Фриленсери, протест и порез у Србији: Шта држава нуди, а шта они (не)прихватају

Дејан и Милан су колеге фриленсери у Србији, али данас су на супротним странама, барем када је реч о Предлогу закона о порезу на доходак.

Дејан не признаје предлог Владе и подржава Удружење радника на интернету, које не прихвата предлог Владе када је наплата пореза за фриленсере у питању.

Протесно камповање овог Удружења почело је у среду, 7. априла испред Скупштине Србије у центру Београда, а планирано је да у шаторима проведу три ноћи.

Реч је о једној од најпрометнијих саобраћајница у престоници Србије.

Дејан ради као фриленсер преводилац од 2010. године.

Зарађивао је у просеку око 650 евра месечно радом за страну фирму и није плаћао порез.

Порез није плаћао јер Србија није имала уређен систем наплате од фриленсера до најновијег предлога Закона о порезу на доходак, који је 1. априла усвојила влада.

„Ишао сам неколико пута у пореску и тражио да платим нешто", каже Дејан за ББЦ на српском.

„Сви су ми говорили - 'ћути ту и уживај, када се уведе пропис, онда ћеш почети да плаћаш'".

Нови пропис је у фази усвајања, а по њему Дејан треба да плати порез ретроактивно и за пословање од 2015.

Дејан је у међувремену затворио фирму, основао породицу и не зарађује више толико.

„Ја једноставно више немам тај новац и зато сам против усвајања закона.

„На све порезе који се плаћају од тренутка када се отвори фирма - пристао бих", каже он.

Са друге стране, Дејанов колега Милан се слаже са понудом Владе и на страни је организације - Удружења фриленсера и предузетника Србије, која је делимично прихватила предлог Владе.

Милан од 2009. ради на изради сајтова и туторијала на Јутјубу, али каже да је био „срећан ако заради више од 100 евра месечно".

Сада је запослен преко агенције и само мали део посла зарађује као фриленсер, па држави неће морати да плаћа ни дуг за претходне године, нити нови порез.

„Сматрам да је боље да добијемо неке олакшице него да не добијемо ни такве", каже он.

„Највише ми одговара што нећу имати дуговања уназад до октобра 2021. године".

Шта пише у новом предлогу закона?

После неколико месеци преговора са фриленсерима, Влада Србије је усвојила предлог за нови начин опорезивања фриленсера.

Према њему, они неће морати да плаћају порез на приходе ако зарађују до 384.000 годишње, што значи да порез неће плаћати само они који имају приходе до 32.000 динара месечно.

Што се старог дуга тиче за претходне године, он ће бити отписан онима који су зарађивали месечно мање од 57.000 динара.

Остали ће морати да га плате.

За све фриленсере, при новој законској регулативи, најбитније је да знају да треба да поделе трошкове према држави на - стари и нови дуг.

Стари дуг је дуговање за порез са пословање од јануара 2015. до септембра 2021, јер је држава уредила пропис тако да фриленсери плаћају ретроактивно порез за шест година уназад.

Ово дуговање неће имати они који су зарађивали мање од 57.000 динара месечно, односно мање од 684.000 динара годишње.

Ипак, они који су зарађивали више, мораће да плате порез.

Како се наводи у предлогу, новим законским решењем део прихода који је изнад износа од 684.000 динара умањује се за нормиране трошкове од 43 одсто од остварених прихода.

Ево и примера.

Они који су зарађивали око 500 евра месечно имали би пореско оптерећење од 2,05 одсто, што значи да би им дуг за претходни период био 123 евра или један евро месечно ако прихвате репрограм на 10 година, односно 120 рата.

За фриленсере са приходима од 1.000 евра месечно или око 1.440.000 динара, пореско оптерећење би било 16,93 одсто, па би њихов дуг ако је неко радио само годину дана износио 2.031 евро, односно 17 евра месечно у наредних 10 година.

Дуг ће моћи да се плати на период до 120 рата.

Други део је нови дуг, што су дуговања која ће на месечном, односно годишњем нивоу, сада морати да плаћају фриленсери.

Од тога ће бити ослобођени они који имају приход једнак месечном минималцу од 32.000 динара или на годишњем нивоу 384.000 динара.

Остали ће морати да плаћају порез на пословање.

Ево и примера.

Ако неко зарађује 99.875 динара месечно, на тај износ неће се опорезивати део од 18.300 динара.

Остатак од 81.575 динара биће опорезиван, а порез ће укупно бити 45.519 динара, што је 46 одсто.

Овај проценат није фиксан, већ се прогресивно увећава како се приход увећава, односно мањи је ако је приход мањи.

„Циљ Владе је да сви фриленсери постану предузетници", пише у саопштењу Владе Србије.

Ко не прихвата договор и зашто

Удружење радника на интернету ни после бројних разговора није прихватило предлог закона.

Ово удружење, према речима председника Мирана Погачара, има 2.100 чланова.

Он тврди да у Србији има више од 100.000 фриленсера, а да је Србија у децембру 2018. била на десетом месту у свету, а четвртом у Европи по броју радника на интернету.

„Предлог јесте искорак и чињеница да су људи који су зарађивали мање од 467 евра месечно ослобођени старог дуга", каже Миран Погачар за ББЦ на српском.

