Трансродни људи и аутизам: Кад се аутистични и родни идентитет преклопе

Кад је Џаи Вајт открио да је аутистичан, то му је заувек изменило живот - и то набоље.

„Омогућило ми је да егзистирам у најискренијем облику", каже Џаи.

„Постао сам много слободнији у погледу родног изражавања; постао сам много отворенији кад говорим о томе."

Џаи је аутистичан и небинаран, што значи да се не осећа искључиво као мушкарац или као жена.

Џаи - и други - верује да та два аспекта идентитета не могу да се одвоје, а истраживање сугерише могућу везу.

Аутизам је чешћи код људи који се не поистовећују са биолошким полом.

Једна од највећих и најскоријих студија, коју је предводио професор са Универзитета у Кембриџу Варун Вориер, анализирала је информације које им је пружило 641.860 људи.

Показало се да су појединци који су трансродни или имају родни диверзитет три до шест пута склонији да пријаве да су аутистични него остали.

„Лично мислим да аутизам изузетно утиче на питање рода. Мислим да је наш доживљај света много слободнији и отворенији", каже Џаи за ББЦ.

„Не осећа се потреба да се повинује друштвеним очекивањима и уклопи међу људе око нас."

Истраживање аутизма

Поремећај из спектра аутизма (АСД) дефинише се као „доживотни поремећај у развоју који утиче на то како људи комуницирају и имају интеракцију са светом", према британском Националном друштву аутистичних, али не доживљавају сви аутистични људи то као поремећај.

Честе особине аутистичне особе могу да значе више времена потребног за обраду информација, потешкоћу у разумевању фацијалних експресија и упуштање у репетативно понашање.

Аутизам је и прилично честа појава - Светска здравствена организација (СЗО) процењује да отприлике свако 160. дете широм света „има АСД", али бројке варирају значајно од земље до земље.

Мало је података о стопи аутизма у многим земљама са ниским или средњим примањима.

Имајући у виду релативно недовољно статистичких података, размере студије коју је Универзитет у Кембриџу спровео 2020. године и њени резултати о трансродним и људима са родним диверзитетом од посебно су великог значаја.

Доктор Менг-Чуан Ли, један од научника активних у студији која је прошла стручну анализу, каже да су њихови налази потврђени „у бројним другим студијама, али и у великим узорцима сетова података".

Резултати би могли да помогну да се побољша подршка и пружање услуга очувања менталног здравља који се нуде аутистичним трансродним и особама са родним диверзитетом, каже доктор Лаи.

Али неке брине да би повезивање аутизма и родног идентитета могло да има негативне последице.

„Аутиџендер"

Кад је Џаи добио дијагнозу аутизма у 26. години, то је било „потпуно изненађење".

Одрастајући у Великој Британији, Џаи је знао да се осећа другачије у односу на пријатеље кад је у питању род.

Тек после селидбе у Шпанију и приступа приватном здравственом осигурању, стигла је и дијагноза аутизма.

За неке људе, па и Џаија, коришћење речи као што су „аутиџендер" и „аутиквир" помаже да се опише како се њихов аутизам и родни идентитет преклапају.

„За мене је то било као погодак у центар мете", каже Џаи.

„То на неки начин спаја два велика аспекта мог идентитета у један."

Корисне дефиниције

Родни идентитет: Лични осећај особе за властити род. Он није увек исти као нечији биолошки пол и не мора да потпада под категорију мушкарца или жене.

Родни диверзитет: Свеобухватни израз који се користи да би се описали људе који се не идентификују уопште, или искључиво, са својим биолошким полом.

Трансродни: Људи који се не идентификују са својим биолошким полом. На пример, особа којој је по рођењу додељен женски пол можда се осећа као мушкарац.

Неке трансродне особе подвргавају се операцији или хормонској терапији да би њихова тела одговарала њиховом родном идентитету.

Небинарни: Израз који користе неки људи чији родни идентитет не потпада под категорије мушкарца или жене.

Неки људи осећају да су на спектру и могу да дефинишу свој род тако да се он налази негде између мушкарца и жене.

Цисродни: Особа чији родни идентитет одговара њеном биолошком полу.

Родна дисфорија: Медицинско стање које се односи на незадовољство које особа осећа кад пол који јој је додељен по рођењу не одговара њеном родном идентитету.

Пансексуални: Кад вас привлаче људи свих родова.

„Маске су пале"

Лирик Холманс је одрастао у држави Тексас, у Сједињеним Америчким Државама, у конзервативном друштву јужних држава које спадају у Библијски појас.

„Знао сам да сам квир пре него што сам знао речи којима бих то описао", каже Лирик.

„Знао сам да ми се допадају људи разних родова - знао сам да нисам стрејт још у вишим разредима основне школе.

И знао сам да имам веома различита осећања према односима и стварима која су супротна од онога што је друштвено прихватљиво и сматра се нормом још кад сам био веома млад."

Лирик, који је пансексуалан и небинаран, каже да је осећао родну дисфорију од детињства.

Лирик је схватио и да се често маскира - што је израз који се користи да би се описало како неки аутистични људи имитирају друге да би сакрили своје аутистичне особине.

Кад је Лирик добио дијагнозу аутизма у 29. години, „није могао да престане да игнорише све те паралеле".

