Београдски сајам: „Инжењерско чудо" које је променило грађевинарство и архитектуру

Даме у шареним, лепршавим хаљинама, придржавајући раскошне шешире да не одлете по снажном ветру, и мушкарци у фраковима поносито су шетали међу павиљонима на отварању првог сајма 11. септембра 1937. године.

„На левој обали реке Саве, између два велика челична моста који спајају западну Европу са Балканом и Истоком, скупили су се привредници - не само из Београда и других градова Југославије, већ и представници многих држава Европе и Балкана", писала је тада штампа.

Други светски рат доноси трагични део историје сајма, где су нацисти убрзо по заузимању Београда, успоставили логор, срушили све зграде осим централне куле и главног павиљона који је током рата служио као затворска болница.

По завршетку рата, одлучено је да се нови сајам гради на десној обали Саве, где је већ било неколико индустријских комплекса у околини.

После вишедеценијске историје, ово „чудо грађевинарства", како Београдски сајам назива историчар уметности Марко Стојановић, поново ће, чини се, променити адресу, а према најавама власти, садашњи простор постаће „епицентар културе".

„Сајам је комплекс, тако треба и да се посматра и све хале треба заштити, јер ништа слично тог калибра није изграђено - то је и споменик једне епохе која је оставила велики траг у овом друштву.

„Нису то безвезне зграде, већ културно-историјско наслеђе које треба сачувати, али му треба променити намену, јер формат сајма, какав данас познајемо, полако изумире и све се сели у мале затворене просторе где се окупљају само људи из струке", каже Стојановић за ББЦ на српском.

Београду је додељена организација специјализоване изложбе „Експо 2027" и очекивало се да ће комплекс Сајма на обалама реке Саве бити централно одредиште манифестације.

Међутим, власти су убрзо најавиле да ће се градити нови сајамски комплекс између Новог Београда и Сурчина, двадесетак километара од центра престонице.

Упркос протестима и Маршу за Сајам децембра 2023. којим је најављена петиција за заштиту овог здања, власти не одустају од планова.

Највећа, Хала 1, која је једина задржала статус споменика културе, биће сачувана и постаће „епицентар културе", тврдио је Синиша Мали, министар финансија, уз обећање да ће бити направљене „три оперске хале, биће место за балетске, музичке и позоришне трупе".

'Инжењерско чудо'

Простор који је 1950-их изабран за нови сајамски комплекс имао је „фин прилаз реци, могао је да се уреди урбанистички и убрзо је расписан конкурс на којем побеђује тим архитекте Милорада Пантовића", прича Стојановић.

„Пантовићев првобитни пројекат чиниле су правоугаоне сале повезане пасарелама, а он ће касније, пошто је обишао модерније сајмове по Европи, предложити изглед здања какав је данас", додаје.

Најважнији део била је Хала 1, грађена по конструктивном решењу инжењера Бранка Жежеља.

Била је „прекретница у грађевинарству" у бившој Југославији, јер се за изградњу њене куполе средином 20. века примењивала нова сложена техника пренапрегнутог бетона, која ће се касније примењивати и за изградњу многих објеката у земљи, прича архитектиња Јелица Јовановић.

Власти су тада, додаје, улагале велике суме новца у грађевинарство.

Да би се купола Хале 1 изградила, а потом и поставила, изграђен је прво прстен, обмотан кабловима, учвршћеним као да се веже уже, а по средини објекта постављена је монтирана скела којом су радници постављали остале елементе, објашњава Јовановић процес градње.

„Ребра (спољни зидови) су се изливала у некој фабричкој хали и накнадно доносила, а између њих се постављали округли прозори.

„Када се све поставило, утегло и тестирало, читава арматура се залила специфичном бетонском пастом, како ужад не би била изложена корозији", додаје.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Београдски сајаму осам цртица

Паралелно су се градиле и хале 2 и 3, које су прављене „комбинованом методом и оне су, у то време, биле јединствене у свету по распону купола", каже Јовановић.

Иако су скеле и даље биле на објектима, 7. јуна 1957. одржана је Изложба енергетике и електропривреде Југославије, а први, Међународни сајам технике, 23. августа исте године.

