Азербејџан: Како опозициони активисти и њихове породице остају без посла

Бахтијар Иманов је 16 година као истраживач у Институту за физику, при Националној акедемији наука Азербејџана.

Крајем марта прошле године добио је отказ - и то пред опозициони скуп на којем је био један од организатора.

Како каже, полиција активисте и оне који помажу у организацији скупа пре сваког опозиционог догађаја зове у станицу, где им постављају питања о томе чиме се баве.

Исто се, истиче, догодило и њему.

Неколико дана касније, тврди Иманов, заменик директора Института за физику позвао га је у канцеларију и рекао „да су му одозго наредили да му да отказ".

Као изговор су користили то што наводно није долазио на посао, каже Иванов.

„Рекао сам им - идем на састанке само суботом и недељом, какве то везе има са мојим послом", наводи Иванов.

У политику је ушао 2009. године, када се придружио опозиционој коалицији Народни фронт, а три дана после отказа постао је члан председништва.

„На десетине случајева"

Хапшења и откази су најчешће методе кажњавања за учешће на таквим скуповима, каже активиста за људска права Расул Џафаров.

Међутим, тешко је проценити колико тачно има таквих случајева, јер послодавци често не кажу отворено да је отказ уследио из политичких разлога.

„Имали смо на десетине таквих ситуација, сваки у вези са опозиционим скуповима", каже Али Керимли, лидер Популарног фронта.

„[У 2018] три члана партије је добило отказе после скупова, а исто се догодило и њиховим породицама", истиче он.

У марту и априлу прошле године опозиција - Народни фронт, покрет „Мусават" и Национални савет демократских снага - одржала је скупове на Махсул стадиону, у предграђу Бакуа.

Реч је о малом стадиону који готово да нема трибине, на којем постоји само један улаз, где полиција претреса све који су дошли, и где нема видео камера.

Тај стадион је већ годинама једино место на којем опозиција може да организује легалне скупове.

Опозиција - која углавном протестује због корупције, прања новца и изборних малверзација, за коју оптужују власт - није део парламента, а провладини медији је називају „радикалном".

Почетком двехиљадитих на њиховим скуповима било је на десетине хиљада људи, али сада једва да успевају да напуне тај мали стадион - у најбољем случају дође неколико хиљада грађана.

Лидер МусаватаАриф Гаџили каже да се држава плаши масовних акција, а да су откази ефектан начин да се смањи број учесника.

Али Керимли из Народног фронта је сагласан.

„То је, због страха од губљења посла, јер су откази постали много већа казна него хапшења, а уколико ти људи нигде не раде, онда отказе добију чланови њихових породица", каже Керимли.

„Баталите то"

Бахтијар Иманов је у полицијску станицу први пут позван након скупа из 2016. године. Неколико дана касније Национална академија наука Азербејџана заинтересовала се за његов политички активизам.

„Рекли су ми 'батали то', али сам наставио то да радим", присећа се Иманов, додајући да га је Фатали Абдулајев, шеф руководства Председништва академије, две године касније позвао на састанак.

„Рекао ми је да зна где раде чланови моје породице и да ће они ускоро добити отказе уколико не престанем да идем на састанке партије", наводи Иманов.

Одмах након тог састанка, писао је Академији о својим политичким активностима, а касније се надао да ће све бити заборављено.

Међутим, верује да је опозиционим скуповима из марта 2018. поново привукао пажњу власти.

Из Института за физику тврда је Иманов отказ добио због одсуства за посла и негирају било какве политичке мотиве.

„Из његове лабораторије су рекли да неколико дана није долазио на посао. Позвао сам га и рекао му да ћемо га отпустити због тога", каже Џавад Абдинов, заменик директора института.

Он тврди да је Иманов раније добио упозорење због одсуства за посла, док Иманов истиче да то никада није радио и да упозорење није добио.

На послу су, каже, знали шта он ради у слободно време, али да није било жалби због његових политичких ставова.

Абулајев за ББЦ каже да се не сећа ни разговора о отказу, ни Иванова.

