Корона вирус и алкохол: Како се изборити са чашицом више у изолацији

Како да проводимо дан за даном затворени у домове и изборимо се са досадом и стресом који долази са блокадом? То је питање које поставља више од четвртине светске популације.

За неке људе чини се да је алкохол одговор на борбу са изолацијом.

Подаци из САД показују да је продаја алкохола скочила за невероватних 55 одсто у трећој недељи марта, у поређењу са истим периодом прошле године, према компанији за истраживање јавног мњења Нилсен.

Слични подаци из Велике Британије и Француске такође указују на скок у продаји алкохола, појачавши бојазан да ово може да доведе до нових здравствених проблема за људе који траже утеху у пијанству.

Светска здравствена организација (СЗО) недвосмислена је у савету поводом излажења на крај са стресом током пандемије. Она упозорава да се не пије алкохол, као и да се не пуши и не упражњавају дроге да би се изашло на крај са нашим емоцијама.

Потпуна забрана

На другом крају спектра налазе се земље попут Јужне Африке и Индије, где је блокада уведена заједно са потпуном забраном продаје алкохола, као мера за уздржавање људи од дружења.

То је представило огроман изазов за људе као што је Ратхиш Сукумаран, који живи у јужној индијској држави Керала.

„Редовно пијем", каже Ратхиш. „То што не могу да пијем и не смем да напустим дом баца ме у велико нерасположење."

Овај четрдесетседомогодишњи сценариста који ради у филмској и телевизијској индустрији не сматра себе алкохоличарем.

„Али ми много недостаје пиће", каже он.

Прилика за одвикавање

Тронедељна блокада у Индији навела га је да се запита колико је завистан од редовног конзумирања алкохола и одлучио да искористи ову прилику да га остави за стално.

Ратхиш живи у Тируванантапураму, главном граду државе Керала, где су скоро све продавнице сем оних које продају храну и лекове затворене, баш као и у остатку Индије.

Живот без алкохола ново је искуство за Ратхиша, који пије последњих 25 година.

„Током радне недеље више волим да пијем кад зађе сунце. Али за празнике почињем да пијем већ после подне."

Због честих путовања он је током последњих шест месеци пио скоро сваки дан.

„Колико пијем зависи од друштва у ком се налазим. Обично је то пет-шест пића, плус минус једно или два."

Његова супруга, као и многе друге жене у Индији, није навикнута на пиће и не дозвољава мужу да организује журке код куће. И тако Ратхиш најчешће пије са пријатељима у оближњим пабовима и кафићима.

Тестирање отпорности

У Индији се алкохол углавном продаје у специјализованим радњама а ретко је доступан у супермаркетима.

Одмах након што је индијски премијер Нарендра Моди увео свеобухватна ограничења, Ратхишови пријатељи су похрлили у продавнице пића да направе залихе.

Ратхиш је, с друге стране, одлучио да тестира отпорност.

„Чак и после званичне објаве, неке продавнице пићa и даље раде у нашем крају", каже он.

„Али одлучио сам да их не користим."

Већ после седам дана, овај самопрокламовани љубитељ брендија открио је границе апстиненције.

Тражење помоћи

„Звао сам више од 20 људи молећи их за помоћ. Чврсто сам решио да се дочепам било каквог пића. Али све је било узалуд."

Оно кроз шта пролази Ратхиш веома је слично искуству многих људи широм света који покушавају да реше проблем зависности.

У Великој Британији влада није затворила продавнице алкохола. Штавише, оне су се нашле на списку неопходних предузећа која су наставила да раде.

Истовремено, људи који примају помоћ да би престали да пију или да би контролисали зависност од алкохола немају више лични приступ саветовалиштима током блокаде.

Анонимни алкохоличари, група за подршку која држи састанке за људе са проблемима зависности, организовала је онлајн групе након што су на снагу ступила правила социјалног дистанцирања.