Касније су изграђене још четири хале, међу њима једна намењена само за производе предузећа за намештај и дрвну прераду Југодрво, у којој је радио деда Марка Стојановића.

„Фирма је толико била јака да је тражила да се изгради посебна просторија само за њене потребе.

„Та хала је изграђена у истом стилу као и већ постојеће, није се одступало од брутализма и главни материјал био је бетон", прича Стојановић.

Брутализам је стил модерне архитектуре чије грађевине карактерише масивни изглед, крути геометријски облик и широка употреба натур-бетона, a карактеристичан је за социјалистичко доба.

Навијање и певање под ребрастом куполом

Током 1960-их, са галерија и партера највеће хале се певало и навијало.

Кошаркаши југословенске репрезентације под вођством Александра Николића одиграли су 1961. финале Европског првенства против тада великог ривала, СССР-а, које су Совјети добили.

Пет година касније, у препуној Хали 3 организована је прва музичка манифестација, Гитаријада.

Тако нешто се није поновило, говори Влада Јанковић Џет, музичар и радио водитељ, коме је овај догађај „обележио живот".

Гитаријада се следеће године преселила у Халу 1, а Јанковић памти да је „све било препуно, а да су људи само долазили и одлазили".

Јанковић је наступао са групом Црни бисери.

У великој хали је свирао и Ерик Клептон, британски рок гитариста, у јануару1984, чија су два концерта пет година раније у београдској хали Пионир била распродата.

„Сајам је тада био природно решење, јер Београд није имао већу концертну халу.

„Пионир је примао до седам хиљада људи, а ми смо претпостављали да ће интересовање за овим концертом бити знатно веће", каже четири деценије касније Срђан Стојановић, један од организатора.

На концерту је било, званично, 17.500 људи.

„Простор није био адекватан, било је лоше озвучење, није било места ни за седење, али је све било дупке пуно", сећа се Стојановић за ББЦ на српском.

'Блага трема док се прилази великом здању'

Сваке последње недеље октобра, у халама је организована једна од најстаријих књижевних манифестација у региону, Међународни београдски сајам књига.

„Још од отварања 1957, основни параметри Сајма књига нису се мењали: локација, време дешавања, међународни карактер и традиција да га отвара реномирани аутор.

„То је једна од ретких традиција које и даље трају и на које можемо да будемо поносни, а које би се сигурно нарушиле премештањем Сајма на неке друге локације", каже Ката Калуђеровић из издавачке куће Дерета за ББЦ на српском.

Ученици из многих градова организовано су посећивали ову манифестацију.

Ана Вељковић из Ниша први пут је дошла на Сајам књига 1986, као ученица трећег разреда средње школе.

„Све је деловало толико велико, јурили смо од штанда до штанда да их видимо што више. Као генерација, много смо читали, имали бисмо списак књига које смо хтели да купимо,

„Некако сам осећала и неку врсту треме и узбуђења док сам улазила у то велико здање", сећа се Вељковић за ББЦ на српском.

Инспирација и креативност на једном месту

Сличан стаж има и Сајам намештаја, манифестација коју готово пуну деценију не пропушта Александра Смиљанић, 31-годишња дизајнерка.

И даље памти како је први пут знатижељно закорачила ходницима сајма, очарано разгледајући различите стилове, материјале и нове дизајне.

„Осећала се као да сам ушла у свет инспирације и креативности. Тог дана додатно сам заволела свој посао и од тада редовно посећујем сличне догађаје.

„Пошто је сваки сајам прича за себе, рекла бих да сваки пут отворим нова врата према свету бескрајних могућности и идеја", каже Смиљанић за ББЦ на српском.

Епизода 'Карантин'

Све манифестације на Београдском сајму одложене су 2020. године, а хале су, услед пандемије ковида-19, претворене у привремене болнице, у којима је постављено три хиљаде челичних кревета.

Неколико месеци касније, у комплексу је постављено једно од централних места за примање вакцине против ковида.

Тек 2022, Сајам се „враћа кући", али и поред противљења грађана, стручњака, па и Српске академије наука и уметности, нема назнака да ће влада премијера Милоша Вучевића одустати од планова да га пресели.

Погледајте и ову причу

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]