Корона вирус и вакцинација: Можете ли да пренесете Ковид-19 ако сте вакцинисани

Било је то 17. јуна 2009. године. Једанаестогодишњи дечак вратио се у САД из Велике Британије - и несвесно донео нешто са собом. Касније исте недеље, док је похађао верски образовани програм у Округу Саливен, у држави Њујорк, мистериозно су му натекле пљувачне жлезде.

Добио је заушке, респираторну инфекцију која се шири преко контакта са капљицама у ваздуху.

У међувремену, верски курс се наставио.

Четиристо присутне деце провело је сате и сате свакога дана у дугом контакту лицем у лице - конкретна врста ортодоксног јеврејског учења које подразумева гледање у свог партнера за учење, шавруса, преко узаног стола, док заједно анализирате и дебатујете о тексту из Талмуда.

У време кад се програм завршио, заражено је још 22 њих, заједно са троје одраслих.

Кад су се ученици вратили кућама, вирус се раширио на Бруклин и Округ Рокленд, па на Округ Оушн и Оринџ. Све у свему, епидемија је трајала годину дана, а разболело се најмање 3.502 људи.

Кад су научници анализирали шта се ту десило, сугерисали су да је стил учења шавруса можда омогућио „посебно ефикасан пренос вируса заушака".

Оно што би могло да делује као највеће изненађење у овом случају јесте да је супер-преносилац примио пуну дозу вакцине ММР (за морбиле, заушке и рубеолу).

Вероватно је да је он поседовао некакав имунитет - као и друга вакцинисана деца, исказао је релативно благе симптоме без компликација - али је и даље успео да се зарази вирусом и пренесе га другима.

Штавише, већина вакцина не штити у потпуности од заражавања, чак и ако блокирају појављивање симптома. Као последица тога, вакцинисани људи могу несвесно да носе у себи и пренесу патогене.

Повремено, они чак могу и да изазову епидемије.

„Ефективни" или „стерилишући" имунитет

Постоје два главна типа имунитета које можете да постигнете вакцинама. Један је такозвани „ефективан" имунитет, који може да спречи да патоген изазове озбиљну болест, али не може да спречи да он уђе у тело или се размножи.

Други је „стерилишући" имунитет, који у потпуности може да спречи заражавање и чак спречи асимптоматске случајеве.

Овај други је тежња свих истраживања вакцина, али се изненађујуће ретко постиже.

Узмите за пример менингитис. За ону врсту коју изазива бактерија Neisseria meningitidis доступне су многе вакцине за десет различитих сојева.

Три које се дају у САД - МЦВ4, МПСВ4 и МенБ - заједно могу да спрече 85-90 одсто случајева болести. Међутим, неколико се показало да и даље омогућује људима да у себи „носе" дотичну бактерију.

Она може да се сакрије у носу или дубоко у грлу, одакле успева да зарази друге кијањем, кашљањем, љубљењем или дељењем цигарете или есцајга.

У једној студији спроведеној на универзитетским студентима у Великој Британији, вакцина није имала ефекат на пропорцију људи која је носила патоген четири недеље касније.

„Две вакцине против менингитиса могу да имају два веома различита ефекта на то да ли можете да раширите заразу", каже Кит Нил, професор емеритус епидемиологије на Универзитету у Нотингему.

„Али само се мали део тих људи који покупе бацил разболе од менингитиса [у нашироко вакцинисаним заједницама] зато што су имуни на њега."

Такође је могуће заразити се магарећим кашљем, хепатитисом Б, заушкама и (често, али не и увек) инфлуенцом, без обзира на то да ли сте вакцинисани - мада су све те имунизације изузетно ефикасне у спречавању да људи развију озбиљне симптоме или да морају да буду примљени у болницу.

Како функционише стерилишући имунитет

И док се ефективни имунитет обично стекне комбинацијом белих крвних зрнаца - као што су Б и Т ћелије - и антитела, стерилишући имунитет обично зависи само од овог другог.

