Србија и Нова година: Зашто су петарде опасне за децу и животиње и колике су казне

Ближи се поноћ у новогодишњој ноћи и многи су спремили арсенал за комшијско надметање у бацању петарди и испаљивању ватромета - традиционалном бучном обичају, који је законски у сивој зони.

Због праска који многе весели, породица Биљане Нешић из Београда пролази кроз агонију - њен 13-годишњи син има аутизам, експлозија пиротехничких средстава га плаши и тешко га је умирити чак и када пуцање утихне.

„Он тада стави руке на уши, говори `нећеш петарде, нећеш петарде` и гледа да се склони у просторију у којој се најмање чује", препричава Биљана за ББЦ на српском.

Пријављивање људи који бацају петарде полицији „нема сврхе", сматра она, и зато је је покренула акцију „Стоп петардама" како би утицала, пре свега, на њен комшилук да се уздржи од употребе пиротехнике.

„Врло је тешко стати томе на крај, осим да се људи освесте или да се законом забрани куповина и коришћење петарди, што мислим да је једино и најбоље решење", додаје Нешић.

Коришћење пиротехнике у Србији регулисано је Законом о јавном реду и миру, а грађани могу пријавити оне који бацају петарде или друге направе комуналној полицији, инспекцијским или другим органима Министарства унутрашњих послова.

За нарушавање јавног реда и мира и угрожавање сигурности грађана паљењем пиротехничких средстава прописана је казна од 50.000 до 100.000 динара или рад у јавном интересу од 40 до 120 часова.

Уколико је три или више људи учествовало у томе, прети им и казна затвора од 30 до 60 дана, наводи се у тексту закона.

Током прославе Нове године у Београду 31. децембра, град је организовао испаљивање ватромета на више локација, а „сигурност је била на највишем нивоу до сада", каже Дарко Главаш, секретар београдског Секретаријата за послове одбране, ванредних ситуација, комуникације и координацију односа са грађанима.

„На јавним догађајима су контролисана лица која су присуствовала - сва пиротехника им је одузимана и није било ситуација да неко баца петарде у масу", додаје он у изјави за ББЦ на српском.

За дочек Нове године по јулијанском календару из града планирају пуштање ватромета са Куле Београд и код Храма Светог Саве на Врачару, пренео је лист Политика.

ББЦ новинари покушали су да сазнају да ли су грађани током празника подносили пријаве по том основу и у којој мери, али из Министарства унутрашњих послова (МУП) нису одговорили на писани упит до објављивања текста.

Из Првог основног јавног тужилаштва у Београду за ББЦ су саопштили да код њих „нису подношене кривичне пријаве због коришћења пиротехничких средстава".

Да и животиње могу бити угрожене током празничне пуцњаве одавно је спознала Марија Јовановић из Панчева, која живи са два пса и две мачке.

Када чује прасак петарде, њена керуша Лили „отрчи у купатило, сакрије се испод лавабоа и тресе се до четири сата ујутру", каже она за ББЦ на српском.

Пси и мачке често страдају од срчаних удара због страха од праска, док ватромет шкоди птицама и слепим мишевима, кажу из удружења грађана Animal Rescue Srbija (АРС) за ББЦ на српском.

Годишње 5.000 домаћих и дивљих животиња угине због здравствених проблема узрокованим пиротехником, навели су из те организације раније за телевизију Н1.

Како петарде могу нашкодити људима?

Повреде настале услед коришћења пиротехнике чешће су током зимских празника, а 40 одсто повређених су деца до 14 година, наводи се на сајту Градског завода за јавно здравље.

У највећем броју случајева страдају шака и прсти шаке (36 одсто), а неретко долази и до повреда очију (19 одсто) и лица и ушију (19 одсто), додаје се.

У децембру је 14-годишња девојчица из села Мачевац код Свилајнца задобила тешке телесне повреде шаке и ока пошто јој је петарда експлодирала у руци, потврдила је докторка Марија Лукач из Универзитетске дечје клинике у Тиршовој за лист Блиц.

Поред непосредних телесних повреда, пиротехничка средства могу имати негативан ефекат на људе, пре свега децу, са сметњама у развоју.

„Долази до изазивања разноразних стања као што је претерана нервоза, узнемиреност, страх, а такође чак те сензорне информације могу да се доживе и болно, уколико је у питању преосетљивост.

„Оно што је још један од негативних ефеката је да то све утиче и на њихово понашање", објаснила је за Радио-телевизију Војводине (РТВ) Даниела Тамаш са новосадског Медицинског факултета.

Кроз то пролази и 13-годишњи син Биљане Нешић, који се бори са аутизмом.

