Деца, Азербејџан и вршњачко насиље: Како је самоубиство девојчице потресло државу

У априлу 2019. године, Азербејџан је потресло самоубиство четрнаестогодишње Елине Гаџијеве, жртве вршњачког насиља.

Смрт девојчице узнемирила је јавност због тога што је руководство школе испитивало још увек живу Елину, хитну помоћ су позвали тек након два сата, а родитеље нису пустили у болницу код ћерке више од једног дана.

Њена прича привукла је пажњу на проблеме о којима није било уобичајено да се говори у Азербејџану.

Камера за видео надзор - школски ходник

Четврти април, око девет ујутру, одмор. Дуж прозора ходником полако иде девојчица. Зауставља се и гледа на улицу. Нико не обраћа пажњу на њу. Прекасно је приметио ученик млађег разреда и кроз неколико минута налазе је једва живу на плочнику испред школе.

Елина Гаџијева је била нова, према речима другарице из одељења нико се није дружио са њом. Једина њена другарица из другог одељења Наргиз (име је промењено) прича да су Елину често тукли други ученици, укључујући и оне из старијих разреда.

„Кад је плакала у тоалету, друге девојчице су је исмевале, сећа се Наргиз. Видела сам како су је тукли ученици из једанаестог разреда, видела сам како су је понижавали и гурали. На пример, када би ишла по ходнику, десеторо њих би јој пришло и пљунуло или отело наочаре.

Елинина Мајка, Севиљ Гусејнова, прича да се жалила директорки на малтретирање ћерке али она није предузимала никакве мере, тврдећи да се по целој школи налазе камере и да је све под контролом.

„Када сам тражила (након Елинине смрти) да ми покажу претходне снимке, речено ми је да су избрисани", рекла је Севиљ.

Наргиз прича да је такође ишла код директорке да проба да заштити Елину. Након тога њену мајку је назвала разредна.

„Рекла је: Нека ваша ћерка не долази и не штити је. Иначе ће имати исте проблеме са другим ученицима као и Елина", сећа се Наргиз. Након самоубиства Елине разредна је суспендована са радног места. На телефон се јавио мушкарац и рекао да она не даје интервјуе.

Смрт Елине Гаџијеве узбуркала је Азербејџан. Под хештеговима #ElinaÜçünSusma („Не ћути због Елине") и #BullinqəSon („Крај булингу") може се наћи пуно постова подршке девојчици и личне приче о вршњачком насиљу.

Људи пишу о искуствима малтретирања и о томе како њихова деца трпе вршњачко насиље, зато што је „нова", „дебела", „добра". Једна мајка се сећа, да су јој на питање зашто исмевају њену ћерку, у школи одговорили да зато што је „тиха" и „културна".

У заштиту жртава вршњачког насиља иступили су како политичари и јавне личности, тако и звезде шоу-бизниса. Победница Евровизије Нигјар Џамал позвала је председника да „оштро казни све кривце".

„Спасите нашу децу", рекла је у свом обраћању.

У Азербејџану се не води статистика о самоубиствима тинејџера, не води је ни Државни комитет за статистику, ни Државни комитет за заштиту породице, жена и деце, ни МУП и тужилаштво, ни друштвене организације. Тим пре је немогуће оценити колико деце у школама трпи вршњачко насиље.

Бивши директор неколико школа и аутор образовних пројеката Руфат Алијев прича како се сусретао са матретирањем и као ученик, и као учитељ и као директор. Према његовим речима ови проблеми се обично игноришу, а када их више не можемо игнорисати, радници не знају шта да раде.

„Наставник није заинтересован да учи дете, у противном ће остати гладан, јер рачуна на приватне часове, и тим пре га не занима емотивно стање детета", прича Алијев.

Разредни старешина, према његовим речима, по правилу зна за вршњачко насиље.

„У том случају наставник се често понаша непрофесионално: или вређа или кажњава, прича Алијев. Мора да уме да саслуша, види, да представи друге моделе понашања, а за то је потребно да се директори и наставници посебно обучавају".

Не ради ни систем школских психолога: како прича психолог Азад Исазаде, на 300-400 деце дође један до два стручњака. У таквим ситуацијама они морају да раде заједно са наставницима и родитељима, ипак то се не дешава.

„Морају да раде као тим, а у данашње време свако покушава да пребаци одговорност на другога", говори Исазаде.

