Црна Гора: Ријалити програм, политичка воља и невоља

„Бирамо шта гледамо" назив је кампање коју је покренула црногорска Агенција за електронске медије - циљ јој је да заштити децу од непримерених садржаја, а једна од мера, у Правилнику који је агенција издала, јесте шифровање садржаја непримерених за малолетнике.

„Тиме нису забрањени ријалити програми", каже за ББЦ на српском Елвира Цековић, портпаролка Агенције за електронске медије Црне Горе.

И заиста нису.

У студијима у Београду у којима се снимају два најпознатија ријалити програма и даље је бучно, а то је све могуће испратити на телевизији у Црној Гори.

Кабл и националне фреквенције

Црна Гора је још 2016. године изменом Правилника о стандардима у електронским медијима прописала да ријалити програми нису намењени малолетницима.

Већ мало дуже од две године, емитовање таквих програма дозвољено је тек након 23 сата.

Међутим, ово ограничење односило се само на телевизије са националним фреквенцијама, а не и на кабловске програме.

Један од најпопуларнијих ријалити програма из Србије до краја прошле године емитован је на црногорској телевизији са националном фреквенцијом, али је са променом власништва сада доступан само код кабловских оператера.

„Новом изменом која треба да ступи на снагу предвиђено је да се та одлука сада односи и на кабловске оператере. На тај начин су сви емитери изједначени", каже Цековић и додаје да је то само прва измена Правилника.

Ко су власници националних ТВ фреквенција

Шта је права слика односа Србије и Црне Горе

Друга се односи на такозвано „пиновање", односно закључавање или шифровање програма.

„Црногорски оператери су дужни да све програмске садржаје у основном пакету, који су непримерени за малолетнике испод 18 година, пинују".

То значи да ће, садржај који оператер означе као штетан за малолетна лица, у периоду од 6 ујутру до 23 сата увече, морати да буде заштићен шифром.

Под претпоставком да родитељ управаља даљинским, одлучиваће и о томе шта ће деца млађа од 18 година гледати.

„Ово се не односи само на једну врсту програма, нити на једну државу. Односи се на садржаје који се свакодневно емитују, а могу утицати на развој малолетника", додаје Цековић.

Политичка воља и невоља

Ипак, иницијатори строже контроле ријалити програма, Медиа центар из Подгорице, сматрају да је тренутно у Црној Гори јако важно одакле ријалити програм долази.

„Актуелни тренутак је такав да, због учесталих критика упућених највишим јавним функиционерима преко телевизија Хепи и Пинк, а захваљујући гостима у емисијама на овим телевизијама, дошло је до реакције у владајућој политичкој структури. Покренули су питање управо рада кабловских оператера", каже за ББЦ на српском директор ове невладине организације Горан Ђуровић.

Он додаје да организација на чијем је челу није задовољна решењем и да не треба дозволити емитовање „програма који промовише говор мржње и насиља".

Сарадњом регулаторних агенција у Црној Гори и Србији било би могуће упозорити емитере који пласирају непримерени садржај на кршење професионалних стандарда, али и елиминисати оне који не поштују упозорења и важеће законе.

„Законски оквир је оно што је директива Европске уније и ништа додатно није потребно, осим придржавати је се", каже.

Више корисника, него домаћинстава

Тренутно је у Црној Гори већи број корисника услуга кабловских оператера него домаћинстава

Избор: Агенција за електронске медије Црне Горе

Нове мере треба да ступе на снагу почетком марта, а кабловски оператери ће имати 30 дана да се прилагоде новим правилима.

Непоштовање прописа може водити до губитка одбрења за реемитовање програма.

Ђуровић истиче да Медиа центар не инсистира ни на чему новом, осим на поштовању Закона о електронским медијима и Правичнику о стандардима који је у Црној Гори на снази још од 2011. године.

„Инсистрираћемо и даље да се овај правилник дограђује, допуњује и да буде у интересу јавности Црне Горе".

Каква је ситуација у суседној Хрватској

Роберт Томљеновић је заменик председника Већа за електронске медије у Хрватској.

За ББЦ на српском објашњава да ријалити програми у Хрватској нису посебно регулисани.

„Не знам за пример у Европској унији да постоји регулација ријалити програма. Мислим да би било криво криминализовати један жанр", каже.

Ријалити програм може да буде добар, забаван и поучан, додаје.

„Потребно је само направити квалитетан програм".

И Томљеновић истиче да Закон о електроничким медијима има довољно елемената којим се потенцијално штетни садржаји могу санкционисати.

„Пре неколико година се у Хрватској емитовао регионални Велики брат који се емитовао у пет земља у региону. Хрватска је једина од тих земаља која има, може се рећи, најлибералније законе, али је хрватски регулатор једини казнио емитера због непримереног садржаја".

Није довољно имати строге законе, треба их спроводити, каже Томљеновић.

„Ми смо тада емитера казнили високом казном од 15 хиљада евра, позивајући се на чланове закона који говоре о људском достојанству, подстрекивању малолетника на конзумирање алкохола и величање конзумирање алкохола", додаје.

Ријалити програм у Хрватској је дефинисан као програм који је потенцијално опаснији и штетнији за развој деце и младих.

Како кажу у Агенцији за електронске медије Хрватске, истраживања су показала да деца до 12 године живота још увек не могу са сигурношћу да разликују стварност од фикције, а ријалити програми су у том смислу у такозваној „сивој зони".

Хрватска Агенција је зато медијима препоручила строгу класификацију ријалити програма.

„Строгим законским решењима и правима се ништа не може решити, потребно је радити на примени закона, медијској писмености, али и радити са медијима на развијању медијске културе", каже Томљеновић.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]