Леонардо да Винчи: Да ли је италијански мајстор насликао две Мона Лизе

Слика Мона Лизе виси изнад камина у једном лондонском стану шездесетих.

Да ли је она Леонардово дело, ранија верзија светски познатог портрета који се чува у париском Лувру?

Неки људи су убеђени да јесте, а више од 50 година касније, избила је љута борба и над власништвом, и над доказом ко ју је насликао.

Такозвана „Ранија Мона Лиза" налази се у средишту мистерије у којој улоге имају пореска уточишта на Карибима, трезори швајцарских банака, мистериозни међународни конзорцијум и Шерлок Холмс света уметнина.

Да ли је аутентична? Ко су законити власници? И да ли портрет који се налази у центру ове мистерије у стилу Да Винчијевог кода може да буде вредан стотине милиона долара?

Судски поступак који се води у Италији од ове недеље коначно би могао да помогне да се расветле одговори на ова питања.

Друга Мона Лиза?

Организација по имену Фондација Мона Лиза је 2012. године обелоданила свету, уз жесток публицитет, да, како је тврдила, постоји други слика Мона Лизе коју је насликао Леонардо Да Винчи.

Пошто је Мона Лиза вероватно најславнија слика на свету, а њен се сликар сматра једним од највећих уметника свих времена, такво откриће окренуло би свет уметности наглавачке.

Дакле, је ли стварно могуће да постоји друга, претходно незнана верзија овог портрета?

Фондација је изложила низ доказа у покушају да поткрепи ту тврдњу, али да све буде необичније, организација тврди да она сама не поседује ту слику.

Она каже да је власник слике неименовани међународни конзорцијум. Упитан за ово, генерални секретар Фондације Џоел Фелдман одговара: „Фондација, у складу са својом политиком и обавезама, не може да коментарише конзорцијум, који је прави власник."

Али у дому у јужном Лондону, Ендрју и Карен Гилберт имају веома другачију причу - они тврде да поседују 25 одсто удела у власништву над портретом.

Кад су контактирали Фондацију Мона Лиза након што је ова 2012. године обелоданила постојање портрета, они тврде да је организација рекла „да не зна ништа о нама, они нису власници и само су покушали да нас се отарасе као неког ко им представља непријатност."

„Зато што нисмо успели да откријемо ко је власник, нико нам ништа није говорио, нисмо знали како уопште можемо да покренемо било какав поступак", каже Карен.

Ове недеље дошло је до новог, драматичног развоја догађаја за који Гилбертови верују да би могао да доведе до преокрета у њиховом потраживању.

Али потраживању чега? Је ли уопште могуће да се скоро непроцењив портрет Леонарда Да Винчија изненада појави из ведра неба?

Слика вредна 450 милиона долара

Невероватно, али управо се то догодило са сликом по имену Салватор Мунди - или Спаситељ света.

Продата за свега 55 долара 1958. године, пре две године анонимни купац ју је купио на аукцији за невероватних 450 милиона долара.

Разлика је, наравно, у томе да је међународни тим експерата потврдио слику као аутентичног Леонарда.

Може ли слика коју је Фондација назвала Ранија Мона Лиза да пође истим путем?

„Морао је да буде Леонардо"

„Био сам скептичан, али заинтригиран", каже професор Жан Пјер Избаутс из Санта Монике, у Калифорнији - њега је Фондација довела авионом у Швајцарску да погледа слику.

„Ушао сам у трезор, било је веома хладно унутра, и провео сам око два сата са том сликом. Али већ после пет минута препознао сам да је то морао да буде Леонардо."

Није, међутим, само пуки изглед натерао академика са Универзитета Филдинг у Калифорнији (чији рад препоручује Фондација) да поверује да је портрет прави - били су то и историјски докази, каже он.

„Ђорђо Васари, Леонардов биограф из 16. века, недвосмислено истиче да је Леонардо радио на Мона Лизи четири године и да ју је онда оставио недовршеном."

То одговара изгледу Раније Мона Лизе, која има недовршену позадину, за разлику од славног портрета који виси у Лувру.

Професор Избаутс истиче да се у историјским списима помиње да је Леонардо сликао Мона Лизу за два различита клијента, што повећава шансе да је завршио два различита портрета, по један за сваку наруџбу.

