Попис у Црној Гори: Најбројнији Црногорци и православци, најзаступљенији српски језик

После десет месеци чекања и низа несугласица главних политичких актера, Црна Гора је добила резултате пописа становништва, првог после 13 година.

Њихово објављивање одлагано је више пута после пописивања у децембру 2023. због низа неуспешних тендера за софтвер који омогућује обраду података и њихову јавну проверу, казали су из Управе за статистику Црне Горе (Монстат).

Удео Црногораца, најбројније етничке групе, опао је у односу на претходни попис из 2011, док је Срба и Бошњака више, показују резултати.

Једини победник пописа је „грађанска, европска Црна Гора", оценио је премијер Милојко Спајић, док из опозиционе Демократске партије социјалиста (ДПС) кажу да се подаци не разликују значајно у односу на претходна два.

Од укупно 667.650 пописаних, Црногораца је више од 41 одсто (256.436) и то је најбројнија етничка група у земљи.

Срба има 205.370 или готово 33 одсто, четири одсто више него пре 13 година, а на трећем месту су Бошњаци којих је 58.956 или око 9,5 одсто, што је за један процентни поен више него 2011, објавио је Монстат.

Албанци чине готово пет одсто становника Црне Горе (30.978), а Руса има 12.824 или више од два одсто, 10.162 или око 1,6 одсто изјаснило као Муслимани.

Готово три одсто становника није желело да се изјасни по националној припадности.

Резултати пописа могли би да доведу и до спорова око статуса српског језика у Црној Гори, јер су показали да је он у тој земљи најзаступљенији и њиме се служи више од 43 одсто становника.

„Положај српског језика не сме се занемаривати", већ би требало да формално постане службени језик у држави, уз црногорски, каже Марко Милачић, председник Праве Црне Горе, парламентарне странке блиске Београду.

Црногорски језик говори више од 36 одсто, а користе се и босански (више од шест одсто), албански (више од четири одсто), руски (више од два одсто) и српско-хрватски (око 1,5 одсто), а мање од два одсто се није изјаснило.

Вероисповест је била још једна тема расправа у Црној Гори уочи и током пописа, који је показао да православни хришћани са више од 71 одсто чине већинску верску групу у Црној Гори.

Готово 20 одсто становника исповеда ислам, више од три одсто је католика, а атеиста више од два одсто.

У Црној Гори живи више жена (316.826 или 50,8 одсто) него мушкараца (306.807 или 49,2 одсто), а просечна старост становника је 39,7 година, наводи се у саопштењу Монстата.

Повећање просечне старости становништва у овој балканској земљи је забрињавајуће, посебно зато што је до тога дошло упркос досељавању млађег становништва из иностранства, изјавио је премијер Спајић.

Подаци су показали да млади „све више беже у иностранство како би омогућили бољи живот, те да држава не предузима готово ништа да мотивише омладину да остане у земљи", казали су из политичког Покрета Напријед.

Из Монстата су прошле недеље саопштили да није било жалби становништва на тачност података о верској и националној припадности.

Попис и полемике

После председничких и ванредних парламентарних избора, попис становништва био је главна политичка тема у Црној Гори прошле године, а као и у изборној кампањи, поруке са билборда и плаката упућивале су становништво како да се попише.

Циљ пописа био је покушај повећавања „статистичког израза српске заједнице", са идејом да Црна Гора „треба да постане први додатни део 'српског света'", изјавио је Мило Ђукановић, бивши председник земље и некадашњи лидер ДПС-а.

„У првом плану је да се докаже да је Црна Гора српска држава. Црногорски национални идентитет је на удару јер се тиме утире пут за рушење црногорске независности", казао је.

ДПС ће „на сваком кораку опструирати попис", а Ђукановић има „ирационални страх од пораста броја Срба на попису", рекао је у децембру, приликом почетка пописа, Милан Кнежевић, један од лидера парламентарне листе „За будућност Црне Горе", блиске званичном Београду.

Кнежевић је критиковао и Монстат због одлагања објављивања резултата.

„Изгледа неком не одговара оно што је досад избројао", рекао је у јулу.

Питања националног опредељења, вероисповести и језика били су главни узроци напетости, оценила је уочи пописа Ана Ненезић из Центра за мониторинг и истраживања (ЦЕМИ) за ББЦ на српском.

„Још од стицања независности 2006. године, управо су то питања која суштински деле црногорско друштво, а најчешће их користе партије које немају изграђен програм или да понуде нешто ново", казала је тада политиколошкиња.

Пописи у региону

У Босни и Херцеговини је први и последњи попис од краја крвавог сукоба деведесетих одржан 2013. године.

Тензија је такође било по питању националности, вере и језика, а нови попис Босна и Херцеговина не успева да организује већ неколико година.

У Северној Македонији, попис је често споран зато што је потребно да национална заједница чини 20 одсто становништва да би неки језик био службени на општинском нивоу што, поред македонске, испуњава само албанска заједница.

После одлагања и несугласица у више наврата, одржан је и попис на Косову 2024. године, који је бојкотовала већина становника четири општине на северу у којима Срби чине већину.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]