„Ипак, сви остали имају дупле намете.

„Оно што нас највише тишти јесте што треба да плаћамо доприносе уназад за услугу коју нисмо могли да користимо.

„Зар је логично плаћати здравство уназад, а да то не можемо да искористимо у садашњости?".

Погачар тај договор назива „дужничким ропством".

Како је текла расправа државе и фриленсера

Што се дела закона који се односи на будуће пословање тиче, Погачар каже да ће они који, на пример, зарађују 300 евра имати велика оптерећења на зараду.

„То је неисплативо", додаје он.

„Они који зарађују око 200 евра месечно, а таквих је врло мало, неће плаћати порез.

„Сви ми остали плаћаћемо порез по прогресивној стопи, неки и до 70 одсто од месечних прихода".

Погачар каже да је рачуница таква да фриленсер који заради месечно 1.000 евра мора да плати 470 на име пореза, као и репрограм за стари дуг од око 100 евра.

„Значи, укупно пореско оптерећење за тог појединца, није само рата, већ и текућа обавеза и дуг заједно, који износе око 56 одсто примања", кажу у Удружењу.

„Чак и за лице које заради 500 евра пореско оптерећење износи 38 одсто примања".

Погачар мисли да је праведно да се отпише дуг за доприносе јер каже да фриленсери треба годинама на рате да плаћају дуг уназад, а да при том увек могу да остану без посла у реалном времену.

„Испаштају јер су били успешни"

Због свих ових трошкова Дејан, фриленсер преводилац, против је закона.

„Када сам имао тај новац и нудио се да плаћам намете, држава ме је одбијала", каже он.

„Сада када радим у државној фирми, имам фиксно радно време и мало дете, не могу да узимам још и кредит да плаћам уназад нешто.

„Такође, немам времена да додатно радим да би то исплатио".

Александар, пак, неће морати да плаћа стари дуг јер је зарађивао мање од 57.000 месечно.

Данас проблем са законом неће имати, јер се запослио у фирми.

„Када бих ја гледао себично само мој случај, исплати ми се", каже он.

„Али, када погледам пријатеље који су раније били много успешнији од мене и више зарађивали, они ће сада испаштати, јер су се више трудили.

„То стварно није у реду".

Ко прихвата договор и зашто

Удружење фриленсера и предузетника Србије прихватило је Предлог Закона о порезу на доходак грађана, али, како кажу, делимично.

Ово Удружење, како за ББЦ каже њихова правна заступница Маша Попов, има око 1.000 чланова.

„Спровели смо истраживање и анкету на узорку од око 900 фриленсера на основу ког смо утврдили да је велики број, око 75 одсто, у периоду од 2015. до 2020. зарађивао мање од 90.000 динара месечно", каже Попов.

Она је и сама фриленсер две године, а ради као наставник енглеског језика.

„Најмлађи ученик ми је била једна девојчица од непуне две године, а најстарији има 76 година", каже Попов.

„Пошто је свет фриленса доста нестабилан, увек треба гледати пар корака испред себе".

Влада је, како каже, позвала на консултације њихово удружење и Удружење радника на интернету.

Удружење којем припада Попов прихватило је предлог да буде отписан укупан дуг оних који су зарађивали мање од 673.000 динара годишње, односно око 57.000 динара месечно.

„То се односи на просечне месечне приходе од скоро 60.000, које по нашем истраживању има 54 одсто фриленсера", каже она.

„То значи да је више од пола фриленсера добило потпуни отпис".

Они са нешто већим примањима нису добили потпуни али јесу делимичан отпис, тврди Попов, као и могућност да дуг исплате на 120 рата.

„У потпуности им је отписана камата.

„У случају да се са уплатом рате буде каснило, обрачунаваће се само камата на ту рату и то за период кашњења, а неће се поништавати могућност исплате на рате".

Она каже да је њихово истраживање показало да 33 одсто фриленсера месечно зарађује између 60.000 и 120.000 динара.

„Њихова месечна рата, по овој најновијој одлуци Владе, износи од једног до 17 евра по години примања".

Оно што Попов додатно очекује јесте да се фриленсерима пре свега обезбеде права, а на првом месту је радни стаж.

Ако зарађујеш мало

Милан од 2009. године каже да се бави интернет зарадом, а подржава нови предлог владе јер неће морати да плаћа порез.

„Правим сајтове од почетка до краја и одржавам их, снимам разне туторијале на Јутјубу и зарађујем од реклама", каже Милан.

„Бавим се и обрадом видео снимака за фирме и појединце, а радим и маркетинг и презентовање на друштвеним мрежама".

Милан каже да зна много различитих послова који се тичу интернета, па се бави чак и заштитом ауторских права за ауторска дела.

Ипак, каже да је на почетку зарађивао врло мало, па да је био „срећан ако заради више од 100 евра месечно".

Иако наводи да није учлањен у Удружење фриленсера и предузетника, „препознао га је као организацију која би могла да га заступа".

Милан сада каже да ради преко агенције, а да део посла обавља као фриленсер.

„Као фриленсер и сада зарадим пар стотина евра",

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]