Србија и филм: Шта раде координатори интимности и како безбедно снимити сцене секса

Када ускоро започне снимање филма „Звечарке", редитељ Никола Љуца се нада да ће се на сету, први пут у српској кинематографији, појавити нови професионалци - координатори интимности.

Њихова улога биће да глумци буду заштићени током снимања сцена секса да би се отклонила било каква могућност прелажења постављених телесних граница, намерно или не.

„У филму постоји тешка сцена сексуалног злостављања.

„Нема ничег лепог у тој сцени, свима је непријатно, а мора да се уради прецизно и са јасним корацима. Знам како бих ја радио, али бих желео да се укључе координатори интимности", каже Љуца, у чијем ће филму главну улогу играти Милан Марић, један од иницијатора увођења координатора интимности.

Марић и Љуца ће тако на делу остварити њихову иницијативу да српски филм добије координаторе интимности, професионалце који у Холивуду почињу све више да се појављују од 2018. године, а у Европи их скоро нема.

Прве реакције на увођење нове професије су, међутим, опречне, каже Љуца за ББЦ на српском.

Док глумци подржавају, редитељи и продуценти су скептични, прибојавајући се цензуре, објашњава.

„Секс је саставни део свачијег живота и на филму зна да буде битан део приче коју желимо да прикажемо", каже глумац Славен Дошло за ББЦ на српском.

Он сматра да је добро имати координаторе интимности током снимања, „као неку врсту подршке".

„Није лоше да постоји неко ко зна систем и који би могао да помогне глумцима да се осећају сигурније и слободније."

Глумица Нада Шаргин указује да се „у интимним сценама људи оголе" и да „треба водити рачуна да се свако осећа испоштовано".

„Ако већина глумаца и редитеља верује да су координатори интимности потребни и ако постоје глумице које су имале непријатна искуства да њихове границе нису поштоване, свакако подржавам ту идеју", каже она за ББЦ на српском.

Продуценткиња Јелена Митровић „поздравља" иницијативу, али упозорава да српска кинематографија има много проблема који се морају прво решавати.

Један од најважнијих је хронични недостатак новца, па је питање хоће ли бити средстава за хонораре ових нових професионалаца.

Шта ради координатор интимности?

Штуре интимне сцене у сценаријима остављају превише простора за међусобни договор глумаца, као и са редитељем, сматра Љуца.

Редитељи некад не знају да објасне како одглумити неку сцену, додаје.

„Чак и глумци који немају проблем са властитим телом, имали су непријатне ситуације јер су сарађивали са редитељима који не умеју да комуницирају.

„Када се сцена не спреми како треба, могу да настану глупе и непријатне ситуације које би координатори интимности могли да спрече", каже Љуца.

Аманда Блументал, једна од пионирки у овој области, рекла је да ови професионалци помажу договору редитеља и глумаца у вези са интимним сценама.

„Када прочитам сценарио, редитељ ми каже каква је његова креативна визија. У коликој мери глумци треба да буду обнажени? Коју врсту симулираних положаја у сексу имају на уму? Какав је тон сцене?", каже она.

Следи поверљив разговор са глумцима и њиховим дилемама.

„Ако редитељ нешто тражи, а извођач не жели сам да каже да се не осећа пријатно, враћам се код редитеља и причам у њихово име", објаснила је Блументал.

Психотерапеуткиња Кристина Брајовић Цар каже да на овај начин „комуникација може да буде прочишћена и уважавајућа, без нарушавања креативног потенцијала".

„Координатори интимности понекад могу и да допринесу да сценарио буде написан тако да уопште не дође до нелагоде", каже Брајовић Цар, ванредна професорка на београдском Факултету за медије и комуникације.

По покретању иницијативе, Љуца каже да су „глумице биле веома срећне."

„'Коначно', говориле су. Тако схватиш колико лоших искустава су имале" указује он.

Међутим, прва реакција редитеља била је махом критичка и сводила се на оцену 'уводите цензоре'.

Љуца каже да то није тачно и набраја стране серије и филмове у којима су ангажовани координатори интимности.