Он додаје да се чини да научни тестови поткрепљују тврдњу да је слика аутентична.

„Код Раније Мона Лизе, наука нам је саопштила да је она a) потекла из раног 16. века b) дефинитивно Леонардова композиција, зато што су конфигурација и композиција идентични Мона Лизи из Лувра. И c) хистограми [дигитални графички приказ употребљених боја] показују да је 'рукопис' слике, начин на који уметник наноси боју, потпуно идентичан."

Али не слажу се сви са тим.

„Безвредно смеће"

„Не ради се о правој ствари из читавог низа разлога", каже Мартин Кемп, професор емеритус историје уметности са Универзитета у Оксфорду.

„Заиста није озбиљан кандидат за то да ју је насликао лично Леонардо."

Он сматра да је разлог зашто је Ђорђо Васари мислио да је Мона Лиза недовршена зато што су „Васаријеве информације потицале само из Фиренце", а слика је вероватно довршена након што је Леонардо напустио Фиренцу.

И он се не слаже да историјски списи говоре да су насликане две Мона Лизе.

Уместо тога, професор Кемп каже да Леонардо вероватно никад није предао портрет оригиналном клијенту, а да је друга особа „могла да каже, ако завршиш ову, ја ћу ти је откупити."

А научни докази? Професор Кемп каже да је информација са којом је изашла Фондација Мона Лиза тек „опциона" и, иако она не одбацује могућност да је Ранију Мона Лизу заиста насликао Леонардо, свакако то не доказује.

Међутим, он додаје да је „преглед инфрацрвеним светлом и другим техничким средствима показао да је Мона Лиза из Лувра доживела еволуције, као и све друге Леонардове слике."

„Инфрацрвени преглед Ајслвортске мадоне (како је Ранија Мона Лиза такође позната) показује да је она само беспрекорно тачна и очигледно је она врста цртежа који настане кад нешто копирате, а не кад стварате."

Професор Избаутс је, међутим, критички настројен према анализи професора Кемпа делом зато што „Мартин никад није видео дело, а то је замерка коју имају и Дејвид и Џоел Фелдман из Фондације Мона Лиза, а ја мислим да је то легитимна замерка."

У одговор, професор Кемп каже: „Старо веровање да увек морате да одете и видите оригинал чак и ако је безвредно смеће, просто није одрживо, нарочито уз модерне технике снимања. А кад су у питању неке од дигиталних слика високог квалитета, заправо на њима можете да видите више него на самој слици, чак и ако је гледате уз помоћ увеличавајућег стакла."

Променљиви докази

Стручњаци се можда не слажу око доказа, али да ли је цео материјал јасно представљен?

ББЦ је видео делове књиге припремљене за штампу - коју је написало неколико сарадника али ју је приредио професор Избаутс - о Ранијој Мона Лизи, названу „Мона Лиза Леонарда Да Винчија: Нове перспективе".

Један од сарадника тврди да су у финалној, објављеној верзији књиге, избачени делови његовог текста. Он тврди да изгледа као да су многи од избрисаних пасуса управо они који не подржавају теорију да је Ранију Мона Лизу насликао Леонардо.

Професор Избаутс је ово негирао:

„Дефинитивно сам избацио неке сегменте, јер сам уредник издања. А у неким случајевима то су били пасуси за које мислим да нису научно одбрањиви. Желео сам само да одржим оштрицу аргумената неокрњену - сасвим сигурно нисам уклонио ништа што је контрирајуће природе. Била су то два поглавља која су била напросто предуга."

Он је касније писао ББЦ-ју, након што је контактирао сарадника да би видео због којих делова је овај незадовољан, и рекао: „Радимо на финалној верзији књиге, у тврдокориченом издању, тако да још увек можемо да направимо неке измене у оквиру доступног броја речи."

Мона Лиза, али без новца

Једна ствар коју заступници теорије да је Ранију Мона Лизу насликао Леонардо Да Винчи морају да објасне јесте одакле је слика потекла.

Изненада се појавила 1913. године, кад ју је Хју Блејкер откупио од једне виле у Сомерсету.

„Блејкер је веровао да је набасао на нешто важно", каже професор Роберт Мејрик са Универзитета у Абериствиту који проучава живот овог трговца уметнинама.

