Злочини и насиље: Гери Ален - британски убица жена који се замало извукао некажњено

„Опасан и насилан човек", Гери Ален је суд напустио као слободан човек пре 20 година, кад су га поротници ослободили оптужбе за убиство.

Али полиција, новинари и жртве које су преживеле његов гнев никад нису сумњали у његову кривицу.

Било је потребно две деценије истрага, да се промени закон и сведочанство жене која се борила за живот кад су се њих двоје нашли лицем у лице да би се коначно заточио убица који се замало извукао некажњено.

Била је то типична радна ноћ за 24-годишњу Мелани (није јој право име) у априлу 2000. године.

Управо јој је пришао човек „који су мувао туда, желећи да ме ангажује", неколико метара од узавреле гужве Јунион Стрита у области Стоунхаус Стрит у Плимуту - у то време озлоглашене због активности улице црвених фењера.

Муштерија је имала дуги плави капут, фармерке, беле патике и дугу, зализану косу са „мало чекиња" на лицу.

Договорили су се око цене и прешли у мирнији део улице, држећи се за руке док су пролазили поред полицијског комбија да би изгледали као пар.

Кад је Мелани тражила да буде плаћена унапред, човеков став се нагло „променио" и он ју је шчепао за врат.

„Почео је да ме обасипа грозним увредама… био је то чист бес.

„Очигледно је желео озбиљно да ме повреди, а ја чак ни не знам зашто", каже она.

„Шчепао ме је у крагну и одвукао позади, а ја сам пала на земљу.

„Потом ме је само ударао песницом у потиљак.

„Покушао је да ми нагура читаву песницу у уста, па сам га угризла.

„Наставио је да ме удара, а ја сам само вриштала - 'У помоћ! Помозите ми!' - вриштала сам и вриштала."

Бука је привукла пажњу оближњег полицајца.

Преплашен, нападач је кренуо да трчи и оборио полицајца на земљу пре него што је ухваћен.

Да није било човека у плавом, Мелани, која сада има 45 година, мисли да данас не би била жива.

„Не знам одакле ми снага те вечери, али борила сам се за живот.

„Знала сам да ћу, ако не успем да побегнем, бити убијена", каже она.

Меланин нападач оптужен је и осуђен на пет година затвора за напад на њу и још једну сексуалну радницу.

Оног дана кад је сведочила на Плимутском краљевском суду, Мелани је била шокирана кад је од полицијског контакта сазнала за мрачну тајну - оптужницу за убиство после које је изашао као слободан човек.

Његово име било је Гери Ален.

Мелани није била његова прва жртва, а, нажалост, неће бити ни последња.

Скоро три године раније, ујутро 26. октобра 1997. године, ученица Џенифер Харви изашла је у шетњу са пријатељицама уз речну обалу у Норт Ферибију, у Источном Јоркширу.

Управо су вратиле филм у локалну видеотеку пошто су претходне ноћи све преспавале код ње.

Њихова шетња по пошљунчаној стази била је заустављена кад су спазиле тело, голо од струка нагоре и лица зароњеног у блато десетак метара од обале.

Припадало је 29-годишњој Саманти Клас, мајци троје мале деце.

У исказу полицији, Џенифер је рекла да је могла да јој види плаву косу, као и модрице и ране по читавом телу.

Повреде Саманте Клас показале су да је била изгажена, дављена конопцем и прегажена колима, пре него што јој је тело одвучено до воде.

Ово мрачно откриће покренуће истрагу Хамберсајдске полиције која ће трајати, уз повремене прекиде, наредне готово две деценије.

Бивши детектив Кен Бејтс, који је водио прву истрагу убиства Саманте Клас, присећа се извлачења њеног тела и делова њене одеће разбацаних међу стењем.

Он се сећа како је био шокиран њеним „апсолутно језивим повредама".

Уследили су апели у медијима и награда у висини од 5.000 фунти за било какве информације.

После девет месеци, Гери Ален је ухапшен због вожње у пијаном стању у раним сатима 6. јула 1998. године.

Рутинска анализа ДНК поклопила се са траговима сперме пронађеним у телу Саманте Клас.

Веза је била довољна да полиција покрене операцију присмотре која се завршила Аленовим хапшењем за убиство Класове.