Конкретно, ослања са на неутралишућа антитела, која тело штите од патогена залепивши се за њихову спољну површину и спречавајући да изврше интеракцију са намењеним метама, као што су ћелије које облажу нос, грло и плућа.

У случају Ковида-19, неутралишућа антитела која препознају вирус везују се за шиљасти протеин на његовој површини, који он користи за улазак у ћелије.

Да би постигле стерилишући имунитет, вакцине морају да стимулишу довољно ових антитела да ухвате било коју честицу вируса која уђе у тело и сместа је разоружају.

Какав тип имунитета пружају вакцине против Ковида-19?

„У суштини не знамо, јер су сувише нове", каже Нил.

До сада доступне вакцине против Ковида-19 нису биле примарно процењиване на основу њихове способности да спрече преношење - мада је то сад постао секундарни циљ процене многих од њих.

Уместо тога, њихова ефикасност се оцењивала на основу тога да ли могу да спрече појављивање симптома.

„То значи да постављамо наше циљеве прилично прагматично", каже Дени Алтман, професор имунологије на Империјалном колеџу у Лондону.

Научници већ знају да антитела које људи стекну после природног заражавања Ковидом-19 не спречавају увек те људе да се поново заразе.

Једна студија спроведена на британским здравственим радницима показала је да се 17 одсто оних који су имали антитела у време кад је студија почела - претпоставља се од прве инфекције - заразило и други пут.

Око 66 одсто тих случајева били су асимптоматски, али сматра се да не морате да имате симптоме да би постојао ризик да пренесете вирус другима.

„У случају вируса као што је овај, скоро да мислим да је то тражење превише од вакцине", каже Алтман. „То је заиста, заиста тешко постићи."

Срећом, то није сасвим крај приче.

Постоје неки рани наговештаји да би одређене вакцине могле да смање преношење вируса, чак и ако не могу да га елиминишу до краја.

Један од начина на који она то може да уради је смањењем броја виралних честица у телима људи.

„Врло је вероватно да ако вакцине чине да људи мање обољевају, они онда производе мање вируса, и стога ће бити мање заразни, али то је само теорија", каже Нил.

Стерилишући имунитет такође је озлоглашено тешко доказати.

Будући да већина клиничких испитивања није проверавала да ли вакцине спречавају заражавање, научници тренутно покушавају да сазнају да ли вакцине имају утицај на стопу заражавања тамо где је већ вирус нашироко распрострањен.

У Великој Британији бисте могли да очекујете да ће епидемија у геронтолошким центрима - где су напори за вакцинацију приоритет - постати мање честа, уколико вакцинација има ефекта.

Али то је проблематично. „Постоје два фактора", каже Нил.

„Имамо изолацију и вакцине. Тако да је заправо прилично тешко раздвојити их. Је ли то од вакцина? Је ли то од изолације, или, можда вероватније, од комбинације оба?"

Ево шта знамо до сада о способности актуелних вакцина да зауставе преношење.

Али прво - да бисмо избегли додатно збуњивање, нисмо укључили информације о способности вакцина да спрече појављивање симптома или заштите људе од болести.

Оксфорд-АстраЗенека

У јулу прошле године, студија која је тестирала ефикасност ове вакцине код резус макакија - који имају сличну физиологију плућа као људи - донела је неке резултате који су обећавали.

Показало се да иако су мајмуни били заштићени од озбиљне болести, то их није спречило да се заразе Ковидом-19.

Вакцинисани мајмуни били су једнако подложни заражавању као и невакцинисани, мада јесу имали мање виралних честица у плућима од невакцинисане групе.

Аутори су истакли да њихови резултати сугеришу да вакцина можда не спречава преношење вируса, „али може значајно да ублажи болест".

Скочимо сад унапред до треће фазе тестирања на људима и та слика постаје малко компликованија.

