Протест у Београду и „угинули пси": Шта се заиста десило са службеним псима на протесту

„Седам паса употребљених у погрешне сврхе је страдало због тровања сузавцем и задобијеним повредама. Међу коњима нема преминулих", објавио је један корисник 8. јула својим јавним Фејсбук и Инстаграм профилима.

Снимак ове узнемиравајуће тврдње, у којој аутор додаје да су у „ветерини огорчени и бесни због страдања недужних животиња", масовно је дељен на друштвеним мрежама уз саосећање, забринутост и бес.

МУП Србије је у саопштењу демантовао ове наводе и додао да су три коња повређена баченим каменицама током протеста у Београду друге недеље јула.

Аутор поруке о страдалим животињама, који на друштвеним мрежама наводи да је ветеринар, није одговорио да питања ББЦ-ја да појасни наводе о страдању паса и поткрепи их доказима.

Шта се заиста догодило са псима и да ли је могуће да угину од тровања сузавцем?

Одговоре на ова и друга питања за ББЦ дају стручњаци у области ветерине.

Одакле је дошла вест о псима који су угинули од сузавца?

Прве ноћи протеста у Београду, на бројним приватним и медијским снимцима забележени су сукоби полиције и демонстраната, прекомерне употребе силе, хапшења, бацања сузавца и топовских удара.

Нешто касније, на Фејсбуку и Инстаграму је осванула емотивна тврдња једног младића да је седам службених паса угинуло наводно од последица тровања сузавцем.

Пост се убрзо цитирао и на Твитеру - један од твитова о страдалим псима подељен је више од 300 пута.

Коментар другог Фејсбук корисника, у којем, позивајући на оригиналну објаву, наводи да је „истина" да су „мученици угинули од сузавца", а да су „ветеринари који раде са њима полудели", такође је у виду скриншота почео да циркулише друштвеним мрежама.

На Фејсбуку, према претрази јавних објава, ови скриноштови подељени су стотинак пута.

Младић који је објавио да су службени пси страдали, касније је обрисао тај пост.

Написао је да је уклонио пост због пуно питања које је почео да добија, али да је понудио „инфо из прве руке".

Потом је објавио апел пратиоцима да му не шаљу „никакве портале" и да не жели да даје „никакве изјаве", те да је и ово што је написао „превише".

„Мени је ипак стало до дипломе и лиценце за рад", пише даље у јавној Фејсбук и Инстаграм објави и додаје да „постоји нешто што се зове пословна тајна".

Користећи претрагу и алате Спредфаст и Краудтенгл, утврдили смо да ни на једном другом профилу није објављена слична информација или сведочење, као и да је првобитно потекла из овог извора.

Младић који је објавио тврдње о отрованим псима на протесту није понудио доказе за то.

На питања ББЦ новинара да, уколико жели и анонимно, појасни, потврди или демантује оно што је написао, није одговорио, нити понудио објашњење.

Нема доказа да су пси страдали

МУП је наводе о страдалим псима демантовао и оценио као „потпуне измишљотине".

Али како у саопштењу није понуђено више информација нити је до објављивања текста стигао одговор на додатна питања ББЦ-ја, информације смо затражили и од Ветерине Београд и Ветеринарског факултета.

Обдукције угинулих или страдалих службених животиња врше се на Ветеринарском факултету, каже за ББЦ професор Владимир Нешић са Катедре за судску ветеринарску медицину и законске прописе.

Никакве информације нису добили нити је било обдукција службених паса отрованих сузавцем на протесту, додаје Нешић.

„Службени војни и полицијски пси су осигурани и зато нам их увек шаљу, а осигурање, чак и када је неки очигледан узрок угинућа, инсистира да се уради обдукција да би исплатили ту штету", објашњава професор.

Ни Катедра за патологију, ни за судску ветеринарску медицину нису радиле обдукције службених паса после протеста, истиче он.

Обдукције службених коња се такође раде на овим катедрама, као и других животиња за потребе судских случајева када због, на пример, убиства, тровања или других разлога то наложи Тужилаштво.

Директор Ветерине Београд, Будимир Грубић, за ББЦ каже да ни у овој установи није било никаквих интервенција нити пријава случајева паса отрованих сузавцем.

Још неколико приватних дежурних амбуланти које је ББЦ контактирао такође нису имале овакве случајеве.

Како утиче сузавац на псе?

Током првих ноћи протеста који су почели 7. јула у Београду, полиција је користила велике количине сузавца због којег су и демонстранти, новинари, па чак и сами припадници полиције, осетили тегобе - кашаљ, сузе, отекле очи, чак и гушење.

Сузавци спадају у бојне отрове - то је група једињења који се зову лахриматори или лахримациони агенси и они нису летални, објашњава за ББЦ професор Саша Траиловић са Катедре за фармакологију и токсикологију Ветеринарског факултета.

