Исповест из затвора: Пјотр Верзилов о акцији Пуси Рајот у финалу

Сви чланови групе Пуси Рајот који су се нашли на терену током финалног меча Светског првенства у фудбалу добили су по 15 дана затвора и забрану присуства спортским догађајима у трајању од три године.

Aкцију су назвали „Полиција улази у игру" и посветили је уметнику Дмитрију Пригову, који је преминуо пре 11 година.

Демонстранти су затражили „да се ослободе политички затвореници, да не буду хапшења због постова на друштвеним мрежама, заустављање хапшења на скуповима, те политичку конкуренцију у земљи".

Вероника Никулшина, Олга Курачева и Олга Пахтусова су у посебном центру за притвор на југу Москве, а Пјотр Верзилов је на другом крају главног града, у Хорошево-Мневникаху.

О припреми акције и зашто су се одлучили за њу са јединим мушкарцем који је учествовао у акцији разговарала је дописница ББЦ-а на руском Олесиа Герасименко.

ББЦ:Да ли сте осрамотили Русију?

Пјотр Верзилов: Говорили смо у име Русије. Током читавог Светског првенства, које ми се заиста допало, није било политичке критике. Ја се категорички не слажем са западним земљама које предлажу бојкот спортских догађаја у Русији, али не би требало ни да критикујемо стање у нашој земљи. Био сам одушевљен како се првенство одвијало. Шампионат је био празник, а ја сам за то.

ББЦ: Чија је била идеја улазак на терен?

П.В.: У оваквим акцијама битна је колективна креативност. Није битно чија је идеја била. То вам је као у кинематографији - рад великог тима, па режисер не мора да има главну улогу, већ и продуцент може нешто да дода.

Затвор за чланове Пуси Рајот због упада на утакмицу

Чланови Пуси Рајот на терену током финала Светског првенства

Шта чека Хрватску по буђењу из фудбалске еуфорије због светског сребра

ББЦ: А ви сте режисер или продуцент?

П.В.: Редовни учесник.

ББЦ: Зашто су Надежда Толоконикова и Мариа Алекхина одбиле да учествују у акцији?

П.В.: То питање не стоји. Сви замишљају Пуси Рајот као партијски покрет са чланским картама и чланарином. Али то није тачно. Ми смо широк креативни тим, у ком се свако бави сопственим послом.

ББЦ: Али оне су знале за планирани перформанс?

П.В.: Да.

Би-би-си: Женски састав Пуси Рајот потпуно је промењен у овој акцији. Ви сте остали. Да ли се осећате као продуцент који је направио нови састав групе„Бриљантин" за нове наступе?

П.В.: Ово је веома сексистички и погрешан став. То није тачно. Ми одавно говоримо да Пуси Рајот може бити било ко и било где. Схватам да постоји нека врста стереотипних медијских идеја да их окупљам и водим негде, али то је погрешно.

ББЦ: Да ли је случајност то што је у цркви Христа Спаситеља 2012. певала ваша супруга, а 2018. финале Светског првенства прекинула ваша девојка?

П.В.: Чиста случајност.

ББЦ: Реците нам нешто о другим учесницима.

П.В.: Прва Оља је моја стара пријатељица и она ради као барменка. Друга Оља је запослена у организацији за људска права. Њима активизам није непознаница. Ника је модел и глумица и ово јој је прва акција. Она похађа позоришну школу у Гогољ центру и игра у представи „Отаџбина". То је веома близу нашим вредностима и ставовима. Сви смо заједно припремили акцију. Са нама је био још један оператер, фотограф нам није био потребан - знали смо да са фотографијама неће бити проблема, било је 400 акредитованих сниматеља.

ББЦ: Реците нам како сте припремили акцију.

П.В.: Као што сам схватио - заиста желим да кажем „споља" - сви брину о логистици. Посебно запослени у ФСБ и центру „Е", чијих је 20 људи дошло да нас испитује када смо притворени. Сви су утрчали на стадион, укључујући Алексеја Улибку, ког нисам видео сто година, и коме је било врло непријатно када сам га љубазно поздравио.

