Обавезни војни рок: Да ли ће млади у Србији поново морати у војску

„Радо Србин иде у војнике", низ песама како жене воле официре, „армија као школа живота" и испраћај у војску као испит зрелости, а обавезног служења војног рока нема.

Србија је 2011. године добила професионалне војнике, уз могућност добровољног служења војног рока за оне који то желе.

Добровољни живот у војсци траје неколико месеци и може се служити у четири рока - у марту, јуну, септембру и децембру.

Ипак, тема поновног увођења обавезног војног рока ни у једном тренутку није у потпуности нестала из јавности и, попут бумеранга, враћа се сваке године.

Овог пута је председник Србије Александар Вучић изјавио да се размишља о томе.

„Обавезни војни рок није укинут"

Из Министарства одбране за ББЦ на српском кажу да „на основу наређења председника и врховног командата Војске Србије" Александра Вучића раде студију о могућностима враћања обавезе служења војног рока.

„Подсећамо да војни рок никада није укинут, већ је одлуком Народне Скупштине из јануара 2011. године обавеза редовног служења војног рока обустављена", истичу из Министарства.

„Од тада се војни рок извршава по принципу добровољности, а остала је и обавеза увођења у војну евиденцију и обавеза служења у резервном саставу".

Како наводе, сада анализирају ефекте актуелног стања и траже решење.

Из Министарства су одговору навели да европске земље у којима, како наводе, осим професионалне војске постоје и комбиновани модели: Шведска, Аустрија, Русија, Кипар, Данска, Естонија, Финска, Грчка, Турска и Норвешка.

„У Швајцарској, која је неутрална земља, постоји обавеза служења војног рока као и систем обучавања војних обвезника где сви 21 дан сваке године морају провести на војној обуци.

„Могућност поновног увођења обавезе служења војног рока разматра се у Мађарској, као и у Немачкој, док се Аустрији разматра продужење служења војске", истичу из Министарства.

Где је све служење војног рока обавезно

Да ли се патриотизам гради оружјем

Неке птице никад не полете

„Тешко изводљиво, политичка порука"

Предности и мане обавезног служења војног рока треба пре свега сагледати у одбрамбеном, политичком и економском контексту, каже за ББЦ на српском Марија Игњатијевић из Београдског центра за безбедносну политику.

Према њеним речима, враћање обавезног војног рока је са финансијског становишта тешко изводљиво у скоријој будућности.

„Током мандата претходног министра одбране урађена је интерна анализа која је показала да би само прва година поновног увођења војног рока коштала око 70 милијарди динара, односно 0,7 милијарди евра, колико износи скоро читав овогодишњи буџет Министарства одбране".

„Поређења ради, војни буџет Аустрије, у којој постоји обавеза служења војног рока, за 2018. годину износи око 2,4 милијарде евра", наводи она.

Како каже, било би неодговорно повећати издвајања за одбрану „на уштрб неких других јавних добара, као што су инфраструктура, здравство, образовање и култура".

Она истиче и да би враћање војног рока требало да буде тема широких консултација са стручњацима и грађанима.

„У овом моменту, стављање теме војног рока на агенду може се пре интерпретирати као политичка порука, него као аргумент изнет након свеобухватне анализе економских и одбрамбених потреба и интереса Србије.

„Иако је војна обавеза тема која интересује и укључује ширу јавност, до сада се није налазила на дневном реду у ситуацијама када су се грађани питали о правцу. На пример, током кампање за председничке изборе прошле године или током јавне расправе о новим стратешким документима у мају ове године", каже Марија Игњатијевић.

Шта каже статистика?

Према подацима Истраживачког центра за одбрану и безбедност, 74 процената грађана Србије је за враћање обавезног војног рока.

Ово истраживање рађено је од јануара до маја ове године, на узорку од 1.117 људи широм Србије. Сличне резултате добио је и Демостат 2016. године.

„Занимљиво је да су грађани старији од 60 година највише за враћање обавезног војног рока, а да је прва следећа група од 18 до 29 година - дакле, они који би у том случају ишли у војску", каже за ББЦ на српском Јасмина Андрић из Истраживачког центра за одбрану и безебедност.

Како наводи, за обавезни војни рок најмање је група грађана од 40 до 49 година.

„Они су деведесетих имали двадесет и нешто, били су захваћени свим тим ратним догађањима, тако да верујем да сигурно имају лоше успомене и да су зато тако реаговали. Мада су и они изнад 50 одсто".

Поделе има и на релацији исток-запад: „У Великом Градишту, на истоку земље, чак 60 одсто грађана се изјаснило против обавезног војног рока, док је у Ивањици чак 92 процената било 'за'".

„Београд је 71 одсто био за повратак војног рока", наводи Андрић.

Она истиче и мале разлике по полу, али и део оних који по том питању нису хтели да се изјасне.

„Жене су на 75 одсто 'за', а мушкарци на 77. Занимљиво је да одређени број испитаника није желео да се изјасни по полу - 1.70 одсто. Дакле, желели су да учествују у истраживању, попунили су анкету, али су то питање оставили празно или су оба заокружили".

Црна Гора и НАТО - година прва

САД: Више од 700 милијарди долара за војни буџет

Црна Гора и НАТО - година прва

А шта кажу грађани?