Његове речи потврдила је и бивши школски психолог Елмира, која је замолила да се њено право име не спомиње.

„Није било поверења, родитељи не верују школи, школа не верује родитељима, једни у другима виде можда не потенцијалне непријатеље али виде опасност. Понашали су се као представници две зараћене војске, а дете се, као резултат тога, нађе у ситуацији међусобног лагања и лицемерја".

После Елининог самоубиства медији су почели да пишу и о другим случајевима насиља над децом у школи. Према речима активисткиње Гјуљнари Мехтијевој, смрт девојчице је коначно натерала друштво да почне да прича о вршњачком насиљу.

„До случаја са Елином то никада није била актуелна тема, нико није помишљао да покрене аларм и нико то није повезивао директно са школом", прича она.

На социјалним мрежама раширила се прича Лејле Уџал која је кратко време радила као професорка хемије у приградској школи интернатског типа. Према њеним речима, за само две недеље она је тамо видела како запослени у школи бију и понижавају децу, лоше их хране и занемарују основну хихијену.

О томе је писала још у 2017. години, иако је сада њен нови пост на Фејсбуку поделило 2,2 хиљаде пратилаца, на њу су скренуле пажњу само локалне новине. Пре две године Уџал је написала жалбу министарству образовања, а ББС-ју је саопштено да се њена жалба још увек разматра.

Видео снимљен мобилним телефоном - кабинет директора

Елина лежи на каучу, једва покривена шареним ћебетом. Женски глас иза камере је пита: „Ти си похађала 162. школу. Каква је тамо била ситуација, какав директор, какво одељење?" „Директор ми ништа лоше није урадио, али деца су тамо ..." са великим напором одговарала је Елина. Видео траје свега неколико секунди.

Касније се испоставило да је девојчицу испитивала и снимала председница обласне комисије за рад са малолетним лицима Халида Бајрамова.

На питање независног портала Meydan TV испричала је, да је дошла у школу у 11 сати ујутру, сат времена након што ју је позвао директор, и два сата након тога што се десило са Елином.

По речима Бајрамове, управо је она позвала хитну помоћ када је видела повређену девојчицу и када је сазнала да то још није урађено.

Видео је, како тврди службеница, она снимила како би обезбедила „максималну транспарентност онога што се догодило". ББЦ није успео да се чује са Халидом Бајрамовом.

Министарство образовања је 8.априла суспендовало директора школе Севинџ Абасову, њеног заменика и школског психолога. Након недељу дана сместили су је у кућни притвор, оптужена је на основу чланова о напуштању у опасности и занемаривању што је довело до смрти.

„Ако се у твојој школи догоди тако нешто са дететом и ти не зовеш одмах хитну помоћ, већ човека који може да те заштити, ти си дебелокожац, прича бивши директор Руфат Алијев.

Извршну власт (администрацију - појашњава ББЦ) позваће како би заштитили директора, а како би заштитили дете позваће хитну помоћ и родитеље.

Према његовом мишљењу разлог за то је што директори често доживљавају школу као лично „утврђење", и то је системски проблем.

Школски ресурси у Азербејџану, сматра Алијев, усмерени су на то да покажу детету да је школа туђа територија која има своја правила. „То је искривљена перцепција онога чему треба да служи школа, директор, учитељ, а они треба да користе детету".

Видео запис са Фејсбука - болница

„Нема ничег у апарату, он само тако ради! Видите, нема лекова!", виче и плаче отац покрај Елининог тела у болници. Јутро је 6. априла. Тело девојчице је прикључено на апарате, родитељи траже лекара, како би искључио апарате са мртвог детета и рекао им од чега је преминула њихова ћерка. Али лекар не долази.

Оно што се дешава емитује уживо преко Фејсбука блогерка и активисткиња Гјуљтен Рамазанова, цео видео траје више од сат времена. Гјуљтен иде са Елининим мајком по спратовима покушавајући да сазна ко је био девојчицин лекар. На снимку се чује како два лекара именују један другог.

Гјуљтен је администраторка групе на Фејсбуку „Линија живота" која сакупља новац за медицинску помоћ људима који нису имућни.

Дошла је у болницу када су јој испричали да је девојчица која је покушала самоубиство у критичном стању. Тамо се нашла са родитељима, када је приметила неправилности, широм отворена врата реанимације, као у обичној болничкој соби, двосмислене и противречне изјаве лекара, почела је да снима.

