Србија и Косово: Ухапшени косовски полицајци пуштени да се бране са слободе и предати Косову

Ванпретресно веће Вишег суда у Kраљеву потврдило је оптужницу против тројице косовских полицајаца ухапшених 14. јуна и донело решење којим је окривљенима укинут притвор, па су они у понедељак пуштени на слободу.

У цивилним оделима, три службеника Косовске полиције предати су косовским властима на прелазу Мердаре.

Осумњичени Б.С. (1965), Р.З. (1975) и М.Ш. (1961) терете се да су извршили кривично дело недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја, наводи се у саопштењу те институције.

За ово дело је запрећена казна од две до 12 година затвора.

„Потврђујемо да су тројица киднапованих полицајаца пуштена на слободу. Иако смо веома срећни због тога што ће се вратити њиховим породицама, ова отмица представља кршење људских права и заслужује укор", написао је на Твитеру Аљбин Курти, косовски премијер.

Они су ухапшени у униформама и са оружјем на територији централне Србије, док приштинске власти тврде да је то било на територији Kосова.

Мађарски премијер Виктор Орбан, који је прошле недеље јавно замолио српске власти да пусте тројицу косовских полицајаца, написао је на Твитеру да га је председник Србије Александар Вучић обавестио да ће их, у складу са захтевом, власти Србије пустити из притвора.

„Веома ценимо корак председника Вучића који је предузео у периоду озбиљних изазова, а чија одлука је јасан доказ стратешке сарадње наших земаља и наше заједничке посвећености миру и стабилности Балкана", навео је Орбан.

Њихово пуштање, поред косовских власти, тражили су и западни званичници, као и званичници Албаније.

„Њихово хапшење и стални притвор под лажним оптужбама погоршали су ионако напету ситуацију", рекао је раније Метју Милер, портпарол Стејт Департмента.

Откако су припадници српских безбедносних снага ухапсили ову тројицу припадника Косовске полиције, Влада у Приштини је одлучила да појача контроле на граничним прелазима, што се посебно односи на камионе са робом из Србије.

Иако су мања возила и аутомобили српских таблица прелазили на косовску територију, због колона камиона већ данима се стварају гужве на прелазима између Косова и Србије.

Мисија КФОР-а саопштила је да је прегледала терен после хапшења и разговарала са представницима институција Србије и Kосова и да на основу сакупљених података остаје нејасно где су се припадници KП налазили у време хапшења.

Kосовски премијер Аљбин Kурти данима тражи хитно ослобађање тројице косовских полицајаца, наводећи да се одустало од оптужби за тероризам.

Курти је оценио да је акција Србије у којој су уахпшени полицајци „била агресија на Kосово", јер је Србија угрозила границу Kосова и да Владу то приморава да појача граничне контроле.

„У зависности од анализа и процена безбедносних институција, оне могу укључити и обуставе саобраћаја у случајевима када се процени да могу представљати ризик.

„Наредне радње биће предузете на основу препорука релевантних институција", рекао је Kурти.

Вучић је поручио да власти у Приштини „не могу да забрањују увоз српске робе", јер се то коси са међународним споразумима, а да се тиме народ на Косову оставља без најважнијих намирница - хлеба, млека и лекова.

Шта је рекао Вучић о ухапшенима?

Председник Србије Вучић у обраћању нацији рекао је да се у протеклих суочава са посредним и непосредним претњама са Запада ако се „безусловно" не пусте из притвора три косовска полицајца која су ухапшена на територији централне Србије.

„Имају одличан третман, пију кока-колу, једу торту, колаче, ништа им не фали, ниједну модрицу немају", рекао је Вучић на конференцији за новинаре у Београду.

Он је навео да је упућено и писмо Еулексу у којем су навели све околности њиховог хапшења и предлажу полиграфско тестирање полицајаца МУП Србије који су ухапсили косовске полицајце.

Како су ухапшени полицајци?

Фотографије хапшења где се косовски полицајци виде како са лисицама на рукама и одложеним оружјем, леже на трави, објавила је српска полиција.

Власти у Београду кажу да су у административном појасу према Косову, далеко у дубини територије централне Србије, припадници Министарства унутрашњих послова, Антитерористичке групе посебне јединице полиције, ухапсили Р.З, Б.С. и М.Ш.

Тиме је „спречена акција која по свим параметрима представља терористички акт", рекли су из МУП-а, преноси Танјуг.