Грађанима на улицама Београда поставили смо исто питање - да ли сте за то да се поново уведе обавезни војни рок?

„Хронично ратно стање и вребање иза ћошка"

Социјални психолог Зоран Павловић за ББЦ на српском каже да су грађани Србије годинама неповерљиви према институцијама било ког типа, изузев војске и цркве.

„Не верује се политичким партијама, судовима, полицији и било којим другим државним институцијама, осим њима. То да је две трећине грађана за обавезни војни рок не изненађује, иако треба бити мало неповерљив према истраживањима јавног мњења код нас".

Како каже, војска и црква су и у другим срединама окосница националног идентитета, али је овде специфично њихово штрчање.

„То су типичне институције традиционалног ауторитета, институције моћи које веома добро належу на ауторитарно-патријархалне тенденције - којих већ има доста - а које се додатно се подгревају у последњих пар година", наводи Павловић.

Павловић, који је доцент на Филозофском факултету у Београду, каже да је идеја враћања обавезног војног рока антипрогресивна и корак уназад.

„Морамо имати у виду шта се свакодневно дешава - стална тортура коју политичке елите врше над нама, владавина страхом и терором, стално звецкање оружјем, анимозитети према суседима и слично.

„Стално смо у неком хроничном ратном стању, да ће нас неко сачекати иза ћошка. Када обичан човек помисли на све то наравно да ће рећи себи да треба да се припремимо за нешто што 'само што није почело'.

„У друштву преовлађује расположење које добијамо из медија", истиче Павловић.

Говорећи о податку да су млади при врху оних који су за враћање обавезног војног рока, Павловић каже да то забрињава.

„Млади су увек популација која је у сваком друштву најпрогесивнија и то је раније важило и за нас, а у последње време доста је међу њима оних који нису отвореног ума".

Према његовим речима, много је разлога за тај феномен.

„Стално се понавља та мантра деведесете, али то не можемо изгубити из вида - данашњи млади су рођени након или током тог страшног периода. У социјалној психологији имате снажна гледишта да су те ране формативне године пресудне за формирање нас као људи".

„Ако су одрастали у времену свега страшног и највеће пропасти у модерној српској историји, то онда не изненађује", сматра Павловић.

Како је у региону?

Обавезни војни рок нема ниједна земља региона.

Професионалне војнике прва је добила Словенија - 2003. године, док су Македонија и Црна Гора без испраћаја у војску остали 2006.

Годину дана касније, и Босна и Херцеговина је укинула обавезни војни рок.

Хрватска је војни рок добровољном службом заменила 1. јануара 2008. године.

Зашто је питање војног рока сад опет актуелно?

Председник Србије је рекао да се разматра увођење обавезног војног рока од 2020. или 2021. године.

„Размишљамо о томе. Кажем, размишљамо. Чекамо процене војске и Министарства финансија, да видимо да ли да идемо тромесечни или шестомесечни војни рок".

Како је навео, све зависи од финасија.

"Разматрамо увођење војног рока како би држава имала могућности да превентивно делује на било кога ко би покушао да је безбедносно угрози", рекао је Вучић.

Према његовим речима, људи који би одслужили војни рок имали би предност у запошљавању у државним и јавним службама.

Вучић се у четвртак поново огласио, наводећи да је држава још далеко од било какве коначне одлуке по том питању.

Он сматра да би враћање обавезног војног рока коштало до 90 до 130 милиона евра, у зависности да ли ће трајати три или шест месеци.

У међувремену су се огласили бројни званичници, стручњаци и странке, а занимљив податак изнео је генерал у пензији Миломир Миладиновић за Вечерње новости.

Према његовим речима, од увођења добровољног концепта 2011. године, за касарне се пријавило мање од 10.000 младића и девојака.

„Модернизација" и „обука читавог становништва"

Јул 2017. године је био период када се такође доста причало о поновном увођењу војног рока.

Тадашњи премијер Србије Вучић је изјавио да се не размишља о поновном увођењу војног рока, већ да је кључна „модернизација војске".

Ипак, министар одбране Александар Вулин је до сада био главна особа за тему враћања обавезног војног рока.

Вулин је тада изазвао велику буру у јавности рекавши да је потребна општа војна обука становништва.

„Ниједна војска на свету није довољно бројна и ниједна војска на свету није довољно спремна за изазове који су пред нама уколико нема подршку читавог становништва и свих грађана.

„Мора да се размишља о начинима и механизмима како да се врати обученост. Да се врате одређени курсеви и технике по којима би се најшире становништво поново обучавало свим оним вештинама и знањима која су потребна да би се бранила земља", рекао је тада Вулин.

Министар одбране се пожалио да је једно од његових највећих разочарања у животу било када је из здравствених разлога проглашен неспособним за служење војног рока.

„Имао сам диоптрију више од седам, на једном оку два цилиндра, а на другом један," рекао је Вулин у разговору с војницима на добровољном служењу рока у ваљевској касарни "Војвода Живојин Мишић".

„Ништа у животу нисам више желео него да служим држави као ви, у униформи с оружјем и жао ми је што нисам, али то не значи да своју државу не волим."

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]