Трамп и опозив: Шта покушавају демократе и зашто су им мале шансе за успех

Функционери америчке Демократске странке желе да покрену процес опозива председника Доналда Трампа - такозвани импичмент.

Ако би тај поступак био успешан, заиста би могао да доведе до промене на челу државе, али ради се о невероватно тешком процесу, поготово ако се узму у обзир политичке поделе у Вашингтону.

Процес је, у ствари, толико тежак да никада кроз историју није био успешан.

Ненси Пелози, највиша функционерка демократа и председница Представничког дома, првобитно је одбијала идеју о процесу опозива, можда и због страха да ће то угрозити шансе умерених демократа за реизбор следеће године, а тиме и већину.

Мала је вероватноћа да ће цела замисао успети и може као бумеранг да се врати демократама.

Зашто је процес опозива тако компликован и зашто су демократе спремне да ризикују?

Компликовано

Тешко је склонити председника са функције због начина на који процес функционише - потребно је да прође кроз оба дома Конгреса.

„У Представничком дому потребна је проста већина. Ако демократе имају контролу, свакако могу да опозову председника, поготово републиканца ако докажу да је починио озбиљан злочин или прекршај", рекао је за ББЦ Џонатан Тарли, професор права на Универзитету Џорџ Вашингтон.

Следећи корак је да Сенат одлучи да је председник крив. Ако се то деси, председник ће бити опозван са функције. Али ту није довољна проста већина.

„Мала је вероватноћа да Сенат, у којем републиканци имају већину, прогласи кривим председника Трампа. А поготово што у Сенату за опозив мора да гласа две трећине укупног броја чланова", истиче професор Тарли.

У бројевима - то је 67 од 100.

У садашњем саставу републиканци имају 53 представника.

Кроз историју процедура за опозив покренута је против само два председника - Ендруа Џонсона 1868. и Била Клинтона 1998. Обојица су у Сенату ослобођена кривице.

Зашто се, онда, сада покреће ова процедура?

Одбрана владавине права

„Верујем да је за један део чланова Конгреса једини мотив - очување владавине права. Односно, идеја да нико није изнад закона, па ни председник", наводи за ББЦ професорка Кимберли Налдер, стручњакиња за политику на Калифорнијском државном универзитету у Сакраменту.

„А ако нема реакције из Конгреса, то суштински отвара врата садашњем и будућим председницима да слободно крше устав", додала је она.

Када је саопштила да ће званично бити покренута процедура за опозив председника, Ненси Пелози је истакла да „нико није изнад закона" и да Трамп „мора да сноси одговорност" за поступке.

Једноставно поштовање принципа може да буде мотивација за покретање процедуре, чак и ако су мале шансе за успех.

Трамп се, одмах по ступању на дужност, суочио са бројним критикама.

„Прича о опозиву прати Трампа још од првих дана на функцији... После сваког новог открића и оптужбе стизали су захтеви да Конгрес реагује", каже Ентони Заркер, репортер ББЦ Северне Америке.

Најновије контроверзе око Трамповог телефонског разговора са председником Украјине додатно су узбуркале страсти.

„Украјинска прича и могућност да је Трамп искористио председничку моћ да изврши притисак на страну владу да наштети свом противнику, међу демократама је створила вољни моменат да крену у процедуру опозива", додаје он.

То би могао да буде начелни мотив. Али можда постоје и неки други.

Демократе желе да избаце Трампа из колосека

Нема сумње да ова тема и процедура у Конгресу могу да утичу на положај председника јер он мора да уложи много енергија и да се сконцентрише на одбрану.

Последње две године другог Клинтоновог мандата управо је обележио опозив.

Многи Клинтонову владавину памте, пре свега, по секс скандалу са Моником Левински и свему што је истрага о томе донела. А та прича пратила је Клинтона и по одласку са функције.

ББЦ дописник Ник Брајант верује да је тај случај нанео велику штету и Клинтоновој супрузи Хилари у председничкој кампањи 2016. јер „су бирачи размишљали да ли желе да опет буду сведоци председничког мандата људи склоних скандалима."

А можда је циљ ометање у председничкој кампањи

Председник Трамп је већ започео кампању за реизбор. Избори за председника Америке одржаће се 3. новембра следеће године.

Он је кампању званично почео 18. јуна у Орланду на Флориди.

Борба коју ће морати да води током процедуре опозива свакако може да нанесе штету његовим шансама за успех.

Трампова активност на Твитеру наговештава да он проводи доста времена размишљајући о оптужбама.

Многи аналитичари сматрају, међутим, да ће и демократе прича о опозиву приморати да се више баве овим питањем, а мање другим темама у предизборној кампањи.

Демократе сматрају да ће Трамп да попусти под притиском јавности

Иако због републиканске већине у Сенату, предлог опозива можда неће проћи, цела процедура могла би да утиче на јавно мњење.

У истраживању које је спровео YouGov, чак 55 одсто испитаника подржало би опозив ако се потврди да је Трамп суспендовао војну помоћ Украјни како би извршио притисак на тамошњу власт да покрене истрагу о Џоу Бајдену, који слови за првог фаворита међу демократским кандидатима за председничке изборе 2020.

Могуће је да ово представља само грудву која може да се претвори у лавину и позицију председника учини неодрживом. А постоји историјски преседан.

„Ако погледате пример Вотергејта и председника Никсона, када су почела саслушања у Конгресу, само 19 одсто грађана сматрало је да би он требало да напусти функцију".

Али како је јавност временом сазнавала све више детаља о случају, тај проценат је растао.

„Када се процедура завршила, Никсон је, у ствари, оставком избегао опозив јер је 57 одсто грађана било је за његов одлазак", рекла је Надлер.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]