 550.000 случајева, док је живот изгубило више од 22.500 људи.

„Страх од свега што има везе са пандемијом" - нови талас ковида у Бугарској

Ове јесени Бугарском хара нови талас пандемије, а само у последњих недељу дана у просеку је бележено по 2.800 нових случајева дневно, подаци су Института Џонс Хопкинс.

Претходни талас, који је земљу погодио на пролеће, био је „изузетно тежак", присећа се специјалисткиња имунилогије, докторка Диана Христова.

Тада је радила на ковид одељењу Александровске болнице у Софији.

„Осећала сам се као да смо у ратном стању - већини наших пацијената била је потребна интензивна нега и нису били вакцинисани", каже Христова за ББЦ на српском.

Докторка истиче да Бугарска већ деценијама има план вакцинације и да све до пандемије корона вируса „није било проблема".

Међутим, подсећа, процес вакцинације против Ковида-19 протиче са том разликом што је потребно потписати формулар о пристанку.

„То је збунило многе људе, па своје лекаре питају шта да раде", наводи.

Христова оцењује да „грађани имају поверење у лекаре", али да се глас струке „не чује довољно гласно".

„Кампања је таква да се људима од почетка утерује страх и мој утисак је да су уплашени свега што има везе са пандемијом - од заразе до вакцинације", наводи.

Зато сматра да је потребно да се у кампању укључе „психолози и психијатри".

„Људима је потребна помоћ да савладају тај страх", каже Христова.

Због великог броја заражених и преминулих последњих недеља, власти у Бугарској су одлучиле да уведу ковид пропуснице за улазак у многа затворена места.

Министар здравља Стојчо Кацаров рекао је да нова дигитална или папирна здравствена пропусница потврђује да је неко вакцинисан, да се недавно опоравио од Ковида-19 или да је тестиран негативно на вирус.

„Број инфицираних расте, број умрлих такође расте што нас приморава да донесемо додатне мере", рекао је он.

Упозорио је да ће места која не поштују правила бити затворена.

Бугарска која има седам милиона становника у уторак је пријавила 4.979 нових случајева заразе и 214 умрлих, а дневни број инфицираних стално расте од почетка септембра.

Према званичним подацима, Бугарска је у последње две недеље имала највишу стопу смртности од корона вируса међу земљама ЕУ.

Зашто је стопа вакцинације у Бугарској ниска

Анализа, Цветелина Соколова, новинарка из Софије

Бугарско друштво је подељено - половина каже да су се већ вакцинисали или планирају, а половина није вакцинисана нити им то пада на памет.

Последња анкета агенције за истраживање јавног мњења Галуп интернешенл (Gallup International), сугерише да је око 20 одсто Бугара примило обе дозе, а 20 каже да намерава да се вакцинише.

Међутим, 45 одсто не планира да прими вакцину против Ковида-19.

Реч је углавном о младим људима и представници маргинализованих мањинских група.

Досадашње мере у Бугарској нису биле строге као у неким другим земљама Европске уније.

Претходна влада, која је водила земљу током прва три таласа пандемије, критикована је да су мере биле произвољне и да су се непредвидиво мењале од блажих у веома строге.

Актуелну прелазну владу критикују да оклева са увођењем мера, као и за лоше вођење процеса вакцинације.

Од почетка септембра, власти у Бугарској постепено уводе нове мере - радно време угоститељских објеката је скраћено због чега су угоститељи протестовали, спортски догађаји одржавају се без публике, ношење маски у затвореном простору и градском превозу је обавезно.

„По метроу и тржним центрима патролирају полицајци који проверавају да ли грађани носе маске", каже Урош Василев.

Додаје да „круже теорије завере о вакцинама", што је случај у многим земљама.

Примећује и да у Бугарској нема политичких партија које шаљу радикалне антиваксерске поруке, али нема ни одлучног позива на вакцинацију.

„Генерано гледано, постоји скептицизам према институцијама зачињен страхом од вакцина", каже Урош.

„Вакцинација је поделила многе породице" - зашто Румуни нису баш убеђени да треба да се вакцинишу

Октобар у Букурешту почео је протестима - хиљаде људи изашло је на улице, бунећи се због нових мера у престоници као што су полицијски час за невакцинисане и обавезно ношење маски на отвореном.

„Верујем у Бога, а не у Ковид", списало је на једном од транспарената који су се пре две недеље могли видети међу мноштвом румунских застава на Тргу победе.

Скуп је организовала десничарска партија Алијанса за уједињење Румуна (АУР).

Од почетка јесени, број новозаражених у Румунији расте, а земља пролази кроз ситуација је „најтежи тренутак пандемије"- просек за последњу седмицу је 14.300 нових случајева дневно, подаци су Института Џонс Хопкинс.

У уторак, 19. октобра, забележен је нови рекордан број новозаражених у једном дану - 18.863, највише од почетка пандемије.

„Румунија још није достигла пик четвртог таласа, није чак но заравнала криву", рекао је министар здравља Секе Атила.