„Како је маска коју сам изградио, у највећој мери да бих сакрио аутизам, и да бих сакрио борбу и понашао се као да ми је добро а није ми било добро, почела да спада, схватио сам колико је ствари у мом животу перформативне природе."

„Због мог аутизма знам да радити ствари само због других а не зато што се ја тако осећам заправо није од помоћи."

„Зашто би онда било другачије са родом? И тако је пала једна маска, а онда је пала и маска рода, и остала су ми само веома искрена осећања у вези са самим собом."

„Мислили су да ми је дијагноза погрешна"

Људи који су аутистични и имају родни диверзитет кажу да се суочавају са додатним облицима дискриминације.

Данијел Прадо, 21-годишњак из Шпаније, каже да је било потребно две године да би медицинско особље почело да верује да је транс, упркос законској промени имена у личној карти.

„Говорили су: 'Да, али ти имаш аутизам, како знаш да не грешиш?', а ја сам говорио: 'Говорим вам да сам сигуран да не грешим. Управо сам променио име зато што сам ово ја", каже Данијел.

„Ја сам аутистичан и ја сам транс - у чему је проблем? Нису знали да могу да будем и аутистичан и транс", каже.

Доктор Џон Странг, директор Програма за род и аутизам при Дечјој националној болници у Вашингтону, каже да слични приступ постоји и у САД.

Једна од његових студија, која је од аутистичних транс тинејџера тражила да опишу искуства са здравством, пронашла је „значајан сегмент ових младих људи који су доживели предрасуде због свог аутизма", каже он.

„Рекли су нам да је њихов родни диверзитет доведен у питање зато што су аутистични."

„Као лекар, већ сам чуо за то од других лекара за род и за аутизам."

„Маргинализовани на друге начине"

Лидија Икс З Браун, Американка кинеског порекла и источноазијска активисткиња и учењакиња за права људи са инвалидитетом, каже да постоје „многи разлози" зашто је родни диверзитет чешћи у заједници аутистичних.

„Није тешко препознати да ако већ одступате од норме на неки начин, онда бисте могли да одступате од норме и на неки други начин - кад је очекивана норма бити бео, способан и цисродан."

То не значи да је лакше за аутистичне-транс људе да се крећу кроз свет, упозорава она.

То нарочито важи за оне који су „маргинализовани на друге начине, зато што су имигранти, имају другачију боју коже, сиромашни су, или зато што припадају мањинским заједницама."

Велики део истраживања аутизма и родног диверзитета спроведен је у западним земљама, а доктор Лаи верује да мора да се спроведе још истраживања да би се видело како се оба схватају у различитим културама.

Једна мала студија у Тајвану на 130 учесника понудила је назнаку колико је често ово преклапање у азијским земљама.

Показало се да је 27,3 одсто аутистичних учесника рекло да „понекад", „често" или „веома често" жели да буде супротан пол, у поређењу са 9,5 одсто неуротипичних појединаца у студији.

„Вредност ове мале студије је да она потврђује оно што је већ пронађено у извештајима са Запада, превасходно из Велике Британије, Холандије, Аустралије, САД-а и Канаде", каже доктор Лаи.

Једна америчка студија из 2019. године, спроведена на 48.762 детета, показала је да су аутистична деца четири пута склонија да добију дијагнозу родне дисфорије него она која нису.

Докторка Лаи каже да је важно истаћи да већина тренутно доступних студија анкетира људе са родном дисфоријом и стога „можда није репрезентативна за оно што се дешава у општем смислу за људе који су транс или имају родни диверзитет, али немају дисфорију."

„Слушајте нас"

Доктор Странг каже да његов рад усредсређен на искуство аутистичне транс деце има један јасан циљ.

„Моје истраживање се не бави пребројавањем колико људи има овај пресек.

Моје интересовање је због тога што се многи људи јављају за помоћ, и они имају одређене потребе, а ја желим боље да схватим како могу да им помогнем."

Доктор Лаи се слаже:

„Толико је лако да се ми трудимо да поставимо питање зашто се то дешава.

Али у многим случајевима зашто није најважније - важније питање је шта можемо да урадимо да разумемо и побољшамо здравствено стање људи који су аутистични и/или имају родни диверзитет."

Мрежа за самозаступање аутистичних (АСАН) поздравља ову врсту истраживања, док год се не користи за стварање „негативне патолошке везе између те две ствари", каже менаџер односа са заједницом Нур Первез.

Он истиче да иако је истраживање ново, људи нису.

„Суштински гледано, у корену проблема, аутистични људи и транс људи су људи са пуном и потпуном аутономијом и ниједан идентитет не негира овај други", каже он.

„Увек се јавља та нека врста оклевања или забринутости да смо ми некако нови или да нисмо увек били део заједнице. Рекао бих да је то потпуно погрешно."

„Само због тога што се језик шири, што се база знања шири, то не значи да је ово нешто ново."

Што се Данијела тиче, до напретка у заједници ће доћи тек кад се буду саслушали прави људи.

„Немам све одговоре, али ако друштво буде почело да нас слуша, и да учи о нашим животним искуствима, моћи ће боље да нас разуме и да промени све што је погрешно у вези с овим друштвом."

Уредник: Марк Шеј

Погледајте видео о првом трансјутјуберу у Србији

Lyric spoke about their experience on the BBC's 1800 Seconds on Autism podcast when they went by the name Christa.