Црвена звезда и Дејан Станковић: Легенда се враћа кући - шта кажу навијачи

Дејан Станковић, бивши фудбалски репрезентативац и играч Црвене звезде, Лација и Интера, требало би ускоро да се врати на стадион на „Рајко Митић" - као тренер.

Он ће заменити Владана Милојевића, пренели су медији. Станковић ће први пут у каријери бити главни тренер једног клуба.

Милојевић ће напустити Звезду после две и по године на месту тренера, током којих је једном увео екипу у Лигу Европа и два пута у Лигу шампиона.

Одлуку о напуштању функције Милојевић је донео шест месеци пре истека уговора због премора и исцрпљености после великог броја тешких и захтевних изазова.

Вест је изазвала бурне коментаре на друштвеним мрежама. Неки навијачи од новог тренера очекују много - да одбрани титулу првака Србије до краја сезоне, а на лето да са црвено-белима опет избори пласман у групну фазу неког од европских такмичења.

Станковић, Звезда и Италија

Дејан Станковић рођен је 11. септембра 1978. у Земуну, а управо у овом делу Београда је и направио прве фудбалске кораке - када је заиграо за млађе категорије Телеоптика.

Његов таленат су одмах уочили и тренери већих клубова, па је са 14 година прешао у Црвену звезду где је прошао омладинске категорије.

За први тим црвено-белих дебитовао је у сезони 1994/95 на мечу против ОФК Београда, а први гол дао је против Будућности из Подгорице, оборивши рекорд Драгана Џајића који је до тада био најмлађи стрелац у клупској историји.

Метеорски успон талентовани Земунац наставио је 1997. када је постао најмлађи капитен Црвене звезде и најбољи фудбалер у домаћем првенству.

Са Црвеном звездом је освојио једну титулу и три купа.

„Голови против Кајзерслаутерна најважнији у каријери"

Европској фудбалској јавности Станковић се представио у јесен 1996. године, када је у Купу победника купова са два гола практично сам елиминисао немачки Кајзерслаутерн.

„Година 1996. и утакмица са Kајзерслаутерном на Маракани. То су они дани кад купујеш све новине на трафици и уживаш у сваком написаном слову".

„Враћаш филм са утакмице и поносиш се резултатом, атмосфером, победом".

Истовремено, као други најважнији потез у каријери навео је прелазак у милански Интер.

„Испоставио се као сјајан потез. То су неке раскрснице и кључне тачке. Сва срећа, увек сам знао добро да `скренем`", рекао је Станковић.

После четири године у Звезди, Станковић је 1998. године прешао у Лацио.

За „небеско-плаве" из Рима је играо шест година - једном је био првак Италије, освојио је куп и Суперкуп Италије, Kуп победника купова и УЕФА Суперкуп.

У зиму 2004. године је отишао у милански Интер, чији дрес је носио девет година одиграо 231 утакмицу. С Интером је пет пута био првак Италије, четири пута победник Kупа Италије и исто толико пута освајач Суперкупа Италије.

Једном је освојио Лигу шампиона и Светско првенство за клубове.

Репрезентација

Станковић је за сениорску репрезентацију Југославије дебитовао 1998. на пријатељској утакмици са Јужном Корејом у Београду, а и тада је дао два гола.

Држава је мењала имена, а Станковић је за репрезентацију Југославије, Србије и Црне Горе и Србије укупно одиграо 103 утакмице и дао 15 голова.

За национални тим (СРЈ, СЦГ, Србија) Станковић је одиграо 103 утакмице и постигао 15 голова.

У избору Фудбалског савеза Србије два пута је био најбољи српски фудбалер - 2006. и 2010.

Станковић је три пута играо на Светским првенствима - 1998, 2006. и 2010. године.

По завршетку играчке каријере, 2013. године, Станковић је кратко радио као помоћни тренер у Удинезеу, а затим је постао саветник Александра Чеферина, председника Европске фудбалске уније (УЕФА).

Сада неки једва чекају да виде његов сусрет са бившим саборцем из репрезентације - Савом Милошевићем, тренером Партизана.

Неки, међутим, страхују да одлука клуба да тим води Станковића - није добар потез.

Кандидатура за председника ФСС

У децембру 2013. план руководство Фудбалског савеза Србије био је да Станковићу понуди да на месту председника те организације замени Томислава Караџића.

Станковић је ту понуду одбио, уз образложење да је одлуку донео због превеликих очекивања јавности и немогућности увођења суштинских промена.

Тада је рекао и да поменуту епизоду не доживљава као пораз, јер је „ушао чиста срца у све то".

„На један тас ставио сам реална очекивања јавности од мог доласка, величину, систем и начин функционисања организације којом би требало да председавам и могућности суштинских промена које бих увео, а на други огромну жељу да помогнем својој фудбалској породици и кући у којој сам већ две деценије", навео је тада Станковић.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]