Климатске промене: Дивљина Аљаске отворена за истраживање нафте

Трампова администрација наставља са првим давањем у закуп нафте у Националном резервату за дивље животиње на Арктику.

Огромна дивљина Аљаске дом је за многе значајне врсте, међу којима су поларни медведи, ирваси и вукови.

Али, после деценија спора, права на бушење нафте на око пет одсто уточишта настављају да важе.

Противници су критиковали ужурбану природу продаје, која долази само неколико дана пре истека мандата председника Трампа.

Површине око 19.000 хектара (78.000 квадратних километара), арктички Национални резерват за дивље животиње често се описује као последња велика америчка дивљина.

Критично је важно место за многе врсте, међу којима су поларни медведи.

У зимским месецима трудне медведице граде јаме у којима ће се породити.

Како су температуре расле, а морски лед постајао све тањи, медведи су почели да граде јаме на копну.

Приморска равница у резервату сада има највећу концентрацију ових јама у држави.

Резерват је и дом за једно од највећих стада ирваса на свету, које броји око 200.000 животиња.

На пролеће се стадо сели у обално равничарско подручје резервата, јер је то њихово омиљено место за рађање.

Иста обална равница сада је предмет првог закупа нафте у уточишту.

Подстицај за истраживање парка био је вишедеценијска борба између нафтних компанија које подржава државна влада и еколошких активиста и староседелаца.

Многи политички представници Аљаске верују да би бушење уточишта могло довести до још једног великог налазишта нафте, попут оног у заливу Прудо, западно од Националног резервата.

Залив Прудо је највеће нафтно поље у Северној Америци и присталице верују да Национални резерват дели исту геологију и потенцијалне резерве сирове нафте.

Приходи од нафте пресудни су за Аљаску, јер сваки становник сваке године од државног сталног фонда добије чек на око 1.600 долара.

Закон о смањењу пореза Трампове администрације из 2017. године, садржао је одредбу о отварању обалне равнице резервата за бушење. Сматрало се да је то начин компензације трошкова смањења пореза.

Амерички Биро за управљање земљиштем сада продаје права на бушење 22 парцеле земљишта са површином од око милион хектара. Ови закупи нафте и гаса трају 10 година.

Покушај заустављања продаје пред судовима у последњем тренутку није успео, али противници кажу да то неће бити крај њихових напора да заштите уточиште од бушења.

„Трампова администрација напредује без спровођења пажљивих, законски потребних анализа утицаја таквих активности на животну средину или на људе из племена Гвичи који се миленијумима ослањају на ову земљу", рекла је Кристен Монсел, адвокатица Центра за биолошку разноликост, организације која је тражила забрану продаје.

„Због тога смо их извели на суд. Не можемо да дозволимо да Трамп овај невероватни пејзаж претвори у нафтно поље."

Извештаји показују да је интересовање за закуп било мало.

Иако се према проценама испод резервата налази око 11 милијарди барела нафте, нису изграђени путеви, ни друга инфраструктура, што га чини веома скупим местом за бушење нафте.

Неколико великих америчких банака саопштило је да неће финансирати истраживање нафте и гаса у том подручју.

У причу улази и промена у Белој кући. Бајденов тим номиновао је Деб Халанд за секретарку унутрашњих послова, а она се снажно противи бушењу у резервату.

Будући да ће климатске промене бити централна тема Бајденове администрације, вероватно ће напори за вађење нових фосилних горива на Аљасци бити подвргнути преиспитивању и одлагању.

Ово би на крају могло ограничити интерес и могућност за истраживање нафте у уточишту.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]