Корона вирус, маске, вакцине, мигранти и протести: Дезинформације и лажне вести у Србији у 2020.

Из уста политичара и других јавних личности, обичних и анонимних људи, Фејсбук група и страница, таблоида и опскурних сајтова до ланчаних порука пријатеља на Вајберу - година пандемије била је плодно тле да се нетачне информације, лажне вести и теорије завере шире свуда више него икада пре.

Да је корона „најсмешнији вирус у историји човечанства" од којег „мање људи умре него од сезонског грипа" су неке од првих у мору дезинформација које су обележиле 2020. у Србији.

Корона вирус и све што са њим има везе - како је настао, како се шири, а како лечи, колико људи умире и још безброј сродних тема - изнедрили су поплаву лажних вести и нетачних тврдњи.

Намере оних који пласирају дезинформације се разликују - једни заиста брину и желе да помогну, други их користе зарад личне користи попут ширења моћи и политичких поена, стицања популарности на друштвеним мрежама, док неки истински верују у теорије завере.

Има и оних који једноставно желе да тролују и напакосте другима - али није увек могуће разазнати мотивацију.

Питање које још изазива снажне емоције и дубоке поделе су заштитне маске и њихова ефективност, као и питање вакцинације и састава вакцина - не само против Ковида-19, већ и против свих заразних болести.

На удару лажних вести нашли су се и мигранти и избеглице, а у Фејсбук групама и страницама и данас се шире манипулативне информације или прерађене вести о наводној опасности од „ИСИС кољача", које се већином темеље у теорији о тобожњем плану власти да насели милион миграната у Србији и тиме „диже наталитет".

Драматични јулски протести против власти, изазвани незадовољством због управљања пандемијом и покушајем да се после одржавања избора опет уведу оштре мере, покренули су и талас нетачних или неутемељених тврдњи - од наводне смрти пребијеног демонстранта до тровања полицијских паса сузавцем.

Ако нас је 2020. година нечему научила - то је да много пажљивије читамо објаве које деле наши пријатељи или нам прослеђују рођаци у Вајбер порукама и да увек проверавамо изворе пре него што и сами притиснемо „дели" или „пошаљи".

Ово су неке од најраспрострањенијих дезинформација у Србији у 2020.

Корона вирус и јавне личности

Од последица „најсмешнијег вируса", како га је назвао пулмолог Бранимир Несторовић, до 30. децембра 2020. у Србији је умрло 3.163 људи, а регистровано скоро 335.000 заражених.

У свету је од почетка пандемије од Ковида-19 умрло 1,8 милиона људи, а регистровано је више од 82,1 милиона случајева.

„Немојте да лажете, нико није рекао да је ово најсмешнији вирус" - изјава председника Србије Александра Вучића коју су за Лаж године изабрали читаоци сајта Истиномер, а који се између осталог бави провером чињеница изјава јавних личности у Србији.

Два дана пред одржавање избора у Србији, чланица Кризног штаба и садашња министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Дарија Кисић Тепавчевић рекла је да вирус више није „онај из марта и априла", већ да је некако „ослабила његова способност да изазове теже форме болести".

Ова изјава није била тачна, нити утемељена у научним доказима, а могла је да допринесе да се људи мање штите и више излажу опасности од заразе.

Неколико дана касније почеле да пристижу вести о драматичном порасту броја заражених и умрлих у Новом Пазару, Ваљеву, Новом Саду и другим местима широм Србије, када је уследио и „други талас" короне.

Да „мање људи има компликације и мање људи умре од тог вируса него од сезонског грипа", како је пре проглашења пандемије рекао министар здравља Златибор Лончар, до данас се може прочитати у објавама и коментарима на друштвеним мрежама - али не у контексту умиривања нације.

Често је реч тврдњама које, умањујући опасност корона вируса, пандемију описују као страшну заверу светских моћника да смање број становништва присилном вакцинацијом и чиповањем како би контролисали цели свет.

Новчана накнада ако породица „пристане" да је покојник умро од корона вируса

У години у којој је много људи изгубило ближње, без могућности да их посећује у болници и да се опрости са њима, додатни немир и бес унеле су тврдње да се породицама нуди 70.000 динара уколико „дају сагласност" да је покојник умро од последица Ковида-19.

Појавиле су се на друштвеним мрежама током лета, а опет постале популарне у новембру.

Оригинална објава се наслања на теорију завере да медицинске установе и државе добијају велике своте новца од Светске здравствене организације за сваког пацијента који је преминуо од корона вируса.

Недоказана тврдња указује на могућност да породица „бира" или на неки други начин одлучује о томе шта ће бити уписано као узрок смрти у медицинској документацији.

Али утврђивање времена и узрока смрти може вршити само доктор медицине, а родбина не може да захтева од лекара да се у медицинској документацији упише „жељени" узрок, нити потписују сагласност при преузимању докумената.

Чак у случајевима умирања од заразних болести, какво је и Ковид-19, родбина није у могућности да уживо од лекара који је утврдио смрт добије те информације, јер је медицинско особље у посебном режиму заштите, под скафандерима, објаснили су из Опште болнице Нови Пазар раније за ББЦ.