Упркос успешном проналаску аутентичних слика уметника као што су Рубенс, Веласкез, Ел Греко, Мане, Констабл и Тарнер, Блејкерови пословни потези често би се лоше завршавали, а он никад није успео да прода своју Мона Лизу.

„Био је то заправо као некакав каталог неуспеха, упркос његовом великом труду", каже професор Мејрик за човека који је имао великих финансијских потешкоћа у позној фази живота.

После Блејкерове смрти, слика је завршила у рукама ексцентричног трговца уметнинама по имену Хенри Пулицер - он је веровао да је Ранија Мона Лиза заправо импресивнија него њен славнији еквивалент из Лувра.

Али Пулицеру је требала помоћ у покушају да убеди свет да је обе насликао Леонардо.

Прискакање у помоћ

„Почео је да остаје без новца покушавајући то да покаже, зато што је желео да докаже да се ради о правом Леонарду Да Винчију", каже Ендрју Гилберт.

Његова породица је познавала Пулицера, куповала је слике од њега а и продала му неке.

Они су ББЦ новинарима показали низ докумената који говоре да је породица 1964. године купила 25 одсто удела у власништву над сликом. Деценију касније, Пулицер је закључао портрет у трезор швајцарске банке и после његове смрти она је 2008. године завршила у рукама међународног конзорцијума.

Фондација Мона Лиза се категорички не слаже са тврдњом Гилбертових, а њен председник је у јулу изјавио да је њихова тврдња „нечасна и неоснована".

Али породица није одустала од потраживања и позвала је у помоћ „Шерлока Холмса света уметнина".

„Претпостављам да ми то не смета", каже Кристофер Маринело, директор и оснивач Арт рикавери интернешенела, говорећи о свом надимку.

„Током година успели смо да повратимо уметничка дела у вредности од око 510 милиона долара. И даље смо дубоко укључени у неке од највећих светских случајева који су у току у свету уметнина и поносни смо на то."

Али шта он мисли о тврдњи да је слику у овом случају могао да наслика Леонардо Да Винчи?

„Искрено ми то није нимало битно", одговара он. „Што се мене тиче, ово је проста ствар клијената који имају уговор о куповини те слике, која год да је она."

Захваљујући Маринелу, Гилбертови (који и сами кажу да нису сигурни да је портрет прави Леонардо) су у Италији покренули правни поступак против Фондације док је слика изложена у Фиренци.

Карипска веза

Пред овонедељно рочиште, адвокат Гилбертових Ђовани Проти рекао је да је ово „најкомпликованији и најзанимљивији случај на ком је икад радио".

„Морали смо да испоручимо судске позиве у многе земље широм света."

И тај рад је уродио плодом. После рочишта одржаног у уторак, Карен Гилберт каже: „Фондација Мона Лиза је пред судијом обелоданила да је власник слике Мона Лиза Инк из Ангвиле."

Ништа не сугерише да такав аранжман аутоматски указује на било какву малверзацију Фондације или међународног конзорцијума, али Карипска острва, која су британска прекоморска територија, позната су по дискретном начину пословања.

„Успевамо да их окрунимо", каже Карен. „Стога знамо да смо на правом путу с истраживањем које смо до сада обавили."

То не потврђује да ли породица Гилбертових заиста поседује удео у портрету, али је то први пут да је Фондација Мона Лиза обелоданила ко је власник.

Као реакцију на рочиште одржано у уторак, адвокат Фондације Мона Лиза Марко Пардучи каже: „Фондација Мона Лиза не може ни да потврди ни да негира потраживање, због правних обавеза које има према власницима, сем уколико то експлицитно од њих не буду тражиле судске власти."

Он додаје да потраживање Гилбертових сугерише да их „мотивише искључиво економски интерес и жеља да науде Фондацији" и да ће следеће рочиште у марту показати да „ту нема случаја".

Слава

Правна битка ће се наставити, али шта би Леонардо, велики ренесансни учењак, рекао за загонетке као што је Ранија Мона Лиза и митове који прате његов рад 500 година после његове смрти?

„Ох, био би изузетно задовољан", смеје се професор Кемп. „Њега је занимала слава."

„Зашкргутао би зубима на неке од будалаштина, али чињеницом да је његово име најпознатије у историји културе? Да, њом би био веома задовољан."

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]