Нису нас тукли, мучили, већ су само викали. Занимали су их детаљи - куда смо ушли на стадион и где смо купили униформу. Показали су професионализам на догађају на ком је у једном тренутку седело 17 државника.

ББЦ: Па куда сте ушли и где сте набавили униформу?

П.В.: Припремали смо се три-четири недеље. Ја сам се обријао први пут након три године. Берберину сам рекао да желим да уђем у улогу полицајца. Једна чланица је носила перику, јер има пинк косу, што није по правилима за службенике полиције.

ББЦ: Тренирали сте?

П.В.: Па, трчао сам неколико пута по фудбалском терену.

ББЦ: На ком?

П.В.: На једном од московских.

ББЦ: Одакле вам униформа?

П.В.: Припаднику ФСБ сам одговорио речима Владимира Путина. У одговору о инвазији руских трупа на Криму он је рекао да се униформа може купити у продавници. Она се слободно продаје и кошта око 5 хиљада рубаља.

Хрватска изгубила у финалу, али има разлога да слави

ББЦ: А како сте ушли на стадион?

П.В.: Имали смо навијачке пропуснице и улазнице за меч. Неколико смо купили унапред - на сајту ФИФА пре пола године. Остале су нам дали пријатељи из иностранства, који су одлучили да не дођу на првенство. Захваљујући подршци током прошлих догађаја Пуси Рајот има много контаката. Нисмо имали ВИП места, већ обична - у 30. реду. Ја сам био и на првом мечу на првенству, јер волим фудбал, док су девојке гледале само финале.

ББЦ: Колико сте платили улазнице?

П.В.: Платили смо уобичајену цену на сајту ФИФА, а остале смо добили.

ББЦ:Униформа вам није сметала на уласку у стадион?

П.В.: Неки нису гледали шта носимо са собом. Неки су нас погледали и рекли да наставимо напред.

Генерално, свако мисли да је кроз сигурносни прстен око стадиона немогуће лако проћи. ФСБ вероватно мисли да је сваки од 80 хиљада посетилаца детаљно прегледан. У ствари, свако је са навијачком пропусницом, улазницом и ранцем на леђима могао да уђе.

Гледали смо прво полувреме, током паузе отишли у тоалет и пресвучени се вратили.

ББЦ: И тада вас нико није зауставио?

П.В.: Нико нам није пришао, Спустили смо се степеницама и ушли на терен.

ББЦ: Шта сте хтели да радите на терену?

П.В.: Само да останемо тамо. Да трчимо и разговарамо са играчима.

ББЦ: Шта сте рекли чувару како би отворио врата?

П.В.: Знам психологију руског народа. Знао сам да нам неће тражити пропусницу или акредитацију, што се и догодило. Претварао сам се да причам телефоном "Никоаич, где да их тражим?" - и климнуо главом чувару који је отворио улаз.

ББЦ: О чему сте тада мислили?

П.В.: Па, нисам толико добар глумац, као што сви знамо из серије „Кућа од карата" (Верзилов је глумио у једној епизоди серије). Али овде сам ушао у улогу и осећао као да стварно тражим неког на терену.

ББЦ: Многи навијачи Хрватске сматрају да је ваш потез утицао на исход меча. Њихови играчи су покушавали да надокнаде заостатак, а прекид их је пореметио и ишао на руку Французима. Зашто сте казнили Хрвате?

П.В.: Не слажем се уопште са тим. Када су нас одвели, пет хрватских навијача седело је са нама у станици. Извињавали су се због тога што ме је играч ухватио. Ја сам, међутим, видео да је он био заокупиран утакмицом и да је само помагао полицији. Тако су се извинили због тога што ме је играч ухватио. Ја сам видео да је он био фокусиран на утакмицу и да је једноставно помагао чувару да ме одведе, није било мржње.

Још један врло кул играч хрватске репрезентације, који је ставио на главу полицијску капу, постао је битан део акције. Тако да ја не мислим да су Хрвати љути на нас. А и утакмица није одлучена у последњих неколико минута.