„Ми смо људи блиску са влашћу"

Политичари и активисти за људска права истичу да због учешћа на опозиционим скуповима у Азербејџану можете да изгубите много више од једног посла.

Руслан Гурбанли из Народног фронта каже да је због активизма чак три пута изгубио посао.

Са једног, у пољопривредној компанији, каже да је два отпуштен - први пут 2013. године, након чега је фирма добила новог власника.

Онда је, наводи, у августу прошле године учествовао у скупу подршке ухапшеним припадницима његове партије, а у новембру му уговор није обновљен.

Како каже, на послу му је речено: „Неће моћи да радите више са нама, јер смо ми људи блиски власти, желимо вам све најбоље".

Из компаније за ББЦ наводе да је Гурбанли дошао и сам потписао своју оставку.

„И даље сањам своје позориште"

Сејмор Намазов, глумац Националног позоришта, сам је написао писмо оставке и сада жали због тога.

У новембру 2017. године, дан након скупа Мусаватанакојем је учествовао, Сејмора су позвали на разговор.

„Показали су ми моје фотографије са скупа и рекли 'од менаџмента је дошло наређење да више не долазиш на посао - напиши писмо оставке'", каже Намазов.

Истог дана је, како наводи, избачен из представе у којој је требало да игра те вечери.

Одмах је контактирао адвоката, који му је рекао да је била грешка то што је написао писмо оставке, али да то може бити исправљено.

Намазов истиче да је изјаву о оставци потписао у стању шока.

Према закону, уколико послодавац још није запослио новог радника, оставка може бити повучена.

Међутим, Намазова су одбили да врате на посао, па је тужио позориште и изгубио, исто као и жалбени поступак. Његов случај је сада пред Врховним судом, али он и даље не ради нигде.

Адвокат Илхам Ибадов, који је бранио позориште, тврди да је након писма оставке Намазов добио сва документа и плату, а тек онда одлучио да повуче оставку.

У исто време, каже, Намазов после тога није долазио на посао, чак и када су из позоришта покушали да га контактирају.

„Радио сам у овом позоришту 17 година, проводио сам тамо дане и ноћи, ишао на турнеје... И даље сањам своје позориште", каже Намазов.

„Било је опција да почнем да радим у неком другом позоришту, али су ми свуда рекли исто - добро играш, али си из опозиције".

„Из принципа"

Служба за сарадњу са медијима председника Азербејџана одбила је да коментарише те случајеве, наводећи да нису у њиховој надлежности.

Фазил Мустафа, члан парламентарног већа о људским правима, каже да није био упознат са случајевима добијања отказа због политичких ставова, али да „постоје такве тенденције".

Како каже, од велике је важности зауставити то, али је на питање шта може да се уради, одговорио : „Немамо снаге за такво нешто".

Из канцеларије омбудсмана у Азербејџану кажу да нема жалби због отказа из политичких разлога.

Бивши истраживач Бахтијар Иманов изгубио је све случајеве на суду, а поступак пред Врховним судом почиње у јануару. Уколико и тамо изгуби, Иманов намерава да се жали Европском суду за људска права.

Иванов каже да је он већа претња властима од оних који га подржавају у партији, баш зато што управо он организује састанке.

Из истог разлога, тврди Иманов, не само да је он добио отказ, већ и његови рођаци који живе у малом граду Биљасувара на северу земље.

Реч је о његовом брату и сестри, која је 12 година предавала математику.

У школи су отказе објаснили „слабим квалификацијама".

„Добро, дали сте мени отказ, али и мом брату и сестри, који живе у далеком селу... Они немају ништа с тим, шта су урадили", наводи Иманов.

Њих двоје су, каже, од марта без посла, брину се о башти и живе од пензије њиховог оца који има 74 године.

„Сада имам двоје деце, а немам никакав приход", каже он.

Многи, наводи, не разумеју због чега наставља да се бори на суду за плату од 230 маната [око 14.000 динара].

„Није важан само новац", истиче Иманов.

***