Алкохолизам и лечење у Србији: „Криво ми је што је мој живот кренуо у том смеру, најрадије бих искочила из коже"

Марина Б. има 42 године, а прво алкохоло пиће попила је са 15.

„Криво ми је што је мој живот кренуо у том смеру, најрадије бих искочила из коже", каже она.

Марина пролази тежак и дуг пут - од безбрижне младости када је са пријатељима свакодневно наздрављала, до скоро растурене породице и борбе да остане трезна сваког дана.

Дан борбе против алкохолизма Србија дочекује без прецизних података о броју зависника од алкохола, оних који су на лечењу и умрлих.

Једно од последњих истраживања, указује да је од 2016. до 2018. године просечан број смртних случајева повезаних са алкохолизмом био око 2.500.

„Увек сам била с чашом у руци"

На дупла пића и велика точена пива Марина је прешла с одласком на факултет.

Алкохол је постао саставни део њеног живота и углавом је пила у посебним приликама.

Током рођенданских прослава, на дружењима, концертима и изложбама, али и после сваког положеног испита, као и оног који би пала.

„Увек сам била с чашом у руци", каже.

Никад није размишљала да има проблем, јер су пили и њени пријатељи и њен тадашњи дечко.

„Била је најнормалнија ствар да с другарицом попијем флашу вина, иако смо се договориле да само одемо на кафу".

Марина је завршила факултет, удала се и засновала породицу, али су проблеми остали.

Гомилали су се заједно са празним флашама, које је отварала чим успава децу и направи ручак за сутрашњи дан.

„Често смо се супруг и ја свађали због тога, говорио би ми да је срамота то што жена пије", каже она.

Од њега, каже, није имала подршку која јој је била потребна, па је тонула све дубље и дубље.

„Понижавања су била свакодневна", присећа се Марина.

Због тога је све више пила, све док велике свађе пред децом, кад је замахнула руком да га уради, а он је одгурнуо.

„Сада сам у процесу лечења и тешко ми је о томе да причам".

„Сваки дан је борба", каже Марина.

Да ли постоје„функционални алкохоличари"

Према дефиницији Светске здравствене организације, алкохолизам је уживање алкохола, стварање постепене зависности код човека уз штетне последице на његово друштвено и телесно здравље.

Марина није имала потешкоћа да заврши факултет, уда се и роди двоје деце, иако је алкохол све време био присутан у њеном животу.

Каже да је мислила сам да нема проблем, јер „ништа није патило због пијанстава".

„Успевала сам све да постигнем, функционисала сам", додаје.

Термин „функционални алкохоличар" одомаћен је код нас, али психијатар Стеван Клас из Вита болнице за лечење болести зависности у Новом Саду каже да је овај термин велика заблуда.

„То су такозвани мирни и неупадљиви алкохоличари који обављају посао, али њихова толеранција полако расте према унетом пићу, јетра трпи и слаби", каже Клас за ББЦ на српском.

Објашњава да организам подједнако трпи, без обзира како неко функционише у породичном и социјалном смислу.

„Здравствене последице постају све горе и горе", наводи он.

Истиче да је то мач са две оштрице, јер се прво на лечење пријаве они „проблематични, дисфункционални алхоличари", који су озбиљним прекршајима у понашању бацили светло на алхолизам.

„Тиме су људи из његовог окружења продрмани и пре ће му бити пружена помоћ", каже Клас.

Застрашујућа је чињеница да овај тип зависника од алкохола не стигне до лечења.

„Због тога је њихов просечан животни век између 55 и 60 година", каже Клас.

Погледајте видео о томе како алкохол штети вашој ДНК

Како изгледа лечење

Према дефиницији алкохолога Бранка Гачића, алкохолизам је свако поновљено пијење без обзира на количину и учесталост и оно које ствара медицинске и социјалне проблеме и захтева стручну помоћ.

На ово се надовезује Клас и каже да сви они који имају последице због проблема са алкохолом, како би се излечили треба да потраже помоћ.

Једна од њих је и Марина, коју је супруг молио да „потражи неког како би јој било боље".

Она каже да је временом схватила да то није зачарани круг и да из тога може да се изађе.

„Само се плашим да за то није довољна искључиво чврста воља, већ подршка породице и професионална помоћ", додаје Марина.

Када се неко одлучи на лечење ради се на томе да се створи „суштинска мотивација" - да пацијент каже: „Ја ово радим због себе и мени је потребно здравље".

Оно што је веома важно и што се подстиче од првог дана је подршка породице.

„На лечење долазе уз притисак околине и то је добро, јер то значи да су породични односи колико толико очувани", каже Клас.

Напомиње да су многи њихови пацијенти, пре него што су дошли на лечење, одлазили код психолога или психијатра на терапију, али сами.