Већ више од месец дана, на снази је ванредно стање.

Румунија има нешто више вакцинисаних него Бугарска, али и даље је далеко од циљаних 70 одсто - обе дозе примило је тек 5,6 милиона људи, што је мање од трећине становништва.

Отпор је већи међу старијима, а питање вакцинације „поделило је многе породице", каже 29-годишњи Овидију Кондураче који живи у Букурешту.

„Многи моји пријатељи су се вакцинисали, али родитеље никако не могу да убедим", каже.

„Вакцину сам примио због здравља, да би могао да се дружим и путујем", прича Овидију за ББЦ на српском.

Одлука да се вакцинише разлог је и што се Разван Букур, новинар из Букурешта, данас осећа као „црна овца у породици".

„Месецима безуспешно покушавам да убедим најближе да се и они вакцинишу.

„Они су у страху због лажних вести да вакцина може да изазове стерилитет и ослаби имунитет", каже Разван који је недавно примио и трећу дозу.

Додаје да ширењу страха доприносе и „поједини истакнути политичари".

На пример, сенаторка Диана Сосоака, чланица партије АУР, већ месецима привлачи пажњу медија Фејсбук постовима у којима говори против вакцинације и критикује увођење мера.

Познати румунски новинар Драгош Патрару недавно је, против своје воље, искоришћен као пример у једној од антивакцинашких кампања јер се разболео од ковида пошто је примио две дозе вакцине.

„То што сам се разболео не доказује да вакцине нису ефикасне - стручњаци кажу да вакцина штити од тежег облика болести, али не и да се не можете разболети", каже Патрару који се ових дана опоравља код куће.

Ативакцинаши у Румунији су гласни, кажу саговорници ББЦ-ја, а кампања промовисања вакцинације коју предводе власти недовољно убедљива.

„Од политичара сам очекивао више - говоре да је вакцинација добра, да је океј вакцинисати се, али те поруке нису довољно јаке и кампања није успешна", истиче Разван.

Шест разлога зашто грађани Румуније зазиру од вакцина

Анализа, Драгош Патрару, новинар из Букурешта

1. Mањак поверења у власти и здравствени систем.

Имамо многе примере лекара који су одбили да се вакцинишу, као и бројне професоре који не желе да приме вакцину.

2. Политичке порукекоје не истичу важност вакцинације.

Председник Румуније Клаус Јоханис је у јуну рекао да смо победили пандемију, а премијер Флорин Читу је у августу изјавио да ће четврти талас бити лакши него трећи, па људи сматрају да нема потребе да приме вакцину.

3. Мањак транспарентности у доношењу одлука о мерама.

Све одлуке доноси група „стручњака" којима грађани не виде лице.

4. Медијско извештавање о антивакцинашима.

Медији су много простора дали антивакцинашима и екстремистима, користећи то за манипулацију.

5. Поруке цркве.

Религија има велики значај за румунско друштво, а има много примера да су свештеници верницима саветовали да не примају вакцину.

6. Образованост грађана.

Истраживања показују да је 50 одсто Румуна функционално неписмено, што значи да умеју да читају, али не разумеју написано.

Власти су почетком октобра пооштриле мере, па је радно време продавница скраћено, а у ресторане, кафића, позоришта и биоскопе може се само са ковид пропусницама.

Медицински стручњаци су прошле недеље затражили да се у Румунији затвори све осим вртића, цркава, фризерских салона, радњи и пумпи, што власти нису прихватиле.

У Букурешту су маске обавезне на улицама, а Разван каже да становници поштују мере.

Становници главног града страховали су од увођења још једног карантина, сличног оном са почетка пандемије, када су живели под полицијским часом баш као и становници Србије.

„Било је ужасно и не бих волео да се то понови", искрен је Разван.

За сада неће бити карантина у престоници - Комитет за ванредне ситуације је прошле недеље одбио предлог Националног института за јавно здравље да се ова мера уведе.

„Дисциплина постоји од почетка пандемије", истиче.

У мањим градовима, ситуација је нешто релаксиранија.

Улице Сибиња, града у Трансилванији од око 155.000 становника, где са породицом живи Кармен Киридис, ових дана су празне.

Стојећи на прозору, Кармен види како киша кваси готске кровове, а људи под кишобранима журе кући.

„Али то је само због лошег времена, до пре неколико дана живот је текао нормално", каже за ББЦ на српском.

Као и у другим градовима у Румунији, и овде је за одлазак у кафиће, ресторане, теретане, позоришта и тржне центре потребна потврда о вакцинацији или доказ да сте прележали ковид.

Међутим, каже Кармен, „организују се венчања и крштења".

„У последње време су нас више пута звали и на рођенданска славља, али смо одбили", каже Кармен.

Школе у Румунији и даље су отворене, а имају право да саме одлуче да ли ће наставу изводити уживо или преко интернета.

„Власт нема храбрости да преведе ђаке на онлајн наставу", сматра Кармен, мајка двоје деце.

Можда ће вас занимати видео: Не, вакцина против Ковида не садржи магнет

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]