Листа је све дужа, а међу њима је, на пример, серија „Нормални људи", са неким од „најаутентичнијих сцена интимности" до сада снимљеним, објашњава.

Шта кажу глумци и редитељи?

Славен Дошло је први пут снимао сцену секса у филму „Панама" са глумицом Јованом Стојиљковић и каже да је „био веома збуњен" јер није имао такво искуства.

„Било ми је веома важно да се Јована осећа сигурно и да знамо границе у оквиру којих се крећемо", каже.

У разговору су, објашњава, превазишли првобитне непријатности и почели да се баве самом сценом.

Дошло подсећа да оно што се гледаоцима чини као чин који траје заправо настаје као резултат низа техничких ствари.

„Као и било која друга сцена, и интимне сцене се рашчлањују на делове који се појединачно снимају.

„Оно што делује на екрану врло конкретно и течно, суштински је снимано из различитих углова, то су само детаљи који се извуку пошто више пута поновимо неке моменте", објашњава.

Редитељ Радивоје Раша Андрић гледа да избегне „снимање тих сцена" у филмовима јер је „непријатно свима, а и веома компликовано".

„Глумци се зноје од нервозе, стално шминкерка мора да учествује, много ствари омета снимање, енергија глумаца и редитеља се троши да би се превладали пратећи проблеми због чега се губи квалитет".

Андрићу је „важније да се глумци добро осећају током снимања од онога што ће бити крајњи производ".

Редитељ се присећа искуства са глумицом Соњом Савић која се два сата пре снимања сцене секса скинула на сету.

Рекла је присутнима: „Ма нема везе, ја ћу прва да се скинем да се навикнем и сви ће онда да се навикну и биће нам лакше", препричава Андрић.

„Тако је и било.

„Екстреман начин, али је био веома делотворан. Ако ће координатори интимности да помогну глумцима, онда је то одлично", каже Андрић, познат по филмовима „Муње" и „Кад порастем бићу кенгур".

Ипак, мисли да би глумци и редитељи требало да умеју да се договоре о свему пре снимања интимних сцена.

Глумица Нада Шаргин каже да је „важно је да глумци знају шта желе а шта не, и да буду спремни да сами то кажу".

„Дешавало се да имамо различите идеје, али смо успевали да дођемо до неког заједничког става како би то требало да изгледа.

„Ако не постоји слух, онда је потпуно у реду да постоји неко попут координатора интимности ко ће упозорити и помоћи да се став глумца чује и разуме", сматра Шаргин.

Аманда Блументал каже да координатори интимности помажу да се зауставе и прекину обрасци моћи који извођаче стављају у подређен положај у односу на редитеље и продуценте.

Нада Шаргин каже да глумац „има моћ када је спреман, када му одговара улога, и када је спреман да да целог себе у сваком кадру".

„Важно је и градити однос поверења и са редитељима, другим глумцима и целом екипом.

„Свакако, и редитељ и цела екипа треба да улију глумцу поверење, јер је глумац онај који се највише излаже и то мора да се поштује", указује.

Интимне сцене у југословенској кинематографији

Сматра се да је први домаћи филм у којем је приказано наго женско тело била мелодрама „Софка" (1948) у режији Радоша Новаковића.

Наго женско тело у филму ратне тематике приказано је и у драми „Не окрећи се сине" (1956) Бранка Бауера.

Прве садржајне интимне сцене донео је југословенски црни талас и редитељи Душан Макавејев, Живојин Павловић и Желимир Жилник.

У филму Макавејева „Љубавни случај или трагедија службенице ПТТ" (1967), млада глумица Ева Рас лежи нага на белом чаршаву, а поред ње је црни мачор.

Ова сцена је један од најупечатљивијих кадрова у кинематографији црног таласа.

Макавејев је наставио да помера границе филмом „Мистерије организма", у којем се у кадру појављује пенис у ерекцији.

И потоње генерације редитеља, од Живојин Павловића, Крсте Папића, па Лордана Зафрановића, Мише Радивојевића и Емира Кустурице, нису се либили интимних сцена.