Како се ближило прво суђење у фебруару 2000. године, Бејтс и његов тим сматрали су да имају довољно доказа против Алена и били су „веома самоуверени" да ће га поротници прогласити кривим.

„Преврнули смо сваки камен", како је Бејтс рекао, и нису сумњали да имају правог човека.

Са оптуженичке клупе на Шефилдском краљевском суду, Ален је испричао да се одвезао у улицу црвених фењера у Халу 25. октобра 1997, где је платио Саманти Клас 30 фунти за секс.

Рекао је да се она „наљутила" када је пукао кондом, па су се њих двоје посвађали и, последњи пут кад ју је видео, живу, она се удаљавала од његових кола.

Тужиоци су га питали зашто је свега неколико дана касније продао кола у старо гвожђе.

Поротницима је такође речено да је опрао сву одећу у раним сатима јутра после убиства.

Они су га већинском одлуком на крају ослободили кривице.

„Био сам страшно разочаран", каже Бејтс, „лично сам био шокиран.

„Знам да је читав истражни тим то био.

„Чак су и лица његове одбране била шокирана."

Бејтс је отишао у пензију неколико месеци касније.

Случај ће остати последњи у његовој каријери и за њим „дубоко жали".

„Био сам разочаран, не само што нисам успео да обезбедим правду за Саманту, већ и зато што нисам обезбедио правду и некакву утеху правде, неку врсту задовољења, за њену породицу", каже он.

„Али главни разлог зашто сам био разочаран био је зато што сам знао да ће Гери Ален поновити злочин."

„Он је опасан и насилан човек, и неће се зауставити."

После ослобађања, Ален ће доказати да је детектив био у праву.

Оног дана кад је изашао са суда као слободан човек, Ален је добио нешто мало новца и био је одвежен до шефилдске железничке станице.

Речено му је да „оде из Јоркшира што је даље могуће", присећа се бивша репортерка црне хронике у Хал дејли мејлу Лиса Велтон.

Велтон, која је тада радила под именом Лиса Бери, извештавала је за новине о првом суђењу.

Она је стајала иза ексклузивне приче, објављене дан после његовог ослобођања, засноване на процурелом извештају социјалне службе о Аленовом историјату насиља.

У чланку је откривено да је Ален са осам година упућен на дечјег психолога због агресивног понашања према млађој браћи и сестрама.

Са 14 година је напао мајку челичном шипком док се ова опорављала од операције.

У другом насртају који је садржао језива обележја његових каснијих напада, шчепао је једну ученицу за врат и ударао је песницом по глави.

„Ови конкретни докази никад се нису појавили на суду, нису смели", каже Велтон.

„Али јесмо објавили причу да се Гери Ален извукао, да је био особа одговорна за то и да је имао историјат насиља над женама."

Шест месеци пошто је ослобођен, Ален се преселио у Плимут где је напао Мелани и још једну жену.

Обе су доживеле сличне обрасце насиља, са Аленом који им је стезао вратове и ударао их песницом по глави.

Убрзо пошто је Ален поновио злочин, Велтон је добила позив од полицијског контакта који ју је обавестио о нападима.

„Мислим да је завладало опште осећање шока, али и осећање да је то могло да буде спречено", каже она.

„Имали смо правог човека, а он се извукао."

Напади у Плимуту унели су страх међу раднице у секс индустрији и, након што је овај одслужио затворску казну, упозорења на Алена постављана су на сајтове које користе пословна пратња и сексуалне раднице.

Мелани каже да су жене са којима је радила биле „престрављене" пошто се проширила вест о Аленовом ослобађању од оптужбе за убиство.

За Мелани, последице њеног стравичног искуства биле су погоршане свешћу о томе да је и сама вероватно замало избегла да буде убијена.

У року од 12 месеци, напустила је овај посао јер се више није осећала безбедном.

Њена зависност од дроге отела се контроли и окренула се крађи по продавницама.

Мелани је патила од ноћних мора и флешбекова и, гдегод да је ишла, виђала би Аленово лице „све време, како ме прати, спрема се да ме убије".

Једном приликом, морала је да позове полицију кад је једног човека помешала са својим нападачем.

