Чернобиљска вотка: Направљено прво пиће од воде из забрањене зоне

„То је једина боца која постоји - дрхтим док је узимам", каже професор Џим Смит, док лагано подиже боцу алкохолног пића „Атомик".

Вотка која се прави од житарица, али и воде из забрањене зоне у Чернобиљу, први је потрошачки производ који долази из напуштеног подручја око оштећене нуклеарне електране.

Тим је започео овај процес тако што је узгајао житарице на фарми у забрањеној зони.

„Наша идеја је тада била да искористимо зрно да направимо алкохолно пиће", рекли су идејни творци.

И остатак тима, као и сам професор Смит, који ради на Универзитету у Портсмуту у Великој Британији, чине истраживачи који су годинама радили у забрањеној зони. Проучавали су како се земља опоравила од катастрофалне нуклеарне несреће која се догодила 1986. године.

Надају се да ће профитирати од продаје како би помогли локалним заједницама у Украјини које су и даље погођене економским утицајем катастрофе.

Да ли је пиће радиоактивно?

„Није радиоактивније од било које друге вотке", каже професор Смит.

„Сваки хемичар ће вам рећи, када дестилујете нешто, све штетно заврши на отпаду.

„Узели смо раж која је била мало контаминирана и воду из Чернобиљског водовода и дестиловали је."

„Питали смо пријатеље са Универзитета Саутемптон, који имају невероватну радио-аналитичку лабораторију, да провере да ли могу да пронађу неку радиоактивност.

„Нису ништа пронашли - све је било испод границе."

Доктор Женади Лаптев, научник који ради у Хидрометеоролошком заводу Украјине у Кијеву, такође је члан фирме која производи ово алкохолно пиће.

Пратила сам њега и тим у забрањеној зони док су радили истраживање животне средине и узгој житарица. Професор ми је објаснио да зрна ражи и алкохолно пиће које настаје показују како неки део земље може и продуктивно да се искористи.

„Не морамо да напустимо земљу", каже он. „Можемо да је искористимо на различите начине и да произведемо нешто што ће бити потпуно нерадиоактивно."

Зашто су научници баш направили вотку?

Делом због тога што се од контаминираног зрна може направити чист дестиловани производ. Али, додаје професор Смит, овај пројекат треба да оде корак даље од прављења само једног алкохолног пића. Он се нада да би продаја вотке могла да помогне грађанима у местима које живе око забрањене зоне.

Он у Чернобиљу ради од деведесетих година прошлог века, па каже да га погађа то што људи у Украјини и даље живе лоше, док се природа полако опоравља.

„Постоје жаришта зрачења [у забрањеној зони], али у већем делу контаминација је мања него што бисте је пронашли у другим деловима света са релативно високим природним позадинским зрачењем", каже он.

„Проблем за већину људи који живе тамо је што немају одговарајућу исхрану, добре здравствене услуге, посао и нема улагања."

Он се нада да је главни циљ да продаја вотке из Чернобиља донесе зараду и тако омогући додатно финансирање локалних заједница. Остатак ће се поново уложити у посао.

„Јер сада," додаје Смит, „30 година касније, мислим да је у тој области најважнија ствар економски развој, а не радиоактивност."

Какав је укус?

Уз помоћ тима стручњака у коктел бару у Лондону, „Атомик" су касније упоређивали са другим воткама.

„То је пиће у којем се више осећа зрно него вотка и има више воћних нота - и даље можете да осетите раж", каже Сем Армај из Бар Свифта у лондонском Сохоу.

Који би коктел Сем направио од њега?

„Дефинитивно класични мартини, али бих га помешао и са шампањцем", каже он.

До сада је произведена само једна боца, па ће проћи неко време док „Атомик мартини" буде могао да се наручи. Професор Смит и чланови тима се надају да ће ове године произвести 500 боца и да ће их продати туристима који посећују забрањену зону.

Пратите Викторију на Твитеру