Здравље и дијабетес: Шта је инсулинска резистенција и како да избегнете или одложите дијабетес

Жеђ је била први симптом који је осетила Марија Старчевић, наставница из Београда, када је отишла код лекара пре седам-осам година.

„Упорно сам говорила да се не осећам добро и да немам снаге, да се лако умарам и да ми се много спава, а неколико лекара опште праксе код којих сам била ми је рекло да је у питању стрес," говори Марија за ББЦ на српском.

Испоставиће се да има инсулинску резистенцију, односно преддијабетес - поремећај који карактеришу повишене концентрације глукозе и инсулина, хормона панкреаса који омогућава да шећер уђе у ћелије и нахрани их.

Због симптома који могу бити благи, људи понекад годинама живе са овим поремећајем и носе са појачаном нервозом, умором и другим симптомима, а да ни не знају да имају инсулинску резистенцију.

Уколико се не лечи, може да прерасте у дијабетес тип 2, али и да негативно утиче да плодност жена и мушкараца. Ипак, има и добрих вести.

„Инсулинска резистанција не мора увек да доведе до дијабетеса и може се превенирати смањењем телесне тежине, пажљивим планирањем исхране и континуираним вежбањем", каже за ББЦ на српском докторка Елиана Гаралејић, специјалиста гинекологије и акушерства, која пацијентима са овим поремећајем помаже да се остваре као родитељи.

Умор, жеђ и кофе кафе

„Дешавало се да попијем по пет-шест кафа на дан, само то је могло да ме подигне", каже за ББЦ Марина Милутиновић из Ниша, која је пре две године сазнала да има инсулинску резистенцију, што је доприносило осећају умора.

Њена суграђанка Милица Касар каже да није сама препознала симптоме.

„Понекад сам била жедна током дана и осећала јаку глад, али то није било ништа посебно, више у сфери интуиције и нагађања да можда нешто није у реду него што сам ја то доживела као стварне симптоме неког поремећаја", каже Касар.

Марија Старчевић из Београда такође је осећала промене.

„Имала сам појачано знојење и главобоље", каже он Старчевић.

Зашто су се Марина, Милица и Марија тако осећале?

Шта инсулинска резистенција ради телу?

Извор: др Елиана Гаралејић

„Чини ми се да се друштво гледа на инсулинску резистенцију као на некакав анксиозни поремећај, о којем се ћути и то се не лечи, или још горе - као да не постоји", каже за ББЦ на српском Марија Старчевић, наставница из Београда.

Када се први пут обратила лекару са симптомом жеђи, каже, нико јој није саветовао да уради тест оптерећења глукозом.

Шта је тест оптерећења глукозом?

Извор: Stetoskop.info

Угојила се осам или девет килограма.

„Након два спонтана побачаја, отишла сам да приватно урадим потребне анализе и испоставило се да имам преддијабетес", објашњава Марија.

Према речима докторке Гаралејић, Марија није никакав изузетак.

„Спотани побачаји су учесталији код пацијенткиња са инсулинском резистенцијом и хиперинсулинемијом због нарушене регулације метаболизма шећера", каже докторка Гаралејић.

Хиперинсулинемија је повишен ниво инсулина у организму.

Међутим, истиче докторка, „не треба се плашити и бринути унапред јер је сваки случај индивидуалан".

Код Марине, на инсулинску резистенцију је посумњао гинеколог када је открио да има синдром политицистичних јајника - стањa које изазива комбинација метаболичких и хормонских фактора, а доводи до проблема са репродуктивним здрављем.

Шта је синдром полицистичних јајника?

PCOS - полицистични оваријални синдром је поремећај који изазива више фактора, а повезан је са гојазношћу, инсулинском резистенцијом и хиперинсулинемијом, изостанком менструације код жена, повећаном длакавошћу и слично.

Узрок настанка овог синдрома није познат, али сматра се да је повезан са генетским или хромозомским поремећајима, поремећајима јајника,хипоталамуса и надбубрежне жлезде, али и да може настати као последица гојазности и других болести.

Јавља се код жена од 20 до 30 година, у 95 одсто случајева код оних које нису рађале.

Извор: др Елиана Гарајелић

„Код 70 одсто пацијенткиња са овим синдромом постоји инсулинска резистенција", каже докторка Гарајелић.

Дина Вукићевић из Београда је имала 27 година и никакав проблем са акнама до тада, када се због овог синдрома „потпуно променила физички и психолошки", открила је и да има инсулинску резистенцију.

„Угојила сам се 30 килограма за шест месеци, добила акне по целом лицу, била сам анксиозна и депресивна", прича Дина за ББЦ.

Докторка Гаралејић каже да „као што се не зна тачан узрок настанка сидрома полицистичних јајника, тако се не зна и да ли је поремећај инсулина узрок или последица овог синдрома".

„Али, подаци нам кажу да је поремећај инсулина присутан код 80 одсто гојазних особа са овим синдромом и само 30-40 одсто пацијенткиња које имају овај синдром, али нису гојазне", закључује Гаралејић.

Да ли инсулинска резистенција погађа мушкарце?

Да - мушкарци, баш као и жене, могу да добију преддијабетес, а затим и дијабетес ако се не лече.

Она додаје да инсулинска резистенција погађа и мушкарце, а манифестује се кроз гојазност, повишен ниво масти и крвни притисак и такође може да доведе код дијабетеса.

„Сваки од ових фактора појединачно утиче на репродуктивно здравље мушкараца", истиче докторка Гаралејић.

За разлику од жена, где се неке од назнака да постоји овај поремећај могу приметити на гинеколошком прегледу уколико се појаве цисте на јајницима или почну проблеми са циклусом, код мушкараца овај поремећај није тако лако уочљив, па се дешава да остане испод радара.

