Опроштај на самртничкој постељи уз последње пиво

Све што је Норберт Шем (87) из Еплтона, у Висконсину, желео у последњим тренуцима живота били су његови најближи крај њега док пијуцка пиво.

Његова породица на окупу је причала, смејала се и присећала се успомена пре него што се сликала за фотографију коју је Шемов син Том поделио на породичној групи на Воцапу.

Али свега неколико сати касније, кад је Шем умро а његов унук Адам поделио слику на друштвеним мрежама, читава породица била је затрпана огромним бројем странаца који су нашли утеху у тој последњој слици.

Она има већ више од 4.000 коментара, 30.000 ретвитова и 317.000 лајкова само на Твитеру, а појавила се и на Редиту и другим друштвеним платформама.

Адам је рекао: „Мој деда био је релативно здрав током читавог живота, али су у недељу прошле седмице, док је био у болници, схватили да му се ближи крај. Позвао је унуке да нам то саопшти у понедељак. Сликали смо се у уторак увече, а он је потом умро од рака дебелог црева четвртог стадијума у среду."

„Мој тата нам је рекао да се деда ужелео пива и сад кад погледам ту слику, она ми пружа велику утеху."

„Видим да се деда смеши. Ради оно што је желео - био је то један спонтани тренутак."

Адам каже да је испрва оклевао с постављањем слике на друштвене мреже због горко-слатког контекста, али је одлучио да то ипак уради, зато што је то био један предиван тренутак.

„То нам је заправо помогло у нашој тузи. Утешно је видети да су мој деда и бака и њихова деца били сви заједно на окупу у његовим последњим тренуцима."

Он је рекао да је његова породица пратила колико је далеко слика стигла и да им се свиђа што је толико људи дели.

„Чини се да је потрефила осећај заједништва и то је очигледно тренутак са којим многи људи могу да се поистовете. Коментари су били дивни и видели смо људе како наздрављају флашама пива у његову част. Мислио сам да би људи које знам желели да је виде и реагују, али нисам могао ни да претпоставим коликом броју људи се чини да је она помогла."

„То нам је заправо помогло у нашој тузи. Утешно је видети да су мој деда и бака и њихова деца били сви заједно на окупу у његовим последњим тренуцима."

Он је рекао да је његова породица пратила колико је далеко слика стигла и да им се свиђа што је толико људи дели.

„Чини се да је потрефила осећај заједништва и то је очигледно тренутак са којим многи људи могу да се поистовете. Коментари су били дивни и видели смо људе како наздрављају флашама пива у његову част. Мислио сам да би људи које знам желели да је виде и реагују, али нисам могао ни да претпоставим коликом броју људи се чини да је она помогла."

Бен Ригс из Индијанополиса био је један од непознатих који је осетио потребу да одговори на слику на Твитеру. Он је поставио слику властитог деде Леона Ригса (86) који такође ужива у последњој цигари и пиву.

Бен је за ББЦ рекао да је приметио ову слику на свом Твитер фиду и да га је подсетила на последњу жељу његовог властитог деде кад је овај умирао 2015. године.

„Не бришем слике са телефона. Вратио сам јој се и осетио потребу да одговорим и поделим властиту слику. Подсетила ме је на моју ситуацију и кад сам видео нечије туђе искуство тог последњег тренутка среће пре смрти, био је то добар осећај."

Бен је рекао да је његов деда имао Алцхајмерову болест и сећање му се враћало у таласима пред крај, тако да су он и његов отац сматрали да је важно да испуне дедину жељу на самрти.

„Иако смрт никад не стиже у правом тренутку, мислим да је важно покушати пронаћи неку добру вест у лошој."

Бен каже да су се оне вечери кад је његов деда умро, он, његова браћа и његов отац нашли да обележе његов одлазак и прославе живот. Сликали су још једну породичну фотографију. Трагично, Бенов отац Мајк неочекивано је умро наредног дана од срчаног удара. Он каже да су му обе те последње фотографије пружиле велику утеху у његовом болу.

Бригид Рајли, из Филаделфије, такође је одговорила на Адамов оригинални твит сликом своје баке Терезе Михен која је умрла у октобру ове године од отказивања рада срца и бубрега у 84. години.

Она је за ББЦ рекла: „Моја бака је примала палијативну негу тако да смо знали да ће ускоро преминути."

„Пред крај, моја породица је желела да јој донесе њене омиљене ствари, у које су спадали суши, музика Френка Синатре и сви ми на окупу, а пиће по њеном избору било је Бејлис. Како се ближила крају живота, тражила је да се сликамо сви заједно."

Бригид је рекла да је слика одштампана и истакнута на сахрани њене баке.

„Снимили смо видео у сећање на њен живот и убацили је и тамо. Али највише од свега уживам у њој лично. Мислим да сам заиста срећна што сам доживела те последње тренутке са њом."

Али шта је то у вези с овом сликом што је навело стотине хиљада људи да реагују на њу?

Зашто је та фотка имала толики ефекат на људе?

Ен Нуман, ауторка Добре смрти, каже: „Имала је толики ефекат зато што је то нешто за чим сви ми жудимо. Зато што нам та слика даје прилику да се сетимо властитих ближњих и да се придружимо породици Шем у том важном тренутку."

„Али нам она даје и прилику да тугујемо заједно с њима; радећи то, можда ћемо помислити на властите ближње, старе, болесне, на самрти и покојне."

Она је рекла да слика дочарава оно што би сви желели током властите последње ноћи - да буду окружени најближима.

Она додаје: „Мало нас може да зна тренутак властите смрти или да га буде толико свестан да га обележи на овај начин. Живимо раздвојене животе, са члановима породице који обитавају у другим савезним државама или земљама. Имате милионе прича одрасле деце који су пропустили смрт родитеља зато што су били негде далеко."

„Имате милионе прича умирућег родитеља који је био без свести последњих дана живота. Пропуштање прилике да се опростите велики је људски страх. Прилика да се подели ово ретко и предивно последње окупљање оставља толико трага зато што је то једна верзија идеалне смрти."

„Ако постоји лекција у вези с овом фотком, то је да треба да се обележе и цене сви они тренуци које имамо с онима које волимо. Куцните се пивом, држите се за руке, размењујте приче. Време није неисцрпно."

Зашто делимо слике са самртничкој постељи?

Доктор Кенет Џ. Дока, виши саветник за ожалошћене при Фондацији Америке за палијативно збрињавање и бивши председавајући Међународне радне групе за мисију смрти, умирања и ожалошћености (IWG), каже да не постоји конкретна специфична права ствар да се каже или уради кад су у питању последњи тренуци нечијег живота.

„Мислим да је кључно слушати и, кад неко умире, допустити му да са вама подели свој значајни тренутак."

Он је фотографију описао као једну дивну слику и додао да није изненађен што је Адам на друштвену мрежу поставио нешто што је могло да се доживи као само интиман тренутак.

„Одувек смо користили технологију да бисмо се изборили с умирањем и смрћу. Древни Египћани су користили пирамиде; оно што ми радимо сада је прилагођавање наших ритуала доступној технологији."

Адам каже да би за његовог деду пажња коју је добио била величанствена.

„Мислим да му не би сметала. Добро би се исмејао."

„Мислима да је највећа лекција која може да се извуче из свега и што верујем да би мој деда рекао: 'Будите добри, волите једни друге и породица је важна'."

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]