У оваквим случајевима, пракса је да се фамилија обавештава путем телефона.

Теорије да породице добијају неку новчану надокнаду уколико је члан преминуо од корона вируса могле су да потекну из погрешног тумачења вести из неколико градова у Србији - као што су Нови Сад, Ваљево и Нови Пазар.

У тим местима, град покрива трошкове сахрана преминулих од ковида или рефундира трошкове до одређеног износа.

До данас није забележен ниједан доказима поткрепљен случај сведочења породице да је примила новац у замену за „пристанак" да Ковид-19 буде узрок смрти покојника.

Наводна продаја органа преминулих од корона вируса

„Не бих да ширим панику, али људи, мени ово није нормално. Како ћемо знати да ли је покојник унутра са свим органима у себи?", запитала се једна корисница Твитера почетком новембра.

Није била једина - на друштвеним мрежама у Србији су се ширили узнемиравајући наводи да се преминули сахрањују у лименим ковчезима, без обдукције, како би се прикрила наводна илегална трговина органима.

„Идентификацију преминулог од Ковида-19 врши један члан породице, краткотрајним уласком, без контакта са преминулим, уз обавезну личну заштиту", навела је шеф Службе патологије и судске медицине у Ћуприји др Јелена Петровић у допису за ББЦ на српском.

Слична је процедура и у другим установама у Србији, мада из Института за јавно здравље Батут нису одговорили на питања ББЦ новинара да ли су болницама и погребним предузећима упућене препоруке око процедура преузимања и идентификација тела преминулих од Ковид-19 и шта оне налажу.

Фотошопирана насловна страна листа Блиц са измишљеном изјавом министра здравља Златибора Лончара да су „оболели од короне одлични као донори органа јер су свакако мождано мртви" допринела је ширењу ових навода.

Али органи пацијента који је умро од вирусне инфекције не могу да се користе за трансплантацију јер било каква потенцијална зараза носи велики ризик од смртног исхода за примаоца органа, објаснио је за ББЦ Светозар Путник, директор Клинике за кардиохиругрију Клиничког центра Србије.

Поред тога, ова процедура није баш као у филмовима - захтева ангажовање око стотинак медицинских стручњака, првенствено сагласност породице покојника, подударање параметара између примаоца и даваоца, а пре свега јако кратак временски оквир за пресађивање.

За срце је то највише четири сата, док је за бубреге временски прозор до 36 сати.

Јулски протести против власти у Србији

Изјава премијерке Ане Брнабић да „полиција није бацала сузавац" током протеста у јулу, иако су, такође, камере то забележиле и многобројни видели да јесте, нашла се на другом месту Истиномерове анкете о највећим неистинама политичара у 2020.

Видео снимци и фотографије сукоба са полицијом, батинања демонстраната пендрецима, бацања каменица, сузаваца и бакљи преплавили су друштвене мреже - а уз њих појавиле су се и нетачне и манипулативне тврдње које су подстрекивале страх, бес и друге снажне емоције.

Тако су многе људе узнемириле нетачне тврдње да је од повреда умро мушкарац у Београду, чије је полицијско пребијање забележено на виралном видео снимку.

Одјекнули су и нетачни наводи да је Инстаграм профил једне девојке која је извештавала о протестима избрисала нека државна служба - њен налог је привремено суспендован јер је неко непознат покушао да се на њега улогује.

Истакле су се и спекулације око тога ко стоји иза протеста.

Док су неки тврдили да иза организације стоје „стране службе", на више Твитер профила накоњених владајућој Српској напредној странци (СНС) објављене су фото и видео монтаже где се тврди да су то лидери опозиције.

Многе кориснике друштвених мрежа узнемирила је и недоказана тврдња да су полицијски пси, ангажовани на протесту, угинули због сузавца.

Особа која је ове наводе пласирала на друштвеним мрежама никада није одговорила на упит ББЦ-ја, а са Ветеринарског факултета, где се врше обдукције службених животиња, тврдили су да ниједна обдукција полицијских паса није извршена.

Ковид-19 и лоши здравствени савети

На самом почетку пандемије, када је било мало информација о корона вирусу и могућој терапији, процветали су разни „проверени савети" за лечење - од витамина Ц, белог лука до алкохола.

Како је реч о нашем здрављу, људи су имали снажну потребу да буду информисани и да оно што знају поделе са својом породицом и пријатељима - па су се дезинформације лечењу корона вируса брзо преносиле даље.

Једна од циркуларних порука која се делила је савет „куме са пулмологије" који гласи да је вирус корона осетљив на аскорбинску киселину и да зато треба узимати „два грама дневно као превенција, а три до четири у терапији… Купите витамин Ц док га још има".

Иако се витамин Ц користи као део терапије код Ковида-19, оваква порука је, посебно на почетку пандемије када се мало знало о вирусу, могла да наведе некога да верује да ће бити заштићен од вируса ако пије витамине.