Ален је, у међувремену, одслужио скоро 10 година затвора, уз додатно служење за разне прекршаје, као што је скидање електронске наногице и бекство 2004. године пошто је пуштен на условну слободу.

Преселио се у Гримсби 2010. године, а Хамберсајдска полиција покренула је једногодишњу тајну истрагу под називом Операцији Мисти како би сакупили више доказа о убиству Саманте Клас.

Закони о двоструком ризику у Великој Британији укинути су 2003. године, што значи да је Аленово ослобађање сада могло да се поништи и да се покрене поновно суђење уколико се пронађу нови довољно убедљиви докази.

Група од седморице полицајаца на тајном задатку, који су се представили као сумњиви припадници криминалног подземља, спријатељили су се са Аленом, користећи се параванима и техникама као што су намештање илегалних испорука и спаљивање крваве одеће како би стекли његово поверење.

И то се исплатило, јер је међу 400 сати тајних снимака дошло до преокрета који је тим и желео: признање убиства Саманте Клас.

Током разговора, који је у фебруару 2011. снимио полицајац на тајном задатку по имену Ијан, Ален отворено признаје да је задавио сексуалну радницу коју је потом „бацио у Хамбер".

„То је просто какав сам био тада", необавезно је додао.

Али снимљено признање само по себи није се сматрало „убедљивим доказом" довољним да убеди Апелациони суди да преиначи оригиналну пресуду и допусти поновно суђење, каже директор јавног тужилаштва Макс Хил.

„У многим раним случајевима, напредак у научним доказима био је главно обележје у случајевима двоструког ризика.

„Ово није био један од тих случајева", каже он.

„И тако, чак и уз признања добијена на тајном задатку, било је неопходно набавити још доказа да би се задовољили тестови нових и убедљивих доказа."

Трагично, доказ неопходан да се обезбеди поновно суђење стигао је тек осам година касније, кад је тело Алене Грлакове пронађено у потоку у Родерхему у априлу 2019. године, скоро четири месеца пошто је нестала.

Мајка четворо деце из Словачке преселила се у Велику Британију са мужем 2008. године.

Њена деца имала су у време њене смрти између 12 и 19 година.

Након што је почела да живи одвојено од породице, развила је наркоманску зависност и постала сексуална радница.

Три године касније, срела је Алена у области Паркгејт у Родерхему, где се преселила 2012. године после нових боравака у затвору због кршења Налога о спречавању сексуалних прекршаја (ЦОПО).

Они су се спријатељили и она је редовно посећивала његов дом у Бредбери Клоусу.

Месец дана пошто је њен муж пријавио нестанак Грлакове, Ален се поново нашао у притвору због нових кршења наредби.

После његовог хапшења 26. јануара 2018. године, полиција Јужног Јоркшира пронашла је велики број уређаја током претреса његовог стана, међу којима и мобилни телефон у ком је пронађен низ слика жена пронађених мртвих на сличан начин као Грлакова.

Полицајци су пронашли и аудио снимке које је направио током разговара са 38-годишњакињом, на којима он може да се чује како виче: „Губи се иначе ћу да те угасим".

Аленове комшије Линда и Тони Лич дозволили су полицији да уђе у ЦЦТВ снимке направљене са њиховог поседа на којима се види да је Грлакова улазила у убицин дом и излазила из њега.

Личеви нису могли да се сете да су је видели, али су се сећали Алена као човека „ког су ретко виђали и који се држао по страни".

Неколико дана пошто их је полиција посетила да прегледа њихове ЦЦТВ снимке, Лич каже да се запушио одвод у њиховој и неким суседним кућама.

Кад су га очистили, испоставило се да је узрок била лопта величине фудбалске направљена од влажних марамица.

Полиција је рекла брачном пару да је она потекла из Аленовог стана „где је он брисао, опсесивно све брисао", каже Лич.

Наоружани са довољно доказа да га оптуже за убиство Грлакове, тужиоци су такође тражили да се поништи првобитно ослобађање Алена од оптужбе за убиство Саманте Клас.

Добили су дозволу за поновно суђење.

На пола пута током седмонедељног суђења, Мелани је имала неочекивану посету од полиције Хамберсајда.