Сва тројица била су наоружана аутоматским оружјем и у пуној ратној опреми са џи-пи-ес уређајима, мапама и другом опремом, изјавио је шеф Канцеларије за Косово и Метохију Владе Србије Петар Петковић, додајући да су ухапшени у реону села Гњилица, у општини Рашка.

Курти је тог дана поручио да су тројица припадника косовске граничне полиције киднапована на северу Косова у Лепосавићу, у близини, наводно, шверцерског пута код границе, и да су то учинили припадници српске војске у знак освете због хапшења Милуна Миленковића.

Милуна Миленковића ухапсили су у уторак косовски полицајци, уз оптужбе да је пре две недеље организовао напад на војнике КФОР-а током сукоба у Звечану, за шта је дан касније Специјално тужилаштво Косова затражило притвор.

„Улазак српских снага на територију Косова је агресија и има за циљ ескалацију и дестабилизацију", написао је Курти на Фејсбуку, затраживши хитно пуштање тројице полицајаца.

Косовска полиција сумња да су три службеника граничне патроле „киднаповани" на северу, „дубоко на територији Косова, у пограничном подручју", саопштили су из полиције.

Како се наводи, полицајци су дежурали у месту Тресаве/Баре, како би спречили коришћење алтернативних путева, које користе криминалне групе за илегални прелазак и шверц.

Полицијска јединица састављена од три гранична службеника је у среду, у подне, пријавила да су, у близини места где су боравили, приметили маскирана и наоружана лица, додаје се.

„Припадници наше полиције ногом нису крочили на територију Косова и Метохије и нису прекршили Резолуцију 1244.

„Спремни смо да понудимо све доказе и да се отвори међународна истрага", рекао је шеф Канцеларије за Косово и Метохију Петар Петковић.

Три косовска полицајца су полицијским возилом дошла до алтернативног прелаза и пешке прешли на територију Србије, саопштио је државни секретар МУП-а Србије Жељко Бркић.

Он тврди да се хапшење десило на километар у дубини територије централне Србије.

„Представници Министарства нису прелазили, нису били у близини административне линије, те самим тим нису прекршили Резолуцију 1244, а ни Војно-технички споразум из Куманова", рекао је Бркић.

Мисија КФОР-а саопштила је да је прегледала терен после хапшења и разговарала са представницима институција Србије и Kосова и да на основу сакупљених података остаје нејасно где су се припадници KП налазили у време хапшења.

„У овој области, близу административне граничне линије, институције Kосова и Србије имају јасну одговорност да се координишу са Kфором.

„Подсећамо обе стране на њихове одговорности под Војнотехничким споразумом између Србије и Kфора, и процедурама за координацију KП, укључујући граничну полицију, са Kфором", наводи ова НАТО мисија у саопштењу.

Шта се дешавало пре хапшења полицајаца?

Специјално тужилаштво Косова затражило је притвор за Милуна Миленковића, који је дан раније ухапшен због сумње да је организовао напад на војнике КФОР-а.

Џељаљ Свећља, министар унутрашњих послова Косова, потврдио да је једна особа ухапшена у уторак, тврдећи да је наводно реч о вођи Цивилне заштите, али и организатору напада на KФОР у Звечану, пренео је Kоссев.

У среду је одржан протест Срба са Косова на ком је затражено пуштање Миленковића, кик-боксера из Северне Митровице.

Најновији проблеми и криза на Косову почели су још прошле године, када су Срби напустили косовске институције, али и Косовску полицију, да би кулминирали масовним бојкотом избора у четири општине где су већински народ.

Упркос најављеном бојкоту Срба, западне земље предвођене Америком одобриле су одржавање априлских избора у четири општине на северу Косова, мада су потом оценили да се они ипак не могу назвати нелегитимним.

На тим изборима излазност је била тек неколико процената, али су и поред тога власти Косова наложиле новоизабраним градоначелницима да оду на посао, чему су се Срби противили и организовали су протесте испред општинских зграда.

Током протеста, највише нереда било је у Звечану, најпре између Срба и Косовске полиције, а неколико дана касније и Срба са припадницима КФОР-а и косовских специјалаца, када је повређено више десетина људи на обе стране, од којих неки теже.

Протести трају готово три недеље, а између међународних снага и локалног становништва више нема инцидената.

Петнаест година после проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља.

Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 117 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]