ББЦ: Како су реаговали други играчи?

П.В.: Французи су били срећни и насмејани.

ББЦ: А за кого сте ви навијали?

П.В.: Навијао сам за Француску, Мбапе је мој омиљени играч. Његово „бацање коске" Ники је такође један од кул момената.

ББЦ: Шта су вам рекли кад су вас ухватили?

П.В.: Почели су да вичу: „Ко сте ви?!". Док нас је испитивао пуковник, зазвонио је телефон. Сви су погледали у екран и приближили се, а пуковник је одговорио: „Да, генерале, нису наши, свакако нису наши, проверили смо". Били су уплашени да смо ми заиста полицајци.

ББЦ: Ко је објавио видео са испитивања, на ком се чује да пуковник каже да жали што сада није 1937. година?

П.В.: Током првог саслушања снимало нас је осморо људи мобилним телефонима. Претпостављам да су онда спојили све снимке на заједнички канал. Верујем да су њихови шефови били несрећни због објављивања снимка, који је свакако постао значајан део наше акције. А и знате, нико неће одбити 50-100 хиљада за такав видео.

ББЦ: Рекли сте да се борите за Русију. Како то?

П.В.: Наша акција - је корак у изградњи праве руске државности. Оно што је она данас је увредљиво за становнике. Ми се боримо за интересе грађана.

ББЦ: Многи сматрају да сте нам упропастили главни догађај у години.

П.В.: Коме „нама"?

ББЦ: Русима.

П.В.: Какву су штету Руси који су гледали пренос утакмице доживели због наше акције? Никакву. Верујем да су то коментари провладиних агитатора и да немају везе са стварним утисцима.

Дипломатски, економски, енергетски и спортски дуели Хрватске и Русије

Француска и Хрватска дочекале фудбалске хероје

ББЦ: ФИФА сада одлучује да ли ће казнити Русију за ваш упад. Да ли сте спремни да платите новчану казну?

П.В.: Ми нисмо одговорни за новчане казне. Ако систем безбедности функционише савршено, обезбеђење је морало да нас зауставе и пита: „Друже мајоре, где је ваша акредитација, могу ли да погледам вашу личну карту?"

И фалсификовање докумената је кривично дело. Наравно, ми их нисмо имали. Ако ФИФА одлучи да пропише казне, морају их платити организатори и обезбеђење.

ББЦ: Зар не мислите да је ова акција безобразна и празна у односу на друге политичке акције Пуси Рајот?

П.В.: Не, није. Она пре свега има дубоко уметничко значење.

ББЦ: У чему?

П.В.: [Дмитриј] Пригов је био наш учитељ. Наша почетничка група „Рат" требало је да учествује на акцији „Узвишење", када је требало да буде представљен и његов последњи истоимени текст. Међутим, Пригов је у међувремену преминуо, а ми смо наследници Московског концептуализма.

Финале Светског првенства одржало се тачно 11 година након смрти Пригова. То је врло симболично. Узели смо његов текст „Апотеоза полиције", у коме ствара нову слику министра правде и поретка. КГБ није могао да објасни Пригову шта је погрешно у његовим песмама. Ми смо репродуковали најважнију слику о улози полицајца који улази у игру.

Првог дана након хапшења, преостали чланови Пуси Рајота објавили су нови музички видео „О добром милитаризатору" и захтевали пуштање чланова из затвора.

Друго, политички контекст је такође важан - то није критика полиције, већ слика државе која људе лишава нормалног живота и не делује у складу са законом, већ по замислима Владимира Путина и његових сарадника.

Треће, ниједна од акција Пуси Рајота раније није одржана у специјално чуваном објекту ФСБ и ФСО, са Владимиром Путином у публици. То је логистички много компликованије и опасније. У једној колумни упоређени смо са смрћу Висоцког у затвору Олимпијаде-80. То је, наравно, ласкање, али објективно од свих руских уметника, ако изузмемо филмске редитеље, Запад тренутно зна само за Пуси Рајот.