Београд, Пољанче на Звездари и полигони за децу: Где год нађеш згодан бетон ту игру посади

- Аутор, Тијана Душеј Ристев
- Функција, ББЦ новинарка
Оивичен ужурбаним и прометним улицама, велики парк, за становнике београдске Звездаре познат као Пољанче, представља зелени џеп тог краја и мирни кутак за станаре околних зграда.
Ово зелено парче београдског насеља сваког дана је највише у центру пажње најмлађих.
Иако нема љуљашки и модерних тобогана, деци је занимљиво да трчакарају по трави, крију се у жбуњу и пењу на дрвеће.
Слична ситуација је и током зиме, када су санке главно превозно средство у парку.
Уз идеју инцијативе Сачувајмо зелену Звездару и помоћ родитеља да бетонске стазице које пролазе кроз парк исцртају школицама и различитим полигонима, деца су добила још забавније место за игру и дружење.
И то само уз добру организацију и расположење и неколико хиљада динара, кажу организатори.

Аутор фотографије, Сачувајмо зелену Звездару
Од бетона који „гребе" до бетона за игру
Инцијатива Сачувајмо зелену Звездару настала је пре две године с идејом да се сачувају зелене површине у читавом крају.
Планом детаљне регулације на месту где се налази Пољанче било је одређено да се направи паркинг.
„То нас је окупило и организовали смо разне акције како до тога не би дошло", каже Милица Батричевић из Инцијативе за ББЦ на српском.
Приликом једне од акције пре две године, прича Милица, на једној од бетонских стазица које пролазе кроз крај написали су: „Не дамо Пољанче".
Та порука на том месту стоји и данас.
„Схватили смо да поруке на бетону опстају, па смо одлучили да цртамо школице и полигоне", каже Батричевић.
Било је предлога да се постави класично игралиште на бетону или тартану, али Звездарци то нису желели.
Размишљали су о авантура парку, али су одустали од те идеје, јер је реализација пројекта пуна изазова, првенствено због безбедности деце.
„Нама је важно да овај крај остане зелен и да деца добију неки нови садржај, али не у виду клацкалица и љуљашки", прича Милица.
Уз паролу „Где год нађеш згодан бетон ту игру посади", Звездарци су почели да делају.


Лепо је, али није чисто
Софија Јеремић за себе каже да је „зелени Звездарац", јер се пре коју годину са Новог Београда доселила на Звездару.
Када се доселила у крај, одмах је приметила зеленило, али и опушке од цигарета, празне флаше и конзерве расуте по трави.
„Није било чисто и некако као да нико није био заинтересован да то уреди", каже Јеремић.
Кроз разговор са људима који живе ту од малих ногу схватила је да многи од њих желе да помогну у уређивању заједничког простора.
„Када сам чула Миличин предлог, одмах смо се удружили и прибавили средства и боје којим смо ишарали стазице", додаје Софија која се налази на челу Савета родитеља оближњег вртића „Маштарије".

Мотивација за друге
Батричевић каже да се често прича о томе да деца проводе превише времена испред разних екрана и да немају одговор од заједнице у којој живе где тачно могу да проводе слободно време и да се играју.
Сматра да у Србији постоји много запуштених зелених површина и да у многим местима и градовима деца немају простор за игру
„Зато нам је важно да ова акција буде инспирација другима", каже Милица.










