Љубав Београђанке и Сарајлије као нова етапа Титовог наслеђа
- Аутор, Александар Миладиновић
- Функција, ББЦ новинар
Бракови Београђанки и Сарајлија били су уобичајена ствар Титове Југославије. Генерацијама рођеним после смрти Јосипа Броза, такве приче имају филмски призвук.
Ана Ђорђевић има 30 година и у Београду је угостила будућег супруга, годину дана старијег Недима Фејзића из Сарајева.
На годишњицу смрти Јосипа Броза, заједно са будућим кумом, дошли су у Кућу цвећа - да му одају почаст.
И покажу да је њихова прича - нова епизода односа народа Титове Југославије.
Доживљај приче о Титу
„Златног доба" државе у којој су рођени - готово да се и не сећају.
„Tито је, као сваки човек, имао мана, али се ми и даље трудимо да очувамо сећање на тај период.
Да оставимо спомен на тог човека који нас је кроз борбу и кроз мир зближио, а ми то нисмо знали сачувати.
Ми то сада покушавамо да сачувамо, и некад можда и успоставимо на неким бољим основама, а не ратним", каже Недим, симболично обучен у црвену мајицу.
У покушају да одгонетну зашто је Титова Југославија нестала у пламену рата, спремни су да се послуже и Библијом, иако она не иде „руку под руку" са левичарским идеалима које деле.
Тридесетогодишњи Никола Стаматовић из Београда биће кум будућем мешовитом браку.
На питање зашто се распала идеја у коју верује, спремно одговара да смо желели да будемо бољи од браће, а то је и библијски грех.
Одлучно одбацује и примедбе да не може да воли нешто што није доживео, јер је рођен осам година после смрти Јосипа Броза.
„Човек може да воли идеју, да сања", закључује Никола, софтверски инжењер који са својом приватном фирмом сарађује са америчким компанијама.
Често на релацији Београд - Сарајево, Недим, машински техничар на сарајевском аеродрому, каже да се у две престонице Тито доживљава исто - да му заслуге барем делом признају и они који га оспоравају.
„Тито је комплексна личност за коју нико не може рећи да је само овакав или онакав", каже Недим.
Братство и јединство, несврстаност и изградња државе највеће су тековине Титовог времена за ове младе људе.
„Ја себе сматрам Југословеном и тако сам се изјаснио.
Треба се дружити са националистима - схватити њихову страну приче, па их придобити на нашу страну.
Да схвате да тих разлика нема, нити их је икад било", закључује Сарајлија Недим.
Кућа цвећа
- Део комплекса Музеја Југославије на годишњице Титовог рођења и смрти обиђе од хиљаду до две хиљаде посетилаца.
- Десетак делегација из целе бивше Југославије најавило је свој долазак и одавање поште Јосипу Брозу. Многе су дошле и без најаве.
- Приметан је све већи број младих посетилаца, поштовалаца Јосипа Броза Тита.
- На годишњице рођења и смрти Јосипа Броза, већина посетилаца је из земаља бивше Југославије. Осталим данима то су странци из других земаља.
- Извор: Ана Радић, Музеј Југославије
Посебно место Јованке Броз
Ове године, навршава се пет година од смрти Јованке Броз.
Њен гроб налази се у Кући цвећа, непосредно до Титовог.
За учитељицу шаха Ану Ђорђевић нема дилеме - то је адекватно место за Брозову супругу.
„Што не би била ту!? Они су били заједно и заслужују да леже једно поред другог.
Какав је био њихов брачни живот - то је њихова ствар и нећу да улазим у то. Они су сами то решавали како су знали и умели."
Готово у глас закључују како је пријатељство у савременом добу изгубило битку са профитом и причају о радним акцијама као извору љубавних и другарских прича.
Они ће своју претворити у брак и сматрају га новом етапом Титовог наслеђа.
