Црна Гора: Реконструкција владе - ушли и представници просрпских странака и Бошњаци

Обећање дато крајем октобра прошле године када су на дан формирања Влада Црне Горе на челу са премијером Милојком Спајићем, лидери најавили и да ће влада бити реконструисана, испуњено је у јеку туристичке сезоне.

Девет месеци касније, помало симболично, изродила се проширена влада у којој су сада и формално представници просрпских странака, али и Бошњачке странке, која је годинама важила за партнера Демократске партије социјалиста у време Мила Ђукановића.

Просрпске странке Андрије Мандића и Милана Кнежевића, као и Бошњачка странка, добили су укупно осам ресора и по једно потпредседничко место.

Опробаним рецептом цепкања ресора, направљено је места и за 11 нових чланова црногорске извршне власти, којих је сада 32 укупно, чиме је настала једна од најбројнијих влада у региону.

Исто толико има и Влада Србије, суседне државе са десет пута више становника, док Република Српска, један од два ентитета Босне и Херцеговине, такође има владу од 32 министра.

Нова Влада Црне Горе биће „инклузивна, стабилна и европска", кажу из Спајићевог покрета Европа сад.

„Такву владу ће гласати скоро две трећине посланика, што је највећа подршка од увођења вишестраначког система у Црној Гори", наводи се у саопштењу.

Додају и да је то пут ка „историјском помирењу" због учешћа Бошњака и представника мањих народа.

Кључна политичка новост ове владе јесте улазак Бошњачке странке, све остало је у складу са раније договореним коалиционим споразумом, каже Милош Бешић, професор Факултета политичких наука у Београду.

„Ово је први пут да на експлицитан начин Бошњачка странка буде у коалицији са странкама са српским предзнаком - бивши Демократски фронт, а сада коалиција За будућност Црне Горе.

„То је било незамисливо пре неколико година", каже Бешић и напомиње да су „лед пробиле" албанске странке, које су већ део коалиције.

'Хоће ли имати где да седну?'

Досадашњи Спајићев кабинет имао је карактер мањинске Владе, уз подршку просрпских странака из коалиције предвођене Андријом Мандићем и Миланом Кнежевићем, али оне нису имали министарска места, већ су им припале функције председника скупштине, амбасадорска и места у управним одборима.

Сада су добили и пет чланова извршне власти - министре и потпредседнике, колико и представници Бошњачке странке.

Кад се све сабере, то је сада 32 уместо досадашњих 23 чланова владе, са 27 министарстава.

Међу њима нису Кнежевић и Мандић који су блиски властима у Београду и недавно су били у Београду на такозваном „Свесрпском сабору" влада Србије и Републике Српске.

„Влада је мало већа него што је природно и то јесте резултат политичке трговине, али то можете гледати пежоративно или као политички лукративно и мудро", каже Бешић.

Пошто седницама владе присуствују и генерални секретар и представник Секретаријата за законодавство, могло би да се деси да сви чланови немају где да седну, јер како пишу подгоричке Вијести, за столом где се одржавају седнице досад је била 31 столица са компјутерима.

Колико су бројне садашњевладе у региону?

Шта кажу критичари?

Да је влада спој неспојивог и да је прегломазна за земљу од 620.000 становника.

Посебно оштар је био председник Црне Горе Јаков Милатовић, некадашњи политички саборац премијера Милојка Спајића са којим је основао странку Европа сад, а већ неко време његов жестоки критичар.

„Баш кад смо мислили да нас више ништа не може изненадити данас сведочимо још једној превари и вређању здравог разума грађана Црне Горе.

„Данас је Црна Гора жртва најпримитивније политичке трговине и неодговорности коју премијер у континуитету демонстрира према вођењу државе", написао је шеф државе на Иксу.

Драшко Ђурановић, недавно смењени главни и одговорни уредник и извршни директор Побједе, упоредио је нову владу са политичким чудовиштем, где нема места за Црногорце и грађанске партије.

„Биће то извршна власт спајања националних странака у један амалгам налик политичкој Франкенштајн креатури", написао је Ђурановић за Портал Аналитику.

Може ли да потраје?

Откако је после три деценије смењена власт Мила Ђукановића, политички живот Црне Горе је врло узбуркан и обележен низом изборних циклуса.

Нова влада би захваљујући широкој подршци могла да изгура цео мандат, каже Милош Бешић.

Са друге стране, Демократска партија социјалиста (ДПС) као стожер опозиционог блока у парламенту „остаје усамљен" са УРА Дритана Абазовића, која је постала маргинална странка.

„Од владе која је деловала да је на стакленим ногама, сада имамо владу са највећом подршком од 1997, што би могло да води високом степену стабилности, али само уколико просрпске странке не буду вукле националне и националистичке потезе који ће нашкодити унутрашњем јединству.

„То је једино што може довести у питање стабилност и будућност ове владе", истиче Бешић.

Пример таквих потеза је недавно усвајање Резолуције о геноциду почињеном над Србима, Јеврејима и Ромима у Јасеновцу, Дахау и Маутхаузену током Другог светског рата, која је изазвала жестоке реакције у Хрватској, а уследила је као одговор на Резолуцију о Сребреници у Уједињеним нацијама.

Иако су лидери просрпских странака Мандић и Кнежевић били главни заговорници Резолуције о Јасеновцу у црногорском парламенту, Бешић не очекује да такви меневри буду чести, јер му по последњим иступима Мандића, делује да овај искусни политичар сада има другачији план.

„Кроз године искуства и фрустрацијом у опозиционом статусу, он је схватио да је власт власт и да је жели.

„Тако може да ојача сопствену странку пред следеће изборе, да њихова коалиција освоји највише од оних који чине садашњу владу, што би им дало легитимитет за место премијера", закључује Бешић.

Погледајте видео о Његошевом маузолеју на Ловћену

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]