Родитељи су Елину видели први пут после покушаја самоубиства када је већ била мртва. По речима мајке Севиљ Гусејнове, два дана је нису пуштали код девојчице, тврдећи да је све са њом у реду.

Ујутру 6. априла позвали су је из болнице и рекли јој да је Елина у критичном стању. Пошто су дошли, родитељи и Гјуљтен су схватили да је она мртва већ неколико сати.

„Нисам веровала шта се све дешава. Чак и када сам је видела мртву, мислила сам да је жива, да је још у коми", прича Севиљ.

„Када сам дошла, већ се осећао непријатан мирис од тела, сећа се активисткиња. Изгледа да је она одавно преминула али је била прикључена на апарате, а поред ње се налазио шприц у коме је био лек".

Жена чије је дете лежало у тој истој болници причала је за ББЦ да је видела „медицинске сестре како су мртво дете превозиле из собе у собу".

Из прес служби Министарства здравља одбили су да коментаришу догађаје из болнице, позивајући се на то да истрага још увек траје. Да ли су лекари умешани у овај случај још увек није познато, у тужилаштву ББЦ-ју нису могли да дају ову информацију.

Видео са мобилног телефона - улица

Младић са наочарима и плетеном капом са розе пуфном и ранцем на леђима, бурно гестикулира и вређа тинејџерку, затим је граби за руку.

„Бестиднице, издајице, срам те било, говори он. Извини се пред мојим кандидатом, пред Мехрибан Алијевом".

Девојка плаче и тражи да он скине руку са ње. Поред мирно пролази полицајац. На крају се за девојку заузима старији пролазник.

Видео је снимила четрнаестогодишња Сјанаја Јагмур. Четири дана пре тога, 13.априла, она је била једна од десетак младих људи који су дошли да ставе цвеће код капије школе у коју је ишла Елина.

Тад је наишла полиција и људи у цивилу и наредили им да се разиђу. Према речима једне од учесница акције, полицајци су покушали да сазнају „ко је вођа од вас".

Мајка девојчице Зумруд мисли да је мушкарац плашио њену ћерку због учешћа у тој акцији. Зашто је мушкарац тражио извињење баш пред потпредседницом, женом председника Иљхама Алијева, остаје нејасно.

Касније је Сјанај препознала човека који је вређао, био је то Турал Гарајев, активиста, који је раније долазио и на друге јавне догађаје.

Тако се 8. марта појавио на акцији за борбу против породичног насиља, где је такође тражио извињење пред супругом председника и називао демонстранте издајницима. После инцидента са Сјанај био је ухапшен и осуђен на 15 дана затвора за хулиганство.

Неколико сати пре хапшења Гарајев је сними видео у коме је изјавио „да су опозиција и њихови медији непријатељи државе" и воде против њега клеветничку кампању.

По његовим речима, није био насилан у односу на девојчицу, већ је само „показао, да ти људи заправо не траже правду за Елину, већ се крију иза њеног имена и воде кампању против народа и државе".

Према речима активисте за људска права Расула Џафарова, овакви случајеви показују да се власт плаши било какве солидарности грађана и њиховог заједничког става о разним проблемима. Овакви догађаји нису забрањени ни овде ни у свету.

Не тражиш од извршне власти дозволу да идеш да положиш цвеће у школу, напомиње активиста за људска права. А пракса показује да људи и даље могу да се окупљају и постављају питања.

Људе као што је Гарајев, многи независни новинари и посматрачи називају провокаторима, то је опасан тренд рекао је Џафаров. Његова видео порука указује на то да је деловао на добровољној бази а не по „наредби одозго".

„Овакву реторику водили су провладини медији годинама. Слушали смо из уста званичника да постоје невидљиве силе које покушавају да дестабилизују земљу", рекао је активиста за људска права. Аргументи које је изнео Турал показују да људи верују у ову званичну реторику.

***

На белој каменој огради троспратне школе коју је Елина похађала, и након месец дана након њене смрти још увек стоји цвеће.

Заједно са радником обезбеђења прилази ми младић у оделу са беџом на коме пише „Пријатељ ученика", каже да је то нови пројекат Министарства образовања који треба да омогући безбедности учитеља и ученика. На молбу да попричамо са учитељима, обојица одбијају.

„Знам да је то важна тема али не могу да вас пустим без одобрења", говори „Пријатељ ученика" и, слегнувши раменима, затвара врата за собом.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]

.