Парада или војна вежба: Солунски фронт, Путин и офарбани тенкови

Војна вежба

Аутор фотографије, Sasha Mordovets

    • Аутор, Јелена Максимовић
    • Функција, ББЦ новинарка

Чињеница да званично није прослављен јубилеј пробијања Солунског фронта 15. септембра није прошла незапажено у јавности.

Међутим, вероватно ће да ће војном парадом или сличном манифестацијом бити одата почаст српској војсци.

Иако је у августу најављено да ће стогодишњица краја Првог светског рата бити обележена великом парадом, поводом овог значајног догађаја из српске историје биће организована војна вежба 1. новембра, најавио је председник Србије Александар Вучић.

Повод и циљ оваквог догађаја, али и његов потенцијални трошак, предмет су јавних дебата.

"Сврха војне параде је по мом мишљењу врло упитна. Међутим, из разлога традиције, престижа, организују се и у развијеним земљама; негде је то и начин да се одржи комуникација са заједницом, а да иста та заједница пружи захвалност оружаним снагама (за њихову жртву)", каже Марко Савковић, програмски директор Београдског безбедносног форума.

Он подсећа да параде воде порекло од верских процесија и тријумфалних поворки, али да у савременим ауторитарним друштвима оне представљају начин националне мобилизације.

Зној на пробама, а на вежби - киша

Велике параде су одржаване у бившој Југославији, а имале су „свечани карактер" и биле другачије прихваћене од народа, тврди Милан Карагаћа, пуковник у пензији и бивши војни аташе у Немачкој.

Сећа се да је су војници који су учествовали на паради бирани и самим тим били веома поносни.

„Они се намуче док вежбају за параду, а оно што се види на крају то је као у позоришту - то је оно што су глумци увежбали", каже Карагаћа за ББЦ на српском. У шали додаје да сваки пут када се најави војна вежба или парада, тог дана најчешће пада киша, па се каже да се вежба изводи у „отежаним метереолошким условима".

Чини му се да су параде данас изгубиле смисао, тим пре што нема обавезног служења војног рока. „Ту има доста импровизације, допреме се авиони из Русије да би имало шта да полети, офарбају се тенкови који нису функционални и онда они прођу градом."

Председник Србије на паради у Москви поводом Дана победе

Аутор фотографије, Mikhail Metzel

Потпис испод фотографије, Председник Србије на паради у Москви поводом Дана победе

Офарбане тенкове споменуо је и председник Вучић у изјави агенцији Тањуг током недавног пута у Кину. „Мислим да ћемо ићи на велику вежбу да стварно пробамо и видимо за шта је ВС способна, да буде корисно, има смисла, а не 'лакировка' за народ. Изведемо сто тенкова офарбаних и провеземо их кроз централне београдске улице."

Последња велика парада, поводом победе у Другом светском рату, одржана је 16. октобра 2014. и на њој је присуствовао руски председник Владимир Путин.

Русија је позната по одржавању парада великог обима - сваке године 9. маја Црвеним тргом у Москви дефилује више од 10 хиљада војника. У бившем Совјетском Савезу, највећа парада се одржавала 7. новембра поводом прославе Октобарске револуције.

"Параде су утихнуле током деведестих, али су обновљене после 2000. године", каже Павел Аксенов, новинар у руској служби ББЦ.

Он спомиње да су опозициони активисти критиковали Путина због огромног трошка параде, као и последица на свакодневни живот Московљана због проба за параду. Ипак истиче да руске власти верују да пропагандни ефекат тих догађаја оправдава цену параде.

Уместо параде - војна вежба

Пре најављене војне вежбе, Војску Србије очекује велика НАТО вежба пружања помоћи током ванредних ситуација на којој учествује 40 земаља. Тим поводом генерални секретар Алијансе Јенс Столтенберг посетиће Србију.

Ово ће бити досада највећа НАТО вежба одржана у Србији.

У склопу редовних задатака обуке, јединице Војске Србије извеле су 230 вежби током 2017. године, подаци су Министарства одбране.

Такође је изведено 27 мултинационалних вежби - шест на територији Србије, а 21 на територији партнерских земаља.

Највећи део ових вежби спроводи се с НАТО савезом или војскама земаља припадница ове алијансе.

Сврха вежби јесте да помогну НАТО-у и његовим партнерима да изграде интероперабилност, како би могли да сарађују на мултинационалним пословима и под покровитељством ЕУ и УН, кажу у канцеларији за везу НАТО савеза.

Председник Србије на паради

Аутор фотографије, Fonet

„Вежбе које организоване после 2000. имале су или унутрашње-политичке или ове наше међубалканске мотиве", каже Милан Карагаћа.

Он подсећа да пре приступања програму Партнерство за мир 2006, наша војска је формално тежила НАТО стандардима, па су војне вежбе биле прилика да се увежбају нове структуре у складу с реформом војске.

Додаје да је и Русија својевремено организовала своју војску по НАТО стандардима.

У међувремену Србија је 2013. године постала посматрач у војном савезу Организације Уговора о колективној сигурности (ОДКБ), чији је оснивач Русија, а чланице су бивше совјетске републике (Белорусија, Јерменија, Казахстан, Киргистан и Таџикистан).

До сада Војска Србије учествовала је на неколико вежби овог савеза.

У складу с политиком војне неутралности Србије, из НАТО савеза поручују да поштују „суверено право сваке земље да бира сопствене политичке и безбедносне аранжмане и позивамо друге да раде исто", као и да се Србија сматра „веома поузданим партнером".

Да војне вежбе поред провере борбене готовости имају и политичку димензију потврђује пуковник Карагаћа, подсећајући да су се вежбе у Југославији у време Хладног рата одржавале током кризе у Чехословачкој или сукоба с Варшавским пактом после резолуције Информбироа.

Он тврди да су војне вежбе данас мањег обима, јер војник 21. века на себи има готово све и обучен је да преживи сам.

Међутим сведоци смо да светске војне силе повремено демонстрирају моћ, као што је недавно био случај с петодневном руском војном вежбом Восток 2 или НАТО вежбом „Удар сабље" која је у јуну одржана у Пољској.

Тенкови на војној паради (октобар 2017)

Аутор фотографије, Vadim Savitsky

Потпис испод фотографије, Тенкови на војној паради (октобар 2017)

Тако ће и Војска Србије приказати своје могућности на војној вежби 1. новембра, на којој ће учествовати највећи број тенкова до сада и других борбених возила, као и више хиљада припадника јединица свих родова војске.

Вечерње новости извештавају да постоје „велике шансе" да буду приказани и руски борбени хеликоптери Ми-35, који ће, по најавама званичника, ускоро ући у наоружање ВС.

На крају вежбе, очекује се дефиле, тако да ће присутни уживати и у паради.

Grey line

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]