„Никада нисам чуо нити прочитао да је неко настрадао од сузавца, нити да је животиња настрадала", каже Траиловић.

Промене које изазива сузавац коришћен за сузбијање нереда су, према његовим речима, „реверзибилне", како их токсиколози и фармаколози називају.

Када престане дејство тог агенса, нестају и ефекти.

„Сви симптоми који се јављају код људи, јављају се и код животиња, с тим да код људи чак може доћи до озбиљнијих реакција јер су склони да рукама размажу и чешањем очију погоршају ствар", објашњава Траиловић.

„Суштина је да лахриматори спадају у нелеталне бојне агенсе. То нису летална једињења" истиче Траиловић.

Сузавац има исте ефекте на псе као и на људе - може да изазову кашаљ, кијање и друге тегобе, објашњава и Будимир Грубић из Ветерине Београд.

„Али не изазива трајне штетне последице, већ служи да привремено имобилише", каже он.

Оно што, према Траиловићевим речима, може да се деси и псу и човеку, јесте повреда од чауре сузавца приликом испаљивања.

Међутим, када је тровање службених паса у питању, у његовом досадашњем искуству је наилазио на необичне случајеве када су се службени пси инхалационо тровали свежим експлозивом током обуке.

Истиче и да су се први пут гласине о тровању паса сузавцем појавили током прошлогодишњих протеста у Хонг Конгу.

„Памтим све шта се дешавало до 9. марта (1991. године, демонстрације у Београду, прим. ур.), никада није било озбиљнијих проблема јер једноставно није могуће да буде тиме изазвано", закључује Траиловић.

Да ли је псима место на протесту?

Догађаји на којима може доћи до јаке буке, бацања петарди и метежа, уједно представљају и високи ризик по добробит животиња, као и човека, сматра професорка Маријана Вучинић са Катедре за Зоохигијену, која се бави проучавањем понашања животиња и паса.

„Постоје неки негативни стимулуси на које не може да се прилагоди практично ниједно живо биће - на експлозију бомбе, грмљавину, петарде", објашњава Вучинић за ББЦ.

Бука и други нагли стимулуси изазивају огроман страх и стрес за псе, објашњава она, а могу да изазову и разне штетне последице и поремећаје понашања.

Директор Ветерине Београд Будимир Грубић каже и да јаке петарде попут топовског удара, могу да изазову и физичке повреде, поред негативних утицаја на психичко стање пса.

Пси на буку различито реагују, могу да беже, постану агресивни или паралисани.

Друштвеним мрежама је за време протеста циркулисала фотографија власничког пса који преплашен лежи на земљи док га власница смирује, а на Твитеру је било и фотографија склањања паса луталица на сигурно.

„То су кататоничне реакције", објашњава професорка.

Међутим, додаје она, постоји и нешто што се зове „хабитуација", односно када се негативни стимулуси игноришу и региструју као непријатност - исто је код паса и код човека.

Службени пси пролазе кроз различите обуке, између осталог и како да не реагују на било шта што би могло да им скрене пажњу, да би научили како да се понашају током експлозија и других стресних ситуација.

Најважније је да увек поштују сваку команду свог водича.

„Полицијски пси су присиљени да стоје мирно и толеришу буку, јер су тренирани на послушност - али та бука у њима сигурно изазива јаку непријатност", каже Вучинић.

Групе активиста за права животиња у свету се противе употреби паса у војне и полицијске сврхе, водећи се аргументима да могу да настрадају, да током година развију различите болести због изложености штетним материјама.

Такође замерају и наводне насилне методе кажњавања службених животиња током дресуре, која је и према Закону о добробити животиња у Србији забрањена за све остале животиње.

(Не)проверене информације о протестима и шта са њима

Све доступне информације, као и чињенице да се нису огласили ветеринари, стручњаци или сведоци, указују да до угинућа паса од тровања сузавцем није било.

На први поглед, „вест" је дошла из кредибилног извора, од особе која наводи да ради као ветеринар - те смо склони да поверујемо.

Иако није познат разлог зашто је, без доказа, изнета тврдња о страдању паса на протесту, извесно је да је привукла велику пажњу и изазвала саосећање, али и наклоност и захвалност ономе који је објавио.

Објаве које изазивају јаке емоције код других, посебно када се јављају у време напетих догађаја, јако се брзо преносе даље. Оне могу да подстакну и панику, бригу, бес и стрес, а у неким случајима и разрађивање теорија завере.

Додатни проблем је и широко распрострањено неповерење у институције и њихова неспремност да брзо реагују и понуде доказе за тачност или неистинитост оваквих тврдњи, што може да подстакне тезе да се истина заташкава и крије.

Како би се спречило ширење нетачних и непроверених информација на друштвеним мрежама - важно је да проверимо ко их износи, да потражимо друге изворе и да прочитамо доказе - пре него што у њих поверујемо и поделимо са другима.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]