Србија: Да ли је могуће смањити број инцидената са пиротехником

Опекотине, повреде и узнемиреност људи и животиња због буке сваке године прете да помуте новогодишње и божићне празнике.

Због праска који многе весели, породица Биљане Нешић из Београда пролази кроз агонију - њен 13-годишњи син има аутизам, експлозија пиротехничких средстава га плаши и тешко га је умирити чак и када пуцање утихне.

„Он тада стави руке на уши, говори `нећеш петарде, нећеш петарде` и гледа да се склони у просторију у којој се најмање чује", рекла је Биљана раније за ББЦ на српском.

Људи са сметњама, нарочито ако се ради о стањима из спектра аутизма, могу да буду појачано осетљиви на звук и светлост, утврдили су научници.

Разлози и даље копкају стручњаке, али повећана сензитивност повезује се са мањком или недостатком протеина Шанк3 (Shank3), показала је студија Универзитета Браун и Масачусетског института за технологију (МИТ).

Према подацима Института за мајку и дете, у последњих десет година, 102 детета су повређена пиротехничким и експлозивним направама.

Страдају и одрасли.

И ове године је Министарство унутрашњих послова (МУП) покренуло кампању „Буди добар пример - не играј се пиротехником", апелујући на грађане да буду пажљиви и одговорнији.

Власници кућних љубимаца су се самоорганизовали и на многим местима у Београду поставили поруке против употребе петарди, подсећајући колико су штетне и које су казне.

Власти највећих градова у Србији ове године су донеле одлуку да неће бити новогодишњег ватромета - Београд, Ниш и Нови Сад ће преусмерити средства, и то највероватније друштвима за заштиту животиња, о чему градске управе тек треба да одлуче.

Ипак, у Београду се организују два дочека Нове године - један у центру града, други у луксузном насељу Београд на води поред реке Саве, а за тамо јесу најавили ватромет.

Од ватромета су одустали и мањи градови, попут Шапца.

Последњих година, у неким земљама се корисги такозвани тихи ватромет, који омогућава уживање у спектаклу на небу, али у тишини.

Ипак, и они производе одређену буку, у тренутку када се ватромет испаљује.

Од петарди најчешће страдају руке, очи и уши

Повреде настале услед коришћења пиротехнике чешће су током зимских празника, а 40 одсто повређених су деца до 14 година, наводи се на сајту Градског завода за јавно здравље (ГЗЈЗ).

Од 102 деце која су повређена у последњих 10 година, чак петина је морала да буде задржана у болници, рекао је за РТС доктор Ђорђе Крављанац, пластични хирург са Института за мајку и дете.

„То су најчешће повреде шаке, па се дешавају и трауматске ампутације једног, два или три прста", каже педијатар, др Саша Милићевић.

Додаје да су честе и опекотине на рукама и до највишег степена, као и трауматске повреде очију и оштећење слуха.

Мушкарци страдају трипут чешће у односу на жене, најчешће услед неадекватног руковања пиротехничким средствима, док жене углавном задобијају повреде на јавним местима, од пиротехнике коју је активирао неко други, подаци су ГЗЈЗ.

Само у последње три године, 137 људи је повређено због коришћења пиротехнике, а 27 су били малолетници, податак је МУП-а.

У највећем броју случајева страдају шаке, прсти, очи, уши и лице, наводе из ГЗЈЗ.

Док најчешће долази до опекотина, нису ретке ни повреде које захтевају ампутацију прстију, а може да дође и до оштећења слуха или повреде ока.

Уз текућу кампању о некоришћењу пиротрехничких средстава, из МУП-а су саопштили и да су израдили нацрт новог „закона о експлозивним материјама", који предвиђа пооштравање казни за непрописно коришћење пиротехничких средстава.

Саопштено је да је закон тренутно „у процедури", али још није доступан на сајту Скупштине Србије.

Поред Закона о експлозивним материјама, запаљивим течностима и гасовима, коришћење пиротехнике у Србији такође је регулисано Законом о промету експлозивних материја и Законом о јавном реду и миру.

Погледајте видео: Како псима олакшати новогодишњу пуцњаву

Ко и како сме да користи пиротехнику?

Према прописима у Србији, пиротехника спада у експлозивне материје, а за руковање постоје посебна правила.

Могу их користити само пунолетни грађани.

Закон забрањује и продају петарди и ватромета малолетницима, али су пиротехничка средства и даље лако доступна на сивом тржишту, упркос полицијским контролама.

Пиротехничких средстава на тржишту је све више и више из године у годину, рекао је Владимир Баковић из Сектора за ванредне ситуације МУП-а за РТС.

„То се види у нашим поступањима приликом све већих заплена како на просторима где није дозвољена продаја, на отвореним просторима, као што су бувље пијаце тргови и остала недозвољена места", навео је.

Баковић је додао да полиција у последње две године спроводи појачане контроле објеката у којима се легално продаје пиротехника.

„И ту наилазимо на одређене незаконитости, па пиротехнику одузимамо", рекао је.

Производња и продаја пиротехнике захтевају да се претходно прибави посебна одобрења код МУП-а, наводи се у Закону о експлозивним материјама.

Сви који желе да тргују пиротехником потреба одобрења могу да добију код Одељења за промет и транспорт експлозивних материја и контролисане робе.

Колике су казне за непрописно коришћење пиротехнике?

За нарушавање јавног реда и мира и угрожавање сигурности грађана паљењем пиротехничких средстава прописана је казна од 50.000 до 100.000 динара или рад у јавном интересу од 40 до 120 часова.

Уколико је три или више људи учествовало у томе, прети им казна затвора од 30 до 60 дана, наводи се у Закону о јавном реду и миру.

Кривични законик предвиђа да онај који кршећи прописе убије, повреди, мучи или на други начин злоставља животињу бити кажњен новчаном казном или затвором до две године.

Због пиротехнике пате и животиње

Удружења за заштиту животиња сваке године подсећају да бука узнемирава како напуштене уличне животиње, тако и кућне љубимце.

Апелују на уздржавање од бацања петарди у близини животиња.

Крајем децембра, у Зајечару је од петарди настрадао пас луталица, којем је разнета њушка, саопштило је удружење за заштиту животиња Бета из тог града.

Случај је задобио велику пажњу на друштвеним мрежама, а Више јавно тужилаштво у Зајечару покренуло је истрагу, ало је саопштено да малолетници нису имали намеру да усмрте пса.

Из Удружења за заштиту животиња Орка саветују да се кућним љубимцима током празника посвети посебна пажња.

Погледајте и овај видео: Како да се заштитимо од буке у Београду

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]