„Веома је тешко објаснити деци са аутизмом да не треба да се плаше, јер су хиперсензитивна на звук, па се од половине децембра до половине јануара стално суочавамо са ризиком да се узнемири", каже она.

Потребно му је доста времена да се смири и да заспи после „канонаде" у новогодишњој ноћи, додаје.

„Мој син нема драстичну реакцију, али многа деца са аутизмом реагују израженије - повређују себе или оне који покушавају да их смире, морају да им дају лекове за смирење да би заспали."

Иако каже да ове године „није било страшно" и ситуација је повољнија него током празника претходних година, присећа се ситуације у којој се нашла уочи Нове године.

„Кренули смо код логопеда и неко је бацио петарду код наше зграде, он је био на самом излазу из зграде и уплашио се.

„Почео је да цвили и није хтео ни да изађе из зграде, а ни да се врати у стан - потпуно се укочио", испричала је Нешић.

Покренула је кампању за уздржавање од коришћења пиротехнике, а одзив људи у њеном крају и ван њега надмашио је њена очекивања.

„Очекивала сам да се укључе углавном они који имају децу са сметњама у развоју, а учествовали су многи из чисте жеље да помогну", додаје она.

Њен ангажман су подржали многи корисници друштвених мрежа.

Где се купује пиротехника и ко сме да је продаје?

Набавка и продаја пиротехнике регулисана је Законом о промету експлозивних материја.

Фирме које се баве овом делатношћу претходно морају да добију одобрење од органа Министарства унутрашњих послова, наводи се у закону.

Једна од таквих компанија је Метеор Јорге група, која у више градова Србије продаје пиротехничке производе.

Потражња је током овогодишњих празника била као и претходних година, а „све се углавном своди на последња два дана пред Нову годину", кажу из овог предузећа у писаној поруци за ББЦ на српском.

Кутија петарди се може набавити за 100 до 800 динара, док ватромет кошта од 750 до 24.000, додају.

Малолетним лицима није дозвољена куповина пиротехнике, прописано је законом.

У овој компанији кажу да то могу учинити у њиховим радњама „само уз пратњу родитеља или неког старијег".

„Уколико продавац посумња да лице није пунолетно, иако се тако представља, мора да да лични документ на увид," тврде они.

Поред овлашћених продаваца пиротехничких производа, неретко се уочи и током празника могу видети и они који то раде мимо прописа - најчешће на пијацама и улицама.

У Крушевцу је полиција крајем децембра запленила 4.135 петарди и 233 ватромета, наводи се на сајту МУП-а.

Погледајте видео: Како да псима олакшате пуцњаву

Како пиротехника шкоди животињама?

Сваке године, Марија из Панчева и њени цимери - два пса и две мачке - пролазе кроз исто током новогодишњих празника.

„У периоду када се бацају петарде Лили не могу ни да шетам, преплаши се када чује петарде и бежи главом без обзира", каже она.

Новогодишња ноћ је посебан проблем за керушу Лили.

„Дочек је највећа траума за псе попут ње, после тога недељу дана неће да изађе из купатила", објашњава Марија.

Због израженијег чула слуха од људи, животиње прасак петарди и ватромета доживљавају много интензивније, наводе из удружења грађана Animal Rescue Srbijа (АРС) за ББЦ на српском.

Ово непрофитно удружење за спашавање угрожених животиња већ три године води кампању „Твоја петарда. Мој живот" како би се спречило страдање животиња због пиротехнике.

„Људи знају шта се догађа када чују прасак од петарди, док животиње не знају - њих то константно плаши и због тога беже, упадају у шахтове, бунаре, неће да изађу данима из скровитих места...

„Неке животиње и умру пошто срце не може да издржи тај ниво узбуђења, а друге доживе трауме које дуго не пролазе, настају психички проблеми и те животиње се после трзају на сваки шум", објашњава Александар Гаврић, активиста АРС.

Ипак, не страдају само пси и мачке - Гаврић упозорава да су слепи мишеви и птице угрожени приликом испаљивања ватромета, посебно у летњим месецима.

И Гаврић сматра да пријава полицији у овим ситуацијама ретко уроди плодом, јер „људи бацају петарде са прозора или терасе и када експлодира, ви не можете знати ко ју је бацио, па немате ни доказе да некога пријавите".

„Пре смо за шаргарепу, него за штап - због тога је важно да током целе године причамо о томе, не само током празника," додаје он.

„Планирамо да предложимо граду да се користе мање бучни ватромети који имају исти светлосни ефекат, али и да се током празника он испаљује само на једном месту.

„Надамо се да ће то бити усвојено до наредних празника", каже овај активиста.

Погледајте и овај видео: Бука и здравље - како да се заштитимо

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]