Вожња под дејством алкохола: Казне велике, али бројке и даље забрињавајуће

Shots on a bar

Аутор фотографије, Getty Images

    • Аутор, Урош Димитријевић
    • Функција, ББЦ новинар

Вожња аутомобила у пијаном стању делује као неискорењив проблем у Србији.

Полиција у Крагујевцу ухапсила је 64-годишњег М.С. из околине Тополе, због сумње да је колима ударио саобраћајног полицајца који му је претходно наредио да се заустави, преноси лист Блиц.

Покушавајући да побегне, М.С. је потом ударио у голф којим је управљала 46-годишња жена.

Полицајац и жена су задобили лакше телесне повреде.

Возачу М.С. измерено је 2.79 промила алкохола у крви.

У тренутку инцидента, њему је била изречена забрана управљања возилом.

Нажалост, ово није усамљен случај вожње у алкохолисаном стању. Дамир Окановић, директор Комитета за безбедност саобраћаја каже да су бројке „забрињавајуће".

„Према подацима саобраћајне полиције, од почетка године je откривено више од 1.700 возача који су возили са преко два промила алкохола у крви", каже Окановић за ББЦ.

„То је огромна и забрињавајућа цифра, нарочито јер казна уопште није мала", додаје.

Пијани путеви

Возачу из Тополе је одређено задржавање до 48 сати. Он ће, уз кривичну пријаву, бити приведен Основном јавном тужилаштву у Аранђеловцу.

Његовом случају је претходило неколико сличних током 2019. године.

Средином октобра, један возач у Крагујевцу је изазвао удес у којем нико није повређен, управљајући возилом са 2.36 промила алкохола у крви.

Такође је имао заштитну меру забране управљања возилом.

Како је пренела телевизија Н1, полиција је против возача поднела прекршајну пријаву због насилничке вожње и задржан је до истрежњења.

У августу је возач трактора у Мионоци изазвао саобраћајну незгоду, управљајући нерегистрованим трактором, а притом није има издату дозволу ни за једну категорију моторних возила, пренела је Политика.

Саобраћајна незгода
Потпис испод фотографије, Ни високе казне не могу да одврате неке људе од вожње у пијаном стању

Пресудом Прекршајног суда, возач трактора осуђен је на казну затвора од 45 дана и новчану казну од 256.000 динара.

Истог дана, полицијске патроле су из саобраћаја искључиле 350 возача под дејством алкохола.

Највећа количина алкохола измерена је код возача у Лозници, који је управљао аутомобилом са 4,14 промила алкохола у крви.

Какве су санкције за вожњу у пијаном стању?

Најдрастичнија казна, која се изриче уколико се код возача измери више од два промила алкохола у крви, износи од 30 до 60 дана затвора.

Возач уз то мора да плати и новчану казну од 120 до 140 хиљада динара, додаје му се 15 казнених поена и забрањује му се управљање возилом у периоду од девет месеци.

Када је реч о саобраћајним несрећама са смртним последицама, од 1.000 несрећа, у 140 су учествовали возачи са недозвољеним дејством алкохола, каже Окановић.

„Истовремено, када радите контролу саобраћаја, од 1.000 заустављених возача, њих шест су под небезбедним дејством алкохола", каже.

То се, додаје, некоме може учинити као мало.

„Дакле, проценат пијаних возача у саобраћају је 0.6 одсто. Међутим, они изазову 14 одсто саобраћајних несрећа са смртним исходом. Ипак су они много опаснији од трезних возача", каже Окановић.

„Када је у априлу 2018. године пооштрена казнена политика, то је, барем код најтежих случајева пијанства, дало резултате", каже Окановић.

Потпис испод видеа, Како алкохол штети вашој ДНК и тера вас да још пијете

Међутим, бројке у 2019. години показују другу слику, и директор Комитета за безбедност саобраћаја сматра да такве санкције нису једино решење.

Он се залаже да се у најтежим случајевима пијанства за воланом одузима возило.

„То је дефинитивно санкција која би одвраћала многе возаче и утицала на смањење броја оних који возе под дејством алкохола."

Никад усвојен предлог закона

Предлогом новог Закона о безбедности саобраћаја из 2016. године, било је предвиђено да се возачима са више од два промила алкохола у крви одузима возило.

Возило би било одузето трајно, а потом продавано на аукцији. Новац од продаје завршио би на рачуну Фонда за безбедност саобраћаја.

Постојао је и начин да повратите одузето возулио - откупите га на аукцији.

Међутим, предлог закона никада није усвојен.

„Одустало се од тог предлога зато што је је постојао проблем са доказивањем који би оправдао такве мере", каже Окановић.

„Проблематично је када неко одбије алкотестирање. То се онда пориче пред судом."

Због тога је „закон је одложен до тренутка када ће сви полицајци имати прикачене камере са микрофоном и када неће бити спорно да ли је возач одбио алкотест или није", објашњава он.

Али Окановић остаје при ставу да је одузимање возила најефикаснија мера у оваквим случајевима.

„Тврдим да је одузимање возила једна законита мера, која је у складу са Уставом, законима и Европском повељом о људским правима и слободама", каже.

Објашњава да се оваква мера већ примењује у Италији, Словенији и Америци.

„Приватна имовина јесте светиња, али није већа светиња од нечијег живота."

Grey line

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]