Доналд Трамп: Истрага о опозиву донела „бомбу" за америчког председника

У уводном говору на саслушању у оквиру истраге за опозив, Гордон Сондленд је „испалио хитац" који је избушио рупу у одбрани Беле куће.

Бујица наилази, а сада је само питање да ли ће сенатори Републиканци још једном бацити Трампу појас са спасавање, пре него што његова председничка функција потоне.

Сондленд, амерички амбасадор у Европској унији, радио је са личним адвокатом Доналда Трампа, Рудијем Ђулијанијем, на политичким односима са Украјином по искључивој наредби председника.

Била је то услуга за услугу. Посета украјинског председника Володимира Зеленског Белој кући била је директно условљена отварањем истрага које би могле да политички помогну Трампу.

Сонленд је такође почео да верује да је из истог разлога обустављена америчка војна помоћ Украјини.

Сви у Белој кући - вршилац дужности шефа кабинета Мик Малвејни, државни секретар Мајк Помпео, бивши национални саветник за безбедност Џон Болтон и други - били су „току".

Реч „бомба" се доста раби ових дана, али Сондлендово сведочење, које представља преокрет у односу на његове претходне изјаве иза затворених врата, представља преломни тренутак у овим истрагама о опозиву.

После званичних изјава Гордона Сондланда у којима тврди да су његове активности у вези са Украјином извршене по наредбама Доналда Трампа и у координацији са Рудијем Ђулијанијем, изгледа да ће председнику бити доста теже да каже да „једва познаје" Сондланда или да негира да је имао више интеракција са њим.

Председник се, дајући коментаре током Сондлендовог сведочења, ипак држао ових тврдњи.

„Не познајем добро тог човека", рекао је Трамп.

Сондленд, приметио је председник, такође је јасно тврдио да му је Трамп рекао да „не жели ништа" од Украјинаца и да није било „услуге за услугу".

Проблем за председника је то што, иако је тај разговор можда био од помоћи за његову одбрану, већи део остатка Сондлендовог сведочења био је веома штетан.

Док председник можда није директно говорио о условљавању посете Белој кући или војној помоћи за истраге о Украјини, Сондленд је рекао да му је било јасно да је то била председникова намера.

Биће готово немогуће за Трампа и његове присталице да прикажу Сондланда - које је говорио о „услугама за услугу" - као слободног агента спољне политике који је поступао самостално, а не по налогу председника.

Они који бране Трампа могли би да сугеришу да Сондленд измишља или да га сећање вара - иако је дао документе који подржавају његове тврдње, а друга сведочења поткрепљују његове најновије изјаве.

На пример, други су сведочили, а Сондленд је потврдио, да је имао телефонски разговор 26. јула са председником када су разговарали о „истрагама".

Једина права одбрана која је преостала председнику може да буде успостављање широких овлашћења за спровођење спољне политике, укључујући вршење притиска на лидере да испитају кога год председник жели.

Ако је председник желео да Украјина испита наводе о мешању у изборе 2016. или сугестије о недоличном понашању Бајденових, могао би да користи све алате спољне политике да постигне тај циљ.

Вршилац дужности шефа кабинета Малвејни најпре је у октобру рекао да ће „бити политичког утицаја на спољну политику и да нема проблема у вези са тим", али је касније морао да одустане од такве врсте одбране.

Може да почне одбројавање до тренутка када ће Бела кућа опет заузети ову позицију. Штета је, ипак, већ учињена.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]