Нетипично, али вакцина Оскфорда-Астразенеке није само укључивала убризгавање учесницима две дозе, или нове вакцине или пласеба - у овом случају, вакцине против менингитиса - а потом праћење да би се видело да ли су стекли било какве симптоме неколико недеља касније.

Ово испитивање подразумевало је и додатни корак тражења од њих да ураде брис носа и грла сваке недеље, како би се тестирала асимптоматска заражавања.

Према овим резултатима, објављеним у јануару 2021. године, вакцина је била 59 одсто ефикасна у спречавању заражавања код оних који су добили пола дозе, након које је уследила стандардна доза - група која је случајно била млађа од просека укупне студије.

Међутим, међу онима који су добили две пуне дозе, та цифра је спала на свега 4 одсто.

Истраживање се није бавило тиме да ли је вакцина имала било какав утицај на број виралних честица у плућима пацијената.

Аутори су објаснили да иако је смањење броја инфекција - и стога потенцијала за преношење вируса - у групи са пола дозе обећавала, потребно је још података да би се потврдили ти налази.

Најновији развој догађаја је нова студија чији су резултати саопштени пред објављивање 1. фебруара, а у којој су обелодањени резултати из наредног месеца проучавања учесника тестирања.

Истраживачи су открили да је вакцина смањила број случајева са установљивим вирусом за 67 одсто после једне стандардне дозе и написали да ово исказује „потенцијал за значајно смањење преношења вируса".

Фајзер-Бионтек

Не постоји још никакав колективни доказ да вакцина Фајзера-Бионтека може да спречи да се људи заразе корона вирусом - и стога заустави његово ширење.

Али постоје неки разни знаци да би могла.

Почетком јануара, генерални директор Фајзера Алберт Бурла рекао је да су студије на животињама показале да вакцина пружа значајну заштиту од преношења вируса, мада то још није доказано на људима.

Онда је једно мало истраживање у Израелу показало да, од 102 члана медицинског особља који су добили две дозе вакцине, само двоје развили „ниску" количину антитела.

Других 98 одсто имало је више антитела од људи који су били заражени Ковидом-19.

Резултати су објављени путем саопштења, у којем шеф студије спекулише да ове снажне имуне реакције вероватно спречавају људе да постану носиоци или шириоци болести.

Међутим, постоји велики број разлога да се буде опрезан кад се тумаче ови резултати, као што је мала количина узорка и чињеница да истраживање није објављено у часопису који анализирају стручњаци.

Скорије, израелско Министарство здравља проучило је здравствене картоне милион људи у земљи и открило да је - недељу дана након што су добили обе дозе - само 317 људи од 715.425 било позитивно на корона вирус.

Поново, то није било клиничко испитивање - није било невакцинисане контролне групе и ефекат би могао да се објасни нечим другим, као што је утицај изолације уведене у децембру.

Али стопа заражавања била је значајно нижа него на другим местима (0,04 одсто, док се процењује да је у Енглеској у недељи која се завршила 23. јануаром 1,87 одсто људи имало вирус).

У студији домаће националне здравствене службе - Здравствена служба Макаби - пронађени су слично охрабрујући резултати.

Од 163.000 људи који су добили пуну дозу вакцине, само је 31 било заражено, за разлику од 6.500 инфекција у еквивалентној групи невакцинисаних људи.

Модерна

Иако се испитивање Модерне није конкретно бавило тиме да ли вакцина може да спречи преношење, учесници су тестирани на инфекцију Ковидом-19 пре него што су добили прву и другу дозу - што значи да је било могуће упоредити стопу инфекције у овим групама.

Свеукупно је 14 људи било позитивно након што је добило једну дозу, напрема 38 њих који су добили плацебо.

Ово сугерише да би вакцина могла да спречи две трећине асимптоматских случајева после прве дозе.