Организација каже да су од почетка марта позиви дежурним телефонским линијама за помоћ у Великој Британији скочили за 22 одсто, а употреба чет услуга повећала се скоро за трећину.

Немиран и узнемирен

Што се Ратхиша тиче, он је успео преко телефона да ступи у контакт са неким пријатељима који су оставили алкохол.

Они су га уверили да је нормално осећати тако снажан порив. Ипак, каже он, те га речи нису превише умириле.

„Било је то као да је мом телу неопходан алкохол. Нисам могао да се концентришем ни на шта. Покушао сам да гледам филм, али није успео да ми одвуче мисли."

Што је више покушавао да се одаљи, постајало је све теже.

„Нисам могао да спавам по читаву ноћ. Био сам ментално узнемирен и чинило се да ноћи нема краја. Тек кад сам ујутро видео прве трачке сунца, осетио сам неко олакшање."

Неки од његових пријатеља са којима пије постављали су на друштвене мреже слике себе како уживају у доброј капљици.

Није се либио да им саопшти како се осећа.

„Чак сам и псовао у коментарима", каже он. „Рекао сам им да се надам да ће их ударити гром."

Симптоми апстинентске кризе умеју да буду веома тешки, укључујући грчеве, узнемиреност и конвулзије.

Ратхиш каже: „Савршено разумем зашто су људи очајни. Порив за пићем је стваран."

Лекари против владе

Локални медији у Керали известили су о неким веома екстремним случајевима у којима су људи себи одузели живот после увођења блокаде, наводно зато што нису имали приступ алкохолу.

„Аутопсија ће установити шта је био узрок смрти, али да бисте знали мотив морате да спроведете целовиту истрагу", каже доктор Г.С. Виџајакришнан, генерални секретар владиног лекарског удружења.

Реагујући на медијске написе о сумњама у вези са овим смртима, државна влада првобитно је тражила од лекара да препишу алкохол онима који показују симптоме апстинентске кризе као стратегију борбе.

„Као последица налога владе, многи људи су се обратили лекарима и тражили дозволе за алкохол. Неки су чак претили докторима рекавши да ће починити самоубиство уколико не добију од њих папир", каже за ББЦ доктор Г.С. Виџајакришнан.

„Налог је створио проблематичну ситуацију док активно морамо да се боримо против вируса короне."

Лекарска етика

Лекарско удружење одбило је да изда дозволе за алкохол, а чак је набавило и званично одобрење Вишег суда Керале да се не повинује одлуци владе.

Лекари кажу да је зависност од алкохола болест а да би издавање таквих дозвола било противно њиховој етици.

„Немам појма како ово питање може да се реши", каже Ратхиш.

Поновно отварање продавница пића неизбежно би привукло огромне масе људи и осујетило напоре да се контролише пандемија.

Онлајн куповина може да буде једна од опција, али, као што Ратхиш каже, „многи људи овде немају приступ интернету. То ће помоћи само релативно добростојећима."

Назад на почетак

Након што је остао без опција, Ратхиш се вратио првобитном циљу.

„Покушавам да искористим ове дане кад се ништа не дешава за нешто позитивно. Покушавам да видим да ли могу да зауздам своју конзумацију алкохола."

Према властитој процени, он каже да тренутно успева да изађе на крај с тим.

„Почео сам да верујем да могу да живим без алкохола чак и ако буде био доступан."

Али Ратхишу недостају дружења са пријатељима, „да нашироко разглабају о свему, од политике, крикета, филмова до најновијих трачева и чему све не."

„Што више пријатеља сретнем, то више пијем. Желим да знам шта ми више недостаје. Пиће или моји пријатељи?"

Он се нада да ће промена у његовом животу трајати дуже од блокаде.

„Имам намеру да седнем са пријатељима, да им будем трезвено друштво и да не пијем."

„На крају крајева, изазови и задовољства најбољи су кад се држе под контролом."

Уколико имате проблема са алкохолом,контактирајте Анонимне алкохоличаре Србије. Они организују онлајн састанке сваког дана у 19 часова.