Када је отворила врата полицајцима, саопштена јој је нова шокантна вест.

Овај пут та шокантна вест била је да се њеном нападачу суди за два убиства.

„Нисам могла да верујем. Само сам се срушила. Бризнула сам у плач. Била сам у шоку.

„И даље је осећај необичан, као да сам у сну. И даље ми не делује реално", каже она.

Након што је расправила то са својим партнером, Мелани је одлучила да ће поћи на седмочасовни пут из Плимута у Шефилд како би сведочила на суђењу.

Кад је села на клупу за сведоке, „све јој се вратило", каже она, и поново јој је све тешко пало.

Сећа се да је била „страшно нервозна" док се спремала да сведочи.

Присетила се „грозног" искуства сведочења од пре 20 година, док се суочавала са „самозадовољним" Аленом који је деловао сигурно да ће поново изаћи из суднице слободан.

Током последњег суђења у Шефилдском краљевском суду, Ален је задржао тај арогантни став, нападно затраживши од тужиоца током унакрсног испитивања да „прекине са коментарима и само му већ постави питање".

У другој рунди испитивања одбацио је упите о интернет претрагама из протеклих година као „смешне", а током трећег испитивања поручио адвокатима: „Ваш је сведок па га ви и доведите."

Упорно је тврдио да су оптужбе за убиство и поновно суђење део 20-годишње завере да му „сместе", укључујући лажљиве надзорнике за условну слободу и друге агенте.

Срећом, каже Мелани, била је поштеђена његовог разметања кад је он одбио да уђе у судницу током њеног сведочења, али ју је искуство ипак „значајно узнемирило".

„Мислим да је то више било из страха да ћу га видети", каже она.

„Морала сам да скупим снагу да бих се суочила са њим."

Упркос „лошим успоменама и флешбековима", Мелани каже да је њена одлука да сведочи други пут била подстакнута потребом да се ова прича једном оконча и надом да се убица смести иза решетака једном за свагда како би се заштитите друге жене.

Она верује да је Ален напао више њих које не желе то да пријаве из страха да ће бити откривено да раде у секс индустрији.

„Само сам помислила: 'Како је ли је само успео да се извуче некажњено?' Не разумем", каже она.

„Да је завршио у затвору онај први пут, ја не бих била нападнута и она друга жена не би била мртва."

„Желела сам то да урадим зато што ако тамо напољу има још неког ког је он напао, оне морају да се јаве, зато што он не сме више да изађе на слободу.

„Оне морају да спасу друге жене."

После 20 година и два суђења, мисија да се убица изведе пред лице правде коначно је завршена.

И иако сада полицијски тим истражитеља може да одахне, случај остаје отворен јер детективи следе потенцијалне трагове нових жртава, са полицијом Јужног Јоркшира која каже да је њихова истрага Герија Алена далеко од окончане.

Главни инспектор Марк Отон, који је водио полицијску истрагу убиства Грлакове, каже да су полицајци утврдили тачно Аленово кретање и све његове бивше адресе.

Сарађивали су са одељењем за анализу Националне агенције за борбу против злочина, користећи њен архив свих нерешених убистава и тешких сексуалних напада.

„Писаћемо великом броју полицијских служби и замолити их да потраже ту врсту злочина у тим областима, да би видели је ли Гери Ален могао да буде одговоран за злочине почињене у њиховој конкретној области", каже он.

Иако јој могућност да ће Ален остатак живота провести иза решетака пада као „олакшање", Мелани каже да она тек треба да се ослободи бола који јој је нанео пре више од две деценије.

„Али ја сада водим потпуно други живот. Имам девојчицу од 11 година. Не узимам дроге скоро 13 година", каже она.

Упркос томе што је успела да доведе свој „хаотични" живот у ред, наставља да се ослања на лекове у борби против несанице и депресије, и редовно одлази на терапије.

„Патила сам се с тим све ово време, а сада ћу морати још више да пролазим кроз све то.

„Као да ме је вратило уназад."

„Покушала сам да пођем даље, чак и 20 година касније, а сада као да се све то вратило.

„Изгледа ми као да морам да крећем испочетка да бих га избацила из главе."

„Ово ме никад неће напустити све док не умрем. Никад."

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]