Филм, бизнис и маркетинг: Како би рекламирање производа ускоро могло да буде убацивано у филмске класике

Пласирање производа је крупан бизнис за филмове и ТВ серије подједнако, а артикли сада могу бити додавани дигитално у филмове и серије, и нове и старе.

Љубитељи ратних филмови врло добро знају ту сцену - глумац Стив Меквин бесно турира мотоцикл док га јуре немачки војници.

Спремивши се да мотором прескочи бодљикаву жицу граничне ограде и стигне на безбедну територију у Швајцарској, он застаје да среди мисли крај амбара.

На зиду грађевине налази се велики плакат који рекламира популарно пиво.

Не сећате се ове рекламе?

Е, па можда није била тамо кад сте последњи пут гледали Велико бекство (The Great Escape), али би могла да буде кад га будете гледали следећи пут.

Пласирање производа у филмовима старо је скоро колико и филмска индустрија.

Сматра се да је први пример овог феномена била комедија Бастера Китона Гаража(The Garage), у којој су се појављивали логои нафтних и компанија за моторно уље.

Премотајмо мало филм унапред, до 2019. године, и укупна глобална индустрија пласирања производа у свим филмовима, ТВ серијама и музичким спотовима каже се да је те године вредела 20,6 милијарди долара, према извештају фирме за анализу података PQ Media.

Изузетно је уносно обезбедити да главни глумац серије носи одређену марку одеће, или пије одређену врсту кафе, или вози одређену врсту кола.

Али док је раније производ заправо морао да буде физички присутан кад су се те сцене снимале, рекламна индустрија сада се окреће технологији која може беспрекорно да убаци компјутерски маркетиншки слоган.

И тако сада артикли могу дигитално да се убаце у скоро сваки филм или ТВ серију.

На пример, оглашивачи могу да ставе нове етикете на флаше шампањца у „Риковом кафеу" у Казабланци, додају другачију позадину са неонским рекламама у Играј своју игру (Ocean's 11) или да наместе да Чарли Чаплин рекламира газирано пиће.

А онда, неколико недеља, месеци или година касније, додати производи могу лако да се замене неким новим брендовима.

Једна од фирми која је развила способност да ово ради је британска рекламна компанија Миријад.

Њену технологију сада користи кинески сајт за видео стриминг, а творци хит америчке ТВ серије Модерна породица такође су је испробали.

Генерални директор Миријада Стивен Беринџер очекује да ће такво дигитално пласирање производа постати уобичајено.

Његова фирма је осмислила овај процес након што је претходно правила специјалне ефекте за филмове.

„Кренули смо рад на филму", каже он.

„Наш главни научник Филип Меклафлин, са својим тимом, осмислио је технологију која је освојила Оскара за филм Црни лабуд (Black Swan)."

„Технологија може да 'очита' слику, научи њену дубину, покрет, текстуру, било шта.

„И тако можете да уводите нове слике у њу а да људско око практично не схвати да је то учињено накнадно, после завршеног снимања."

До овог технолошког напретка дошло је у време кад је пласирање производа постало све важније за оглашиваче, са скоком од 15 одсто у глобалној вредности 2019. године, према извештају PQ Media.

На крају крајева, већина нас све више стримује филмове и ТВ серије преко сервиса као што су Нетфликс и Амазон Прајм, а који немају паузе за рекламе.

Али ово софистицирано технолошко пласирање производа није ограничено само на филмове и ТВ серије.

Музичка индустрија, погођена ковидом-19 због кога су турнеје постале немогуће, још се опорављајући од губитака од продаје ЦД-ова, жељна је да се укључи у ову причу.

Џејмс Сендом је генерални директор британског Ред Лајт Менаџмента, који заступа музичаре и бендове као што су Кајзер чифс (Kaiser Chiefs) и Франц Фердинанд (Franz Ferdinand).

Он сматра да ће многи музичари једва дочекати прилику да додају дигитално пласирање производа у своје музичке спотове, и нове и старе.

„Могућност да се отвори нови извор прихода је редак, а способност да ретроактивно искористите свој садржај и од њега направите нови постаје узбудљива", каже он.

И тако старе музичке групе могу да зараде нови новац од спотова који су можда деценијама стари.

А актуелни музичари који поносно носају најновије патике, телефоне или торбе, могу да их замене годину дана касније за најновији дизајн, а да не морају заправо да их обуку или поново да снимају спот.

Колумбијски певач Ђовани Ајала један је од првих музичара који је користио Миријадову технологију, а која му је омогућила да потпише уговор са мексичком пиваром Текате, да би се њене флаше и лого појавили у његовим музичким спотовима.

Беринџер каже да ће следећи велики корак бити могућност да се дигитално додају натписи са производима на спортским утакмицама које иду уживо или преносима концерата „у реалном времену, са милисекундама закашњења".

„Постоји огромна потражња за тим", каже он.

„И зато би пенал или одлука ВАР-а у фудбалу могли да имају нову рекламу која се појављује иза судије."

Рој Тејлор, главни руководилац калифорнијске компаније Риф, каже да његова фирма води убацивање производа један корак даље.

Она је развила технологију у којој је пласирање производа усмерено на појединце и мења се у складу са тим ко гледа садржај.

Дакле, ако волите вино, онда би јунак филма могао да пије конкретну флашу коју бисте и ви пожелели да испробате.

Или ако сте трезвењак, онда би звезда могла да пијуцка брендирану воду.

Риф може да уради ово ако гледате филм на лаптопу, паметном телефону или паметном телевизору, тако што прати шта сте претходно купили или тражили онлајн.

То функционише на исти начин на који онлајн рекламе искачу на сајтовима на основу ваших претходних куповина или историјата ваших прегледа.

„Ова технологија је атрактиван мост између потражње за квалитетним садржајем лишеним нападних реклама и алтернативних извора прихода за ауторе садржаја", каже Тејлор.

Клеопатра Велутсу, професорка менаџмента брендова у пословној школи Адам Смит на Универзитету у Глазгову, каже да ова технолошка достигнућа настају кад рекламне фирме за филмове и ТВ серије покушају да сустигну колегаме са интернета.

„Оне су изгубиле много прихода и сада покушавају да пронађу креативне начине да их сустигну", каже она.

Међутим, повезивање вашег производа са неким конкретним филмом, ТВ серијом или музичарем долази са одређеним ризиком, каже Тамсин Мекларен, предавачица маркетинга на Школи за менаџмент на Универзитету у Бату.

„Ствари могу да пођу по злу ако дође до некаквог скандала или негативне реакције на ПР кампању", каже она.

А филмска критичарка Ен Билсон упозорава да дигитално пласирање производа поставља и правна и питања уметничког интегритета.

„Волела бих да сазнам нешто више о правном углу дигиталне обраде дела заштићених ауторским правима или да ли оглашивачи морају да купе филм пре него што крену да прчкају по њему", каже она.

„То такође доводи у питање улогу сценског дизајнера, који је унео много труда у изглед нечега, да би неки насумични оглашивач накнадно наишао и све то упропастио променама или додацима који би могли да буду анахрони или да се не уклапају у друге пажљиво одабране дизајнерске изборе."

И да се вратимо на Стива Меквина, такозваног „краља кула".

Иако се његов лик и даље користи за рекламирање свега, од сатова до аутомобила, одеће и вискија, убацивање пласирања производа у његове филмове за неке би можда било превише.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]