Глумцима потребна већа заштита

„За глумце важи једна посебна ствар.

„Они су научени да никада не кажу да нешто неће или не могу, јер је њихова професија таква да морају да дају целог себе", каже млада глумица Анђела Рајић.

Она је међу првих шест полазника обуке за координаторе интимности са којима раде стручњаци из различитих области - редитељи, глумци, психотерапеути, теоретичари уметности, правници.

Досадашњи рад описује као „занимљив, креативан, озбиљан".

Поред студије глуме, Рајић је дипломирала и психологију, па је обука тачка спајања њене две професије.

„Живимо у свету када морамо да проналазимо границе и пружамо подршку једни другима.

„Координатори интимности треба да буду мост који спаја жеље, идеје, креативност редитеља и глумчеве потребе. Ово је професија која била потребна и која има будућност", каже.

Многе светске глумице говориле су последњих година о злоупотребама током снимања интимних сцена, попут Шерон Стоун која је изјавила да није знала унапред како ће изгледати позната сцена из култног филма „Ниске страсти".

Психолошкиња Кристина Брајовић Цар каже да у Србији и даље траје борба домаћих глумаца да заштите њихова права, приватност и поставе границе, док из света стижу добри стандарди у филмској индустрији.

„Између наше локалне потребе и тога како се индустрија развија да би сви радили безбедно, дајући на креативан начин максимум, развила се идеја да организујемо први специјалистички програм студија за координатора интимности у филмској индустрији.

„Глумци су схватили да треба да се заложе за нешто и да делују проактивно", каже она.

Додаје да је жеља глумаца да се створи „безбедна атмосфера у којој је свима уживање да раде без страха и нелагоде".

Адвокаткиња Николина Вујиновић, која се бави правима интелектуалне својине у области уметности, каже да није важан само процес снимања, већ и оно што се дешава у постпродукцији.

„Постоје примери да неко није био узнемирен током снимања јер је знао шта је требало да се сними.

„Оно што није знао јесте да ће се у постпродукцији сцене бити измонтиране тако да се видe интимни делови тела или да ће бити снимљен у неким кадровима који дају другачији контекст тој сцени", каже Вујиновић.

У погледу заштите интимности глумци не могу да рачунају на правни оквир, упозорава она.

„Никада нисам наишла на уговор који је дефинисао интимне сцене током снимања, али и после тога", каже Вујиновић.

Погледајте видео: Како гледати перформанс

Неизвесна будућност

Кристина Брајовић Цар наводи да су „скептичност, неповерљивост и страх од промене" очекивани када се покрећу промене и уводе нове ствари.

„Биће потребно време.

„Зато смо пошли малим корацима. Желимо да причамо о координаторима интимности, да их што више приближимо уметничким круговима".

Продуценткиња Јелена Митровић упозорава на бројне проблеме српске кинематографије - од недостатка новца до повластица датих сервисним страним продукцијама, које домаћу стављају у незавидан положај.

„Бавимо се нечим што је тек уведено у великим светским кинематографијама, а не суштинским проблемима наше", каже она.

Митровић води продуцентску кућу Башчелик иза које је више награђиваних филмова за које се новац прикупља неколико година, а на конкурсима за финансирање често их одбијају из, како тврди, „разних разлога".

„Док год се иницијатива за координаторе интимности не унесе у неки правилник и не постане обавезујућа, неће се применити јер нико од нас неће имати новца да плати те људе", каже Митровић, професорка на Факултету драмских уметности у Београду.

Никола Љуца верује да треба времена, али да ће иницијатива заживети, јер ће постати јасно како координатори интимности могу да допринесу да филм или серија буду бољи.

„Кад радиш тучу, можеш да изађеш повређен, али и неповређен.

„Исто тако, кад радиш сцену секса, можеш да останеш безбедан, а можеш да будеш озбиљно психолошки повређен, што би координатори интимности требало да спрече", каже Љуца.

Погледајте видео: Марина Абрамовић за ББЦ

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]