Ни бели лук не лечи од корона вируса, као што се тврдило у другим објавама на друштвеним мрежама.

Дневни лист Ало је средином марта пренео изјаву покојног патријарха Иринеја, који је навео да дим од тамјана штити од корона вируса, чиме је читаоце потенцијално довео у заблуду и изложио опасности од ширења инфекције.

Вакцинација у Србији

Ни Србија није остала имуна на спекулације о наводном саставу вакцине против корона вируса, месецима пре него што је било који произвођач доспео до коначне фазе испитивања.

Друштвеним мрежама су кружиле неутемељене и нетачне објаве о наводном саставу ових вакцина, уз застрашујућа упозорења о наводној опасности која од њих прети.

Уочи измена Закона о заразним болестима, подгрејале су се и друге нетачне тврдње, попут оних да ће се родитељима одузимати деца ако одбију да их вакцинишу.

Заштитне маске и „брњице"

„Нећу се одрећи своје слободе да би нечије дете са леукемијом живело два-три месеца дуже", написао је један корисник Фејсбука у узаврелој дискусији о маскама, а уз то додао да „намерно преувеличава".

Други су писали да неће носити маске јер их „гуше", трећи да „нема потребе за тим код здравих особа", четврти да „и на паковању пише на не штите од вируса", а пети да је то његова „лична ствар".

Постови у којима се тврди да се становништву намеће „присилно" ношење маски „које урушавају здравље" само како би се наводно успоставила контрола и покорност властима и извесној глобалној интересној групи, постали су још популарнији у Србији у јеку протеста у јулу.

Маска је постала симбол раздора између оних који брину о колективном здрављу и оних који инсистирају на слободи избора, чак и када то значи могуће угрожавање здравља других.

Друштвене мреже су биле преплављене објавама које заговарају да маске не треба носити јер наводно спречавају удисање кисеоника и доводе до мањка овог гаса у организму - хипоксије, као и до повећања количине угљен диоксида у крвотоку - хиперкапније, па и „до смрти".

Ове тврдње су нетачне према подацима Светске здравствене организације, америчког Центра за превенцију и контролу болести, али и према једноставним мерењима медицинских радника.

Хирурзи, лекари и друго медицинско особље редовно носе заштитне маске по читав дан.

Уколико носите хируршку или платнену маску готово је немогуће да ће доћи до удисања угљен диоксида јер оне не пријањају чврсто уз лице.

Стручњаци у области здравља су у више наврата објашњавали како ношење маски знатно смањује ризик од заражавања корона вирусом.

Мигранти у Србији и лажи о масовном „насељавању"

Мигранти и избеглице били су тема политичких кампања, лажне вести о њима постојале су и раније, али су се током пандемије распламсале у готово немерљивом обиму., ширећи страх, нетрпељивост и мржњу.

Од оснивања 25. марта, групи „Стоп насељавању миграната" се за месец дана прикључило више од 330.000 чланова - постала је једна од најбројнијих и најбрже растућих Фејсбук група у Србији.

Док се у овој и у сличним групама и страницама и данас деле манипулативне, старе или потпуно измишљене вести о њима, мигранти и избеглице у Србији су од почетка ванредног стања били затворени у камповима 24 часа дневно, окружени војском.

Тада су се истакле теорије да за њих не важе иста правила као за становнике Србије о ограничавању кретања и да се полицијски час користио да се „кришом" развозе по Србији - када су заправо, као и раније, они који су боравили на улици и у граничним подручјима заправо били размештани по прихватним центрима.

Да мигранти добијају новац из буџета Србије, да се за њих праве куће у Алибунару, да се гради камп за 5.000 миграната у Ваљеву „ако СНС победи на изборима" и бројне друге нетачне тврдње шириле су се друштвеним мрежама и преко појединих сајтова.

Хиљаде објава корисника се и данас већином баве доказивањем и понављањем теорија о тобожњем плану власти да насели стотине хиљада или чак и милион миграната, те да тако „подигне наталитет" земље.

Неколицина политичких опозиционих партија је миграциону политику Србије још пре више од годину дана почела да користи у склопу властитих кампања, распламсавајући тврдње о опасности од „насељавања миграната".

Број миграната и избеглица који борави у камповима у Србији варира око шест хиљада, уз око хиљаду људи који се налазе ван званичног смештаја.

Подаци да је ове године око 120 људи затражило азил у Србији, а у последњих 12 година је мање од 200 људи добило међународну заштиту указује на чињеницу да се огромна већина миграната и избеглица само привремено задржава у земљи.

Њихова крајња дестинација је, према бројним сведочењима ових људи и организација које им пружају помоћ, нека од земаља ЕУ, где ће имати већу могућност за запослење и боље услове за живот и рад него што би имали у Србији.

Тешко је замислити сценарио у којем милион или стотине хиљаде миграната пристаје да својевољно остане у Србији, чак и да држава тако нешто одлучи.

Ово су неке од ствари које можете да примените када читате о корона вирусу у новинама или на интернету:

Извор: ББЦ, Раскрикавање, Фејкњуз трагач

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]