Међутим, постоје ограничења у овом провизорном истраживању - број људи који су били позитивни на тесту је мали, тако да процена можда није до краја тачна.

Она је објављена у брифингу приложеном Управи за храну и лекове и још је нису проучили стручњаци.

Новавакс

Ова вакцина још није одобрена за употребу било где у свету - а као ни друге, још није убедљиво показала да спречава инфекције или преношење вируса код људи.

Али у новембру, неки рани резултати узбудили су научнике.

Компанија је саопштила да је она до краја спречила ширење вируса током студија на резус макакијима, кад су добили довољно високу дозу.

Ови резултати су је ставили у ексклузивни клуб вакцина које могу потпуно да спрече асимптоматско ширење код других примата - што се доживљава као знак који обећава, јер они имају сличну респираторну физиологију као људи.

Сада научници чекају да открију да ли вакцина може да постигне стерилишући имунитет и код вакцинисаних људи.

Некомплетни колективни имунитет

Нажалост, способност вакцина да спрече преношење вируса неће имати само ефекта на то колико дуго ћемо морати да се придржавамо правила о социјалном дистанцирању - имаће утицај и на колективни имунитет.

„Ако вакцине у потпуности не зауставе преношење, то ће повећати број људи које морамо да вакцинишемо да бисмо истински прешли праг колективног имунитета и смањили број случајева негде близу нули", каже Мајкл Хед, виши стручни сарадник за глобално здравље на Универзитету у Саутхемптону.

Он објашњава да још није јасно који је праг колективног имунитета, зато што он још није постигнут ни природним заражавањем ни вакцинацијом.

Колективни имунитет је индиректна заштита од заразне болести коју популације стекну кад је довољно људи имуно.

Праг који је потребан да би се он постигао зависи од много различитих фактора, као што је број репродукције вируса, илити „р" - број нових људи које зарази сваки носилац - а који сам по себи умногоме варира.

Неки фактори који утичу на потоње укључују место на свету где живите, варијанту вируса и услове на теретну, као што су мере изолације.

Ово значи да, чак и кад научници буду имали више информација, неће постојати универзални праг за колективни имунитет који функционише свуда - али је могуће грубо израчунати колики је он.

На пример, један прорачун сугерише да ће, да би вакцинација у потпуности елиминисала преношење, морати да је прими 60-72 одсто популације, како би се постигао потпун колективни имунитет.

Али ако је ефикасност вакцине 80 одсто, мораће да је добије између 75 и 90 одсто људи.

То је потенцијално више од амбиција за вакцинацију у многим земљама.

Велика Британија жели да имунизује сваку одраслу особу до септембра, што износи око 51 милион од 67,5 милиона људи - а што је укупно 75 одсто популације.

А све то под претпоставком да свака одрасла особа у земљи жели да буде вакцинисана и да је довољно здрава да испуни критеријуме за њено добијање.

Међутим, већина научника не очекује да ће вирус у потпуности бити елиминисан. У овом тренутку, циљ је да се преношење вируса смањи колико год је то могуће.

„Чак и ако сте завршили са вакцинацијом, и даље имате прилично велики број подложних људи", каже Хед.

„Дакле, и даље ћемо доживљавати избијање епидемија. Мислим да ће оне бити углавном локализоване, али и даље ће изазивати забринутост и осетиће се терет болести."

Неки научници тврде да је нагласак на спречавању преношења беспредметан, јер једном кад довољно људи буде вакцинисано, није важно да ли су они и даље способни да шире вирус - сви ће поседовати имунитет.

Међутим, можда ће се то испоставити кључним за оне који не могу да се вакцинишу, зато што су, на пример, трудни, премлади или сувише болесни.

Док не будемо имали одговор на ово, можда не бисмо смели да заборавимо причу о једанаестогодишњем дечаку са заушкама - и понашамо се као да нисмо били вакцинисани, чак и ако јесмо.

Погледајте видео о вакцинама које се користе у Србији

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]