„То није давало резултате", додаје.

Што се тиче програма у приватној клиници у којој Клас ради, лечење почиње процесом детоксикације у болничким условима у трајању од две недеље и уз надзор психијатра.

„Тада се пацијент ишчисти од те физичке потребе да унесе алкохол", објашњава Клас.

Друге две недеље се ради на психичком опоравку, као и на едукацији на тему алкохола и алкохолизма.

Млади и алкохол

Образац пијења код младих углавном се развија се првенствено у вршњачким групама између 13. и 17. године, пише доктор Петар Војводић, оснивач и директор едукативног центра Психоцентрала у тексту Млади и алкохол.

„Пијењем млади покушавају поручити да су одрасли, а некад је то начин да се уклопе у друштво",

„Родитељски дом је увек место првих сазнања о навикама и култури пијења алкохола, а родитељске фигуре су први узори за идентификацију", пише у тексту.

Клас каже да било која фрустрација, попут проблема у школи или љубави или притисак вршњачке групе могу отворити пут ка развоју алкохолизма.

„Нарочито у смислу добијања информација о томе како та игра с алкохолом може неславно да се заврши", каже он.

Према истраживању болнице Вита из 2019. године, 92 одсто младих до 18 година је пробало алкохол, а најмлађа особа која је прошла лечење у овој установи имала је 16 година.

Шта после лечења

И даље борба.

Одвикавање од алкохола може бити дугорочно, а основни мотив је повратак у нови, здравији начин живота - без алкохола.

Велику улогу у томе имају и клубови лечених алкохоличара широм Србије у које се укључују пацијенти који су прошли одређене програме лечења.

Спречавање рецидива (враћање болести) је највеће богатство које ови клубови пружају.

Уз оне који су прошлу голготу одвикавања и који помажу новим полазницима, клубове воде стручна лица - социјални радници или здравствени сарадници.

У клубовима се деле сви животни проблеми, који најчешће нису повезани са алкохолом.

„Добитак за кориснике клубова је велики", каже за ББЦ на српском Александар Вујошевић председник Заједнице клубова лечених алкохоличара Србије.

Истиче да добробит имају и они који се налазе у некој врсти проблема, али и остали који кроз те проблеме и сами уче како да се поставе у одређеним животним ситуацијама.

„Многи који долазе у клубове су дуго у апстиненцији и они могу да примете, када је неко у кризи и како да му помогну", додаје Вујошевић.

Како клубови раде током пандемије

Клубови у којима бивши зависници добијају подршку имају проблема у функционисању и мимо пандемије.

Вујошевић каже да су проблеми углавном финансијски и да често нема могућности да се плате закупи простора и режија.

„Апелујемо на друштво и локалне самоуправе да имају разумевање и некако помогну, јер је то је заиста за многе мало, а за клубове много", каже Вујошевић.

Због уведених епидемиолошких мера, сусрети у клубовима који функционишу по принципу окупљања, односно групних терапија у којима учествују и корисници и чланови њихове породице, нису могући.

Иако су на појединим местима организоване онлајн терапије, рад клубова за време пандемије трпи, каже Вујошевић.

„То је заиста проблем, за који се надам да ће поправити како се буде поправљала и епидемиолошка ситуација", напоменуо је он.

О броју оних који су имали рецидив од почетка пандемије, јер клубови не раде по старом режиму, за сада нема података.

„Ово што се дешава у неком психолошком смислу не утиче добро на све нас, а они који имају проблем зависности, често комбинованом са неким анксиозним стањима, понекад чине згодно тло за развијање алкохолизма или поновно пијење", каже Вујошевић.

Алкохол и пандемија корона вируса

Пре проглашења пандемије Ковида-19, још почетком марта 2020, Министарство здравља је усвојило план који се тиче очувања менталног здравља грађана Републике Србије.

Отворена је и СОС Линија за пружање психосоцијалне помоћи у условима пандемије.

Са Клинике за психијатријске болести Лаза Лазаревић су у јануару за ББЦ рекли да се до тада јавило око 9.000 грађана, који се често жале на појачану напетост, симптоме депресије, као и на повећану конзумацију алкохола у покушају да ублаже ове тегобе.

Здравствене власти широм света - од Индије до Бразила, Америке и неколико европских земаља - издале су упозорења пошто су подаци индустрије показали драматично повећање у продаји алкохолних пића.

У САД, на пример, онлајн продаја алкохола скочила је за 400 одсто крајем априла, у време кад су уведене мере изолације.

Неке земље, попут Јужне Африке, забраниле су продају алкохола током изолације у покушају да контролишу конзумацију, али су 1. фебруара ове године промениле ту одлуку.

Анкета невладине организације „Алкохол чејнџ" показала је да готово 30 одсто Британаца сматра да током пандемије пије више него обично.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]