„Мали Шенген": Ко на Балкану не жели нову регионалну иницијативу

Иницијатива Србије, Северне Македоније и Албаније да се на Балкану створи „Мали Шенген" за сада пролази као тинејџерска журка на коју једна половина одељења дође, а друга одлучи да остане код куће.

Неки се љуте јер су позвани касно, некима се не долази уопште, а некима се замерио један од организатора.

Представници Самоопредељења, странке која је победила на косовским изборима и има највеће шансе да формира владу у Приштини, кажу да ова иницијатива није добра јер није у складу са интересима свих земаља Балкана.

„Важно је да имамо пуни реципроцитет, укључујући и српско признање независности Косова, да бисмо могли да причамо о мултилатералним пројектима.

Не могу две или три државе да присиле остале да им се придруже ако нема заједничких интереса да се иде у том правцу", каже за ББЦ на српском члан председништва Самоопредељења Џељаљ Свећла.

За охридским столом нашла се Драгица Секулић, министарка економије у Влади Црне Горе - упадљиво са најнижим политичким рангом међу присутнима, у друштву председника држава и влада.

„Наш принципијелан став, који смо поновили много пута и на састанцима са водећим личностима Европске уније и, наравно, на састанцима са колегама из држава региона, је да не треба гомилати састанке и иницирати нове иницијативе за оно што је већ договорено и за шта су конкретне државе преузеле конкретне обавезе", каже у писаној изјави за ББЦ на српском министарка Секулић.

На досадашње форме сарадње, пре свега на регионални царински споразум ЦЕФТА, указује и сарадник бечког Института за међународне економске студије Владимир Глигоров.

„Увек има потребе за побољшањима, мада би најбоље било да сви буду укључени јер парцијалне иницијативе и договори немају праве последице", сматра Глигоров.

Наредни састанак лидера у оквиру ове иницијативе најављен је за 21. децембар у албанској луци Драч.

Домаћин скупа биће албански председник Еди Рама који је најавио нове позиве и земљама у региону које се до сада нису нашле за заједничким столом.

Регион као „шведски сто" за Србију

Иако моменат транзиције власти на Косову чини да у Приштини седе актуелни министри у влади Рамуша Харадинаја чије су странке изгубиле на изборима, а на фотеље чекају нови функционери из највероватније коалиције Самоопредељења и Демократског савеза Косова Исе Мустафе, ни једних ни других није било у Охриду.

„Регион није шведски сто за Србију - да бира оно што јој паше, а да избегава оно што мора да уради.

Не могу бити добри међудржавни односи, а да став Србије према Косову остане исти", каже доскорашњи посланик Самоопредељења Џељаљ Свећла.

Уколико се у Приштини догоди очекивана смена власти, донеће то додатни посао и за већ постојеће регионалне иницијативе и споразуме.

„Ни ЦЕФТА није донела много доброг за Косово.

Став Самоопредељења је да ће нова власт анализирати све споразуме са Србијом, али и све мултилатералне споразуме - да видимо ко је шта добио, а не да споразуми буду параван превладавања једне државе или економије над другом", закључује Свећла.

У неким областима, највећа регионална економија има предност у односу на суседе, каже економиста Владимир Глигоров.

„Србија има суфуцит у размени са свим земљама ЦЕФТА - пре свега због пољопривредних производа које извози у великим количинама", каже он.

Глигоров, пак, наводи да би делови ове иницијативе могли да буду и у корист мањих земаља-потписница - пре свега, кроз обједињавање тржишта рада.

„Не знам колика је вероватноћа да ће људи из Србије тражити посао у Албанији или Северној Македонији, али у другом смеру би могло да буде интересовања.

Због тога је то повољно са становишта, рецимо, Северне Македоније која има већу стопу незапослености од Србије."

Озбиљан проблем Глигоров види у споразумима попут оног који Србија однедавно има о бесцаринској трговини са Евроазијском унијом.

„Та роба не би могла да уђе, на пример, у Северну Македонију без царина, иако би у Србију ушла без царина", наводи он.

„Да се поново дају иста обећања"

Црну Гору је у Охриду представљала министарка економије Драгица Секулић која за ББЦ каже да су њеној земљи детаљи иницијативе представљени на самом састанку.

„Разлика је у приступу - ми се не придружујемо него партиципирамо у пројектима од заједничког интереса, а то подразумева детаљну експертизу, консултације са привредом и њиховим удружењима и институционални став.

Јасно је да смо ми далеко одмакли у европској интеграцији и да је то наш апсолутни приоритет којим ћемо се руководити у разматрању ове иницијативе."

Министарка Секулић указује на искуства из већ постојећих споразума и оквира.

„У оквиру ЦЕФТА-е је већ доста тога регулисано и наш став је да пре свега треба испунити обавезе које је свако од нас преузео, а Црна Гора је све своје обавезе испунила.

Ми схватамо да је то болно, да су либерална економија и отварање граница некомпатибилни са тзв. заштитом сопственог тржишта и интереса, да су супротни баријерама које су неке државе региона међусобно подигле, те је можда потребна нова иницијатива како би изнова обећали да ће радити оно што смо ми већ одавно урадили."

Црногорска министарка наводи да је тржиште у тој земљи најотвореније у региону, као и да за Подгорицу не би била новина путовање по региону само с личном картом.

„Наши грађани знају да већ могу тако да путују у све суседне државе, осим Хрватске која је у ЕУ, а ускоро и у шенгенском режиму, а од несуседа и у Северну Македонију.

Дакле, ово што је представљено у Охриду у Црној Гори већ постоји, односно, тамо куда су ове три државе кренуле - Црна Гора је тим путем већ прошла", закључује Драгица Секулић.

На сегмент слободе кретања са личном картом, која за грађане Србије већ важи за Косово, Северну Македонију, Црну Гору и Босну и Херцеговину, примедбу има и економиста Владимир Глигоров.

„Сам назив Мали Шенген је недовољно прецизан - погрешан је.

Ви се не крећете слободно, као преко европских граница, већ их прелазите са личном картом - а то није принцип Шенгена", наводи он.

Шта је ЦЕФТА споразум

Шта је Шенген

Шта о свему мисле Брисел и Вашингтон

Медији блиски председнику Србије Александру Вучићу данима су уочи његовог сусрета са француским председником Емануелом Макроном у Паризу најављивали да ће управо „Мали Шенген" бити главна тема.

„Вечерње новости" писале су и да Немачка и Сједињене Државе подржавају „идеју Вучића", како описују ову тројну иницијативу.

Џељаљ Свећла каже да Приштина у обзир узима и друге факторе, сем става Запада.

„Нама је најважније да ли неку иницијативу или споразум подржавају грађани, сви сегменти косовског друштва.

Важан нам је и став међународне заједнице, али ми смо уверени да ниједан међународни фактор неће пристати на нешто на шта не пристаје држава, народ или друштво Косова и других држава региона", сматра функционер Самоопредељења.

Економиста Владимир Глигоров каже да би подршка овом пројекту могла да дође са Запада, и то пре свега као израз односа према региону коме је привремено стопирано приближавање Европској унији.

„Регион је закаснио да се укључи у интеграционе процесе у Европи и сад стоји ни на небу ни на земљи.

Нису то изјаве подршке засноване на анализама корисности или изводљивости ове иницијативе, већ више на чињеници да се поздравља свака иницијатива која више личи на сарадњу, а не на свађу", закључује Глигоров.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]