Докторка наглашава додаје да су препоруке исте за све - правилна исхрана и редовна физичка активност.

За различите симптоме, Марина, Марија и Милица су добиле сличну терапију - лекове или додатке исхрани, у зависности од појединачног стања, савет да коригују исхрану и да се свакодневно баве физичком активношћу.

„Исхрана је најважнији фактор код регулисања инсулинске резистенције, али се не сме занемарити ни физичка активност", каже нутрициониста Наташа Секулић за ББЦ на српском.

Вежбање је важно јер подстиче цело тело да буде активније, па тако и ћелије да боље реагују на инсулин.

Један од основних постулата исхране је да се каже довиђења шећеру и белом брашну.

Неке препоруке за исхрану

Препоруке: Наташа Секулић, нутрициониста

Међутим, Секулић додаје да, иако је важно поштовати препоруке, то не значи да никада не смете да поједете ништа „недозвољено".

„Није проблем уколико се понекад поједе колач или пециво од белог брашна, ако је већ следећи оброк правилан", истиче она.

„Уколико смо превише строги и ригорозни према себи по питању исхране, само ћемо чекати да се тај режим исхране заврши и да се вратимо старим навикама", каже.

А старе навике значе и могућност да се поново јави стари проблем - иако инсулинска резистенција исхраном и вежбањем може да се стави под контролу, одступање од препорука може да доведе до поновне појаве симптома.

Како се то не би десило, нутриционисткиња упозорава да се треба чувати неких од честих заблуда у исхрани.

Неке од најчешћих заблуда у исхрани код инсулинске резистенције

1. „Овсена каша је најбољи доручак".

Овсена каша није добар доручак јер је најчешће слатка, а и садржи доста масти од орашастих плодова,а најчешће смо после сат и по поново гладни.

2. „Постоје смутији који скидају масне наслаге".

Не постоји смути који скида килограме. Наше тело ће трошити масно ткиво ако уносимо мање енергије путем хране.

3. „Треба да имам пет оброка дневно".

Број оброка зависи од степена инсулинске резистенције. Све и да је некоме у почетку потребно пет, касније треба да пређе на три оброка дневно.

4. „Морам потпуно да избацим угљене хидрате".

Дневни унос угљених хидрата треба смањити, а не у потпуности избацити, а у којој мери зависи од стања конкретне особе.

5. „Правилна исхрана је скупа и компликована".

Ако мислите да правилна исхрана подразумева само „супер" намирнице (авокадо, кокос, лосос...) онда ћете као изговор користити цену тих намирница.

Припремила: Наташа Секулић, нутриционисткиња

Нова-стара нормалност: Живот са дијагнозом

„Након годину дана од дијагнозе, ја и даље не разумем у каквој сам опасности ако у потпуности не коригујем исхрану", каже Милица.

„Имам двоје деце и превелика ми је обавеза да уређујем свој живот око исхране - трудим се да једемо здраво и увек у исто време, са што мање конзерванса, вештачких заслађивача и слично".

Она примећује да јој је посебно компликовано да брине о исхрани „сада, за време пандемије, када нас је четворо у кући, што значи пуне руке посла".

„Када користимо рад, време и децу као изговоре онда је тешко било шта променити", каже нутриционисткиња Секулић и додаје да „треба да тражимо начине како да нешто урадимо за себе".

„Начин размишљања игра кључну улогу у промени исхране", закључује.

Марија мисли да је имала среће што тих осам-девет килограма колико се угојила док још није знала да има инсулинску резистенцију у њеном случају „не представља опасност по здравље".

Лек који је Аксентијевић испитивала могао би да помогне у лечењу људи са дијабетесом оболелих од Ковида:

„Иако узимам терапију, килограми су остали", наводи.

Нутриционисткиња објашњава да неки од разлога зашто људи не губе на тежини након промене исхране могу бити „конзумирање превише „здравих" заслађивача, претеран унос угљених хидрата и масти".

Она примећује да „понекад појединци једу више хране него што им је заправо потребно", иако су све то намирнице које се препоручују особама са инсулинском резистенцијом.

Марина каже да од када узима терапију више не осећа онакав умор као пре.

„Много боље функционишем, кафу сам потпуно избацила што ми је до недавно било незамисливо", наводи.

„Жао ми је што нисам открила раније, било би ми лакше, осећам се као да сам изгубила време - нисам ни схватала да нешто није у реду", закључује.

Марија промећује да је свест о овом проблему у Србији није висока.

„Волела бих да инсулинска резистенција постане препозната као битан отежавајући фактор да се води нормалан живот, посебно ако желите да имате децу".

Докторка Гаралејић истиче да, како поремећај напредује, може да утиче на изостанак овулације и поремећаје менструалног циклуса, а и самим тим и да смањи могућност да се затрудни.

Међутим, није све тако црно.

„Истраживања показују да терапија и лекови 78-96 одсто пацијенткиња доводе до нормализовања ментруалног циклуса", каже докторка.

А осим тога, додаје Гаралејић, инсулинска резистенција „не мора да доведе до дијабетеса" ако се поштују препоруке.

Међутим, дешава се да понестане мотивација за вођење здравог живота.

Дина Вукићевић, која се већ 12 година бори са инсулинском резитенцијом и мотивацијом да поштује препоруке каже да јој помаже следећа вежба:

„Замислим себе за пет година, ако не будем ништа предузела - вишак килограма, повишен крвни притисак, муке да се добије дете, незадовољство и страх.

„Онда замислим свој живот за 10 или 15 година - вероватно дијабетес, тешко се крећете, све вас боли, гојазност све већа, не можете да спавате, примате инсулин, а све зато што нисте имали мотивацију да се здраво храните.

„А онда се вратим у садашње време, погледам се у огледало и кажем